Na dvodnevnoj konferenciji, koja je organizovana sa ciljem intenziviranja regionalne saradnje i pružanja što efikasnijeg odgovora u slučajevima elementarnih nezgoda i drugih nesreća učestvuju parlamentarci i predstavnici nadležnih institucija Republike Srbije, zemalja iz regiona, Kraljevine Holandije, kao i predstavnici regionalnih kancelarija OEBS i Ambasade Kraljevine Švedske u Srbiji.

U uvodnom obraćanju predsedavajuća konferencijom i predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Marija Obradović istakla je da vanredne situacije predstavljaju nov i realan regionalni bezbednosni izazov i da održavanje konferencije na ovu temu treba da predstavlja dodatni impuls regionalnoj saradnji. Obradović je podsetila prisutne da je Republika Srbija 2014. godine, zajedno sa celim regionom, bila pogođena katastrofalnim poplavama, te da je za sve od suštinskog značaja dalje ulaganje u sistem odbrane od vanrednih situacija. Dodala je da je pored efikasnog odgovora na vanredne situacije neophodno uspostavljanje jasne proaktivne i preventivne politike u ovoj oblasti, kako na nacionalnom tako i regionalnom nivou.

Obradović je naglasila da narodni poslanici, kroz vršenje kontrolne funkcije nad radom izvršne vlasti, treba da insistiraju da investicije u upravljanju vanrednim situacijama bude među najvažnijim državnim prioritetima, posebno prilikom donošenja državnog budžeta, jer kako je objasnila: „Samo na taj način će dobro poznata maksima, da dinar uložen u preventivu spasava sedam dinara koji bi se potrošili na sanaciju štete, dobiti svoju potvrdu u praksi“.

Šef Misije OEBS u Srbiji ambasador Andrea Oricio istakao je značaj održavanja regionalne parlamentarne konferencije kao ključne za dalji razvoj sektora bezbednosti u regionu. Istakao je da partnerstvo između civilnog sektora i institucija dovodi do stabilnosti i da će OEBS nastaviti da pruža svoju podršku reformskom procesu bezbednosnog sektora u Srbiji. Ambasador je dodao i da nacionalni parlamenti treba da budu maksimalno uključeni u oblast upravljanja vanrednim situacijama, te da je cilj konferencije, da se kroz razmenu iskustava, izgrade kapaciteti, uspostavi jača spremnost u reakciji i uspešnost u sprečavanju prirodnih nepogoda, kako bi se na efikasan način odgovorilo ovim bezbednosnim izazovima.

Savetnik za razvojnu pomoć u ambasadi Kraljevine Švedske u Srbiji Ola Anderson naglasio je da je očuvanje bezbednosti građana jedan od kamena temeljaca politike Evropske unije i da je za proces pristupanja EU od izuzetne važnosti uspostavljanje civilne kontrole sektora bezbednosti. Dodao je da je Švedska jedan od najvećih finansijskih donatora u Srbiji i da kroz pomoć u ključnim reformskim oblastima, posebno u oblasti uspostavljanja funcionalnog bezbednosnog sistema, podržava put Srbije u Evropsku uniju. Zaključio je da uprkos tome što je ostvaren napredak u oblasti upravljanja venrednim situacijama, kroz saradnju na svim nivoima, treba zajednički nastaviti sa unapređenjem ove oblasti, te da će ova konferencija značajno tome doprineti.

Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Predrag Marić istakao je da je jedan od primarnih ciljeva nadležnih državnih institucija unapređenje međunarodne i regionalne saradnje u oblasti upravljanja vanrednim situacijama. Govoreći o regionalnoj saradnji, Marić je istakao da je Srbija do sada potpisala bilateralne sporazume u ovoj oblasti sa državama iz najbližeg regiona, dok su u pripremi sporazumi sa Bugarskom, Grčkom, Makedonijom i Rumunijom, kao i to da Sektor učestvuje i u inicijativama regionalnih i međunarodnih organizacija poput UN, EU, NATO u okviru programa Partnerstva za mir i OEBS. Dodao je i da je Srbija prepoznala potrebu za daljim razvojem preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti i naglasio da je izrađen Nacrt zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kojim će se jasno definisati preventivne mere, ali i efikasno reagovati u slučajevima vanrednih situacija i otklanjati posledice. Ujedno, kako je rekao, definisan je i model pružanja i primanja međunarodne humanitarne pomoći. Marić je zaključio da je od velikog značaja intenziviranje saradnje, kako sa parlamentom tako i sa civilnim sektorom, u cilju postizanja što efektivnijih odgovora na vanredne situacije.