Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je, pozdravljajući učesnike, istakla da posebnu zaslugu za organizovanje ovog skupa ima Beogradski fond za političku izuzetnost i Nemačka razvojna pomoć (GIZ).

Obraćajući se učesnicima javnog slušanja, Sonja Liht, predsednik Beogradskog fonda za političku izuzetnost je istakla da je energetska efikasnost najefikasniji i najisplativiji ključni element razvoja i da se bez javnog sektora, medija i ulaganja u obrazovanje teško može postići energetska efikasnost.

Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma je rekao da se u Srbiji energija rasipa i da imamo najveću potrošnju energije po glavi stanovnika u Evropi. Ocenio je da je energetska efikasnost velika šansa Srbije, jer se tako može smanjiti uvoz u tom segmentu i zaposliti od sto de dvesta hiljada ljudi i zatražio da se kroz zakon o o budžetu obezbede sredstva za energetsku efikasnost. Izveštaji stručnjaka pokazuju da bismo mogli da uštedimo i do 40 odsto energije, rekao je Ilić i objasnio da bi izgradnja energetski efikasnih zgrada i objekata značila i pokretanje domaće građevinske industrije i industrije grđevinskih materijala. Podsetivši da novi zakon o planiranju i izgradnji, koji je trenutno na javnoj raspravi, propisuje obavezu posedovanja energetskog pasoša prilikom izgradnje novih zgrada, Ilić je naveo da je do sada izdato 179 energetskih pasoša, 1.025 inženjera može da potpiše tu vrtsu projekata i dodao da neće biti dozvoljena gradnja objekata koji ne ispune propisane uslove.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić istakao je da je tačno da je potrošnja energije u Srbiji dva do tri puta veća nego u Hrvatskoj i Rumuniji i zemljama u okruženju i pet puta veća nego u Nemačkoj i Danskoj.
Međutim, on je naglasio, da je u Srbiji ipak nešto urađeno po pitanju energetske efikasnosti i ukazao na niz programa koji su sprovedeni u prethodnih nekoliko godina. Mrakić je podsetio da je u martu ove godine usvojen Zakon o energetskom korišćenju energije, u kome je definisan fond za te namene i da je upravo završen drugi Akcioni plan za energetsku efikasnost.

Učesnicima javnog slušanja, obratio se Volfgang Šut (Wolfgang Schϋtt), rukovodilac projekta Energetska efikasnost u Srbiji, Nemačka razvojna pomoć (GIZ), koji je istakao da energetska efikasnost ne može funkcionisati bez dobre ekonomije i dobre privrede. Zato je neoophodno da svaki zakon o energetskoj efikasnosti bude usvojen u cilju razvijanja domaće privrede i resursa, rekao je Šut.

U nastavku javnog slušanja, o dosadašnjim projektima unapređenja energetske efikasnosti i mogućnostima razvoja govorio je prof. dr Petar Škundrić, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Škundrić je, govoreći o potrebi racionalne potrošnje električne energije, naveo da je u zgradarstvu moguće godišnje uštedeti od 160 do 200 miliona evra, a smanjenje gubitaka u distribuciji električne energije donelo bi uštede od 140 do 150 miliona evra. To znači da bi Srbija, uz reforme u toj oblasti, mogla da uštedi više od 300 miliona evra godišnje.

Nakon diskusije, Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je, zaključujući javno slušanje, pozvala sve zainteresovane da upute Odboru ideje, predloge i sugestije i najavila da će zaključci sa ovog javnog slušanja biti upućeni ovom Odboru.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanici, predstavnici nadležnih ministarstava, predstavnici lokalne samouprave koji su uključeni u projekte energetske efikasnosti, civilnog sektora, kao i stručne javnosti.

• INFORMACIJA O JAVNOM SLUŠANjU