Na Tematskom društvenom dijalogu učestvovali su Gordana Čomić, minstarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Fransoa Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjeni nacija u Srbiji, Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Maja Popović, ministarka pravde, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Viktor Madrigal - Borloz, specijalni nezavisni ekspert Ujedinjenih nacija za zaštitu od nasilja i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i Marjana D. Majstorović, članica posebne Radne grupe za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnom partnerstvu iz Centra za prava LGBTI osoba Geten.

Predlog Nacrta zakona o istopolnim zajednicama predstavila je dr Zorica Mršević iz ekspertske Radne grupe za izradu Nacrta zakona. Stanje u oblasti ravnopravanosti LGBTI osoba u odnosu na preporuke međunarodnih mehanizama za ljudska prava predstavio je Vuk Raičević, koordinator klastera za LGBTI prava Platforme organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija i pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava.

Kovač je u svom obraćanju navela da će izradom Nacrta zakona o istopolnom partnerstvu tj. usvajanjem zakona u Narodnoj skupštini biti regulisani imovinsko-pravni, nasledni, socijalni odnosi dva lica istog pola, koja su u emotivnoj vezi.

Samim tim obezbeđuje se da se istopolnim zajednicama obezbede sva ona prava koja su heteroseksualnim parovima i porodicama zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije. Popunjavanjem ove pravne praznine, istopolne zajednice će postati ravnopravni građani i građanke naše države.

Činjenica je da u Srbiji postoji grupa građana koja ne može da ostvari svoja Ustavom zagarantovana prava, naglasila je Kovač.

Usvajanje ovog zakona je i obaveza Republike Srbije, kao članice Saveta Evrope, jer po presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Olijari i drugi protiv Italije“ iz 2005. godine, svaka članica Saveta Evrope mora da, shodno sopstvenom običajnom zakonodavstvu, pravno reguliše zajednicu istog pola.

Uzimajući u obzir da je članstvo u Evropskoj uniji jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije bitno je navesti da je ovo pitanje regulisano i Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije koja zabranjuje „svaku diskriminaciju na osnovu bilo kojeg osnova kao što su pol, rasa, boja kože, etničko ili socijalno poreklo, genetske osobine, jezik, religija ili uverenje, političko ili bilo koje drugo mišljenje, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje, invaliditet, starost ili seksualna orijentacija“.

Takođe, ovo pitanje delimično je regulisano i Direktivom 2004/38/EZ Evropskog parlamenta i Saveta, od 29. aprila 2004. godine, o pravu građana Unije i članova njihovih porodica da se slobodno kreću i borave na teritoriji država članica o izmeni Uredbe (EEZ), kao i pravnim mišljenjem i presudom Evropskog suda pravde iz 2018. godine.

S obzirom da je u većini zemalja članica Evropske unije ovo pitanje već regulisano, kao i kod nekih od država u regionu, nadam se da će u toku javne rasprave koja će omogućiti da se čuju različita mišljenja, biti razmatrani najbolji primeri uporednih rešenja o ovom pitanju. Široki društveni dijalog svih zainteresovanih aktera će doprineti da budući zakon bude dodatno poboljšan i još više usklađen sa potrebama istopolnih zajednica u Srbiji, zaključila je Kovač.