Na sastanku je učestvovao član Odbora za evropske integracije Hadži Milorad Stošić. Na sastanku su učestvovali, u svojstvu članova, parlamentarni predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Prisutni su bili i predstavnici parlamenata država članica EU, Vlade Crne Gore, Delegacije EU u Crnoj Gori, diplomatski kor i predstavnici akademske zajednice.

Teme Konferencije bile su „Ima li granica Evropskoj uniji – proces i mogućnosti proširenja“ i „Parlamentarna dimenzija procesa pristupanja EU“. Hadži Milorad Stošić je tokom svog obraćanja istakao značaj Strategije proširenja EU, kojom je Evropska unija poslala političku poruku da postoji perspektiva proširenja na Zapadni Balkan. Prepoznavanje Republike Srbije, kao jedne od država predvodnica u procesu evropskih integracija, kao i isticanje da bi 2025. godina mogla biti godina pristupanja Evropskoj uniji, predstavlja pozitivan signal za nas. Predstavio je značaj Berlinskog procesa proteklih godina koji je postao stabilan vid saradnje Zapadnog Balkana. Informisao je prisutne da 55 odsto građana Srbije pruža podršku za članstvo u Evropskoj uniji. Istakao je da je Srbija do sada otvorila 14 poglavlja, od kojih je privremeno zatvorila dva i da imamo 7 poglavlja spremnih za otvaranje.

U toku diskusije na temu Parlamentarna dimenzija procesa pristupanja EU, Hadži Milorad Stošić je govorio o nadzornoj ulozi Narodne skupštine u procesu pregovora o pristupanju, značaju Rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, uključivanju civilnog društva pre razmatranja predloga pregovaračke pozicije od strane Odbora za evropske integracije, saradnji Skupštine sa parlamentima država članica i država regiona i sveukupnom značaju regionalne saradnje koja je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije.

Učesnici Konferencije su u okviru redovne razmene mišljenja i iskustava koja se odnose na Proces stabilizacije i pridruživanja i procesa pristupanja Evropskoj uniji diskutovali o Strategiji proširenja EU, zaključcima sa Samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji i Samita o Zapadnom Balkanu u Londonu, političkom i društvenom konsenzusu o procesu pristupanja EU, spremnosti zemalja za pristupanje EU, spremnosti EU za proširenje, odnosu parlamenta i vlade u procesu pristupanja EU, ulozi parlamentarne diplomatije i regionalne saradnje u procesu pristupanja EU i parlamentarnoj dimenziji Berlinskog procesa.

Na kraju sastanka Konferencije, nije usvojena zajednička izjava jer nije postojao konsenzus u vezi podnetih amandmana na tekst Nacrta zajedničke izjave. Tokom diskusije o predloženim amandmanima od strane delegacije Narodne skupštine, koji su se odnosili na reformulaciju termina „države Zapadnog Balkana“ i „države regiona“, delegacija Parlamenta Albanije nije prihvatila amandmane Srbije. Delegacija Parlamentarne skupštine BiH je prihvatila amandmane delegacije Narodne skupštine. U toku diskusije deo delegacije Skupštine Crne Gore složio se sa formulacijom amandmana delegacije Narodne skupštine. Albanska strana je uložila amandman koji se odnosio na pozdravljanje tzv. „Kosova“ na putu vizne liberalizacije sa EU. Delegacije iz Srbije i BiH nisu prihvatile navedeni amandman. O amandmanu Parlamentarne skupštine BiH koji se odnosio na osudu kršenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i CEFTA sporazuma od strane tzv. „Kosova“, kao i izražavanje zabrinutosti zbog represije i nasilja institucija tzv. „Kosova“ nad srpskim stanovništvom, nije bilo rasprave.

Domaćin narednog 15. sastanka Konferencije KOSAP će biti Narodna skupština Republike Srbije.