Sastanku je predsedavao poslanik Parlamenta Crne Gore i predsedavajući Generalnom odboru Radule Novović, a prisutni su bili predstavnici parlamenata Turske, Grčke, Rumunije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Hrvatske, kao i predstavnici Prištine. Učesnicima se obratio ministar obrazovanja u Vladi Crne Gore Damir Šehović, koji je u svom izlaganju predstavio rezultate reforme sektora obrazovanja u Crnoj Gori. O trenutnoj situaciji i problemima u sektoru obrazovanja u državama regiona, visoko kvalifikovanoj radnoj snazi, ranom napuštanju osnovnog obrazovanja i međunarodnom priznavanju akademskih kvalifikacija, u ime Regionalnog saveta za saradnju (RCC), sa sedištem u Sarajevu, govorila je Mimika Dobroši.

Marko Parezanović je u svom izlaganju naglasio da je Republika Srbija posvećena intenziviranju svih oblika regionalne saradnje koji bi doprineli stabilnosti regiona, njegovoj evropskoj integraciji i međunarodnoj afirmaciji. Uprkos činjenici da u EU ne postoje zakoni i direktive u sektoru obrazovanja, ova oblast je podjednako važna i za EU i za države regiona jer je kvalitetno obrazovanje direktno povezano sa ekonomskim razvojem i društevnom kohezijom. Parezanović je predstavio set zakona u oblasti obrazovanja koje je Skupština donela krajem godine. Istakao je da Republika Srbija prednjači u reformi obrazovnog sistema, o čemu govore brojni podaci i istraživanja. Posebno je primetno u delu koji se odnosi na broj viskoobrazovanih lica među zaposlenima, gde ubedljivo prednjačimo u odnosu na region, kao i po broju lica koja rano napuštaju sistem obrazovanja, gde smo na dnu liste. Iz ovih analiza izuzete su države članice EU. Srbija je jedina zemlja u regionu koja je usvojila Zakon o dulanom obrazovanju, a sada i druge države kreću tim putem. Niz promena napravljenih u sektoru obrazovanja tiče se jačanja saradnje viskoobrazovanih ustanova i privrede. Marko Parezanović je istakao primer osnivanja saveta poslodavaca pri visokoškolskim ustanovama, mogućnost osnivanja start up kompanija od strane nastavnika i studenata, kao i uvođenje eksperata iz privrede u nastvani proces. Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u škole, kao potreba da se deca informatički opismenjuju od najranijeg uzrasta je takođe dobar primer.

Daleko lošija situacija u sektoru obrazovanja, o kojoj su govorili poslanici iz Albanije, Prištine i BiH, zbog nestabilne političke situacije, otvara priliku da se saradnja unapredi kako bi se region ravnomerno razvijao i u ovoj oblasti. Kao jedan od najvećih problema u regionu poslanici su istakli nefunkcionalnost znanja i dominaciju društvenih nauka nad prirodnim.

Na kraju sastanka usvojeni su Rezolucija i Izveštaj koji će biti predstavljeni na Plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine PSJIE, na kojoj će učestvovati predsednici parlamenata zemalja učesnica PSJIE, u Ljubljani 14. aprila. Prilikom usvajanja ovih dokumenata predstavnici Prištine su napustili sastanak zbog neslaganja sa amandmanima naše delegacije koji su se odnosili na statusno neutralne formulacije učešća predstavnika Prištine, a koje su bile prihvatljive za sve ostale učesnike sastanka. U nastavku sastanka prihvaćeni su amandmani naše delegacije i usvojena navedena dokumenta.