Na Tematskom društvenom dijalogu učestvovali su Gordana Čomić, minstarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Srbiji, Maja Popović, ministarka pravde, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milana Rikanović, šefica kancelarije UN ŽENE u Srbiji, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Katarina Goubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM i Milan Marković, šef Tima i programa za ljudska prava UN u Srbiji.

Predlog za izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije predstavila je prof. Nevena Petrušić iz ekspertske radne grupe za izradu Nacrta zakona.

Predsednica Odbora za evropske integracije je u svom obraćanju navela da je za Odbor za evropske integracije Narodne skupštine, javna rasprava o tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije od posebnog značaja, jer je načelo zabrane diskriminacije deo identita Evropske unije – a identitet Evropske unije čini privrženost principima ... „slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavini prava“ koji su sadržani u preambulama Mastrihtskog, kao i Lisabonskog ugovora.

Da bi Srbija ostvarila svoje strateško opredeljenje pridruživanja Evropskoj uniji, mora da ispuni jedan od osnovnih političkih kriterijuma – da obezbedi stabilne institucije koje će garantovati demokratiju, vladavinu prava, poštovanje i zaštitu ljudskih prava, istakla je Kovač.

Naglasila je da je za 12 godina, od kako je Zakon o zabrani diskriminacije donet, prepoznata potreba za izmenama i dopunama Zakona, a posebno u pogledu usaglašavanja sa zajedničkim tekovinama i zakonodavstvom Evropske unije. Iskustva koja su stečena implementacijom ovog Zakona su dragocen resurs kada se pripremaju izmene i dopune Zakona. Posle konsultacija sa predstavnicima Evropske komisije, konstantovano je da je Zakon o zabrani diskriminacije potrebno uskladiti sa odredbama propisanih direktivama Evropske unije, a pre svih Direktivom broj 2000/43/EC od 29. juna 2000. godine, o sprovođenju principa jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etničko poreklo. Ova Direktiva sadrži poseban odeljak koji se odnosi na obavezu da države članice osnuju posebno nezavisno telo za promovisanje jednakog postupanja sa ljudima. U njemu se od država - članica zahteva da imenuju neki organ ili više njih za promovisanje jednakog postupanja sa svim ljudima, bez diskriminacije na osnovu rasnog ili etničkog porekla, pri čemu oni mogu biti i sastavni deo organa kojem je na nacionalnom nivou poverena odbrana ljudskih prava ili zaštita prava pojedinca, najčešće Ombudsmana. Pored toga potrebno je usklađivanje i sa Direktivom br. 2000/78/EC od 27. novembra 2000. godine, o opštem okviru za jednako postupanje sa građanima prilikom zapošljavanja i na radu. Takođe, bilo je potrebno usklađivanje postojećeg Zakona sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena u Istambulu 11. maja 2011. godine.

Dodala je da je u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za period 2018-2021. godine, planirano usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, a u Revidiranom Akcionom planu za sprovođenje Poglavlja 23, koji je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije 10. jula 2020. godine, predviđeno je da bude izvršena izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije u cilju pune usklađenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije, a posebno u pogledu: