Sastanku je predsedavao poslanik Skupštine Republike Severne Makedonije i predsedavajući Generalnom odboru Dževat Ademi, a prisutni su bili članovi parlamentarnih delegacija Turske, Grčke, Srbije, Albanije, Hrvatske i Severne Makedonije, kao i predstavnici Prištine.

Sastanak je otvorio potpredsednik Skupštine Republike Severne Makedonije Goran Misovski, koji je izrazio zadovoljstvo što Skupština Republike Severne Makedonije predsedava Generalnom odboru za pravosuđe, unutrašnje poslove i bezbednosnu saradnju Parlamentarne skupštine PSJIE, i istakao da Parlamentarna skupština daje novi kvalitet regionalnoj saradnji. Prisutnim učesnicima obratio se i ministar za komunikacije, odgovornost i transparetnost Vlade Republike Severne Makedonije Robert Popovski koji je naglasio da je potrebno sprovesti odgovorne mere kako bi se povećala bezbednost novinara u obavljanju njihovog posla i javnog izveštavanja, kao i da je potrebno zaštiti građane od lažnih vesti i fomiranja nekritičkog javnog mnjenja i javna sfera oslobodila od širenja dezinformaija. Predstavnik Regionalnog saveta za saradnju Goran Popovski je izneo statističke podatke o izloženosti građana dezinformacijama na nivou država članica EU i regiona.

Dr Darko Laketić je tokom svog obraćanja naglasio da problem dezinformisanja i širenja lažnih vesti nije nov, i u tom smislu, prisutan je, kako na nivou Evropske unije, tako i u regionu Zapadnog Balkana. Kako lažne vesti stalno rastu i šire se društvenim mrežama, privukle su značajnu pažnju i postale izvor velike zabrinutosti, istakao je D. Laketić. Pomenuo je da istraživanje Eurobarometra iz 2018. godine pokazuje da su građani Evropske unije zbog toga sve više zabrinuti i da oko 85 odsto Evropljana smatra da su dezinformacije problem za demokratiju. Razvoj savremenih komunikacionih tehnologija, prvenstveno društvenih mreža, omogućio je neverovatnu lakoću protoka informacija – među njima i onih kojima je vrlo teško utvrditi verodostojnost, ko su njihovi pošiljaoci i kakvi su njihovi ciljevi. Širenjem dezinformacija takođe se utiče i na procese donošenja politika manupulisanjem javnim mnjenjem, narušava se poverenje u institucije kao i u nauku i empirijske dokaze. Važno je da se građanima jasno stavi do znanja da imaju pravo na istinito i profesionalno informisanje, da imaju prava da zahtevaju da znaju činjenice. Posebno je istakao važnost jačanja medijske pismenosti, koju je neophodno uključiti u formalno obrazovanje, od izuzetne važnosti za rešavanje problema produkcije i deljenja problematičnog sadržaja.

D. Laketić je potom informisao o merama koje je Republika Srbija preduzela kako bi zaštitila sferu informisanja. Istakao je da, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Istakao je da se sva relevantna legislativa u oblasti informisanja i medija usklađuje sa promenama u evropskoj regulativi, što je predviđeno Nacrtom medijske strategije u Republici Srbiji. Javna rasprava o Nacrtu medijske strategije trajala je do 1. marta 2019. godine. Kabinet predsednice Vlade koji sprovodi javnu raspravu analiziraće sve predloge i primedbe učesnika javne rasprave i pripremiće izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, dok se usvajanje medijske strategije očekuje sredinom 2019. godine. Takođe, u skladu sa inicijativama u Evropi da se u borbi protiv dezinformacija radi na razvoju medijske pismenosti, Ministarstvo kulture i informisanja sistemski radi na unapređenju ove oblasti. Međutim, do sveobuhvatnog rešenja se ne može doći bez podrške medijima koji svoje izveštavanje baziraju na činjenicama i sistemskom podrškom podizanju medijske pismenosti građana kroz prilagođene programe obuke namenjene naročito mladim generacijama, zaključio je D. Laketić. Edukacija građana, osposobljavanje ljudi da prepoznaju lažne vesti i rad na vraćanju poverenja u ljude, političare, društvo i demokratske sisteme je ključ za prevazilaženje ovog trenda i stvaranje društva otpornog na dezinformacije.

Na kraju sastanka, usaglašeni su predlozi rezolucije i izveštaja koji će biti usvojeni na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine PSJIE u junu u Sarajevu. Svi amandmani koje je podnela delegacija Narodne skupštine su prihvaćeni konsenzusom prisutnih učesnika na sastanku.