Gojković je ukazala da Srbija ima Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2009. godine, kao i da je u prethodnim godinama ostvaren značajan napredak u ovoj oblasti i naglasila da je sada došlo vreme da se ode korak dalje i da, sagledavajući najbolje prakse zemalja u regionu, ali i iskustva drugih evropskih država, donesu najkvalitetnija moguća rešenja koja će ženama omogućiti suštinski bolji položaj u društvu.

Gojković je podsetila da je 2000. godine u Parlamentu bilo samo 12,4 odsto žena, 2007. 21, 2 odsto, a da danas ima 36,8 odsto, po čemu je naš parlament prepoznat i u regionu i šire, a žene vode Narodnu skupštinu, Vladu Srbije, Narodnu banku Srbije, Ustavni sud Srbije i nalaze se na mnogim važnim mestima.

„To samo govori da je trebalo vremena da se izborimo za priliku i šansu da pokažemo da smo dovoljno sposobne i odgovorne da se nađemo na važnim mestima gde se donose ključne odluke za državu i društvo“, istakla je Gojković i napomenula da se ovim nacrtom podiže i lestvica više, budući da se predviđa da na izbornim listama bude najmanje 40 odsto kandidata manje zastupljenog pola, dok javni organi imaju obavezu da preduzimaju posebne mere da obezbede rodnu zastupljenost prilikom predlaganja stalnih delegacija Srbije u međunarodnim telima i imenovanjima u kolegijalne republičke i druge organe.

Predsednica Skupštine je istakla da novi zakon o rodnoj ravnopravnosti vidi i kao dodatnu priliku da se napravi još jedan korak napred u poboljšanju položaja žena i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja, ostvarivanja prava na zaradu, socijalne i zdravstvene zaštite, kao i u svim drugim oblastima, uključujući i medijske sadržaje, koji ne bi smeli da podstiču rodnu diskriminaciju, predrasude i stereotipe prema ženama.

Gojković je ukazala da je od velike važnosti da se zakonska zabrana, da se od žena prilikom zapošljavanja zahteva obaveštenje o bračnom i porodičnom životu ili planovima, dosledno primenjuje u praksi. Naglasila je da Nacrt zakona definiše da se zabranjuje raskid radnog odnosa po osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, što je još jedna potvrda politike države Srbije prema porodici i njenoj zaštiti i navela da su ta rešenja od suštinskog značaja ako se ima u vidu da je još uvek stopa zaposlenosti žena u Srbiji niža od stope zaposlenosti muškaraca.

Gojković je ukazala da je važan segment zakona posvećen i suzbijanju nasilja nad ženama, kao i da se mnogo više pažnje i podrške pridaje žrtvama, a država je pokazala da nasilje neće tolerisati i da će nasilnici biti najstrože kažnjeni.

„Dostizanje pune rodne ravnopravnosti predstavlja zadatak za čitavo društvo, i žene i muškarce podjednako, jer bez toga nema razvoja i napretka. U tom cilju, očekujem da će novi zakon svojim kvalitetom i primenom u praksi doprineti ovom zajedničkom cilju“, poručila je Gojković i dodala da je zato od velikog značaja da Srbija dobije zakon koji neće ostati „mrtvo slovo“ na papiru, već će moći da zaživi u čitavoj zemlji - ne samo u Beogradu, već u svim gradovima i opštinama. Gojković je pozvala sve da svojim sugestijama i predlozima doprinesu kvalitetu rešenja u ovoj oblasti.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević ukazao je da je, od usvajanja Zakona o ravnopravnosti polova, daleke 2009. godine, postojala potreba da se legislativa u ovoj važnoj oblasti unapredi i istakao da je Nacrt zakona od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju, imajući u vidu jasno deklarisano zalaganje i preuzimanje brige u preventivi i suzbijanju svake vrste diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti i jednakosti, kao i zaštite ljudskih prava.

Đorđević je naglasio da je ova materija važna i u okviru pregovaračkog poglavlja 23 u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, te da je novi nacrt zakona usklađen sa svim direktivama EU koje se tiču oblasti rodne ravnopravnosti i istakao da je važno uložiti napore na iznalaženju kompromisnih rešenja, kako bi zakon o rodnoj ravnopravnosti, nakon stupanja na snagu, ostvario svoju punu primenu na korist svih građanki i građana Srbije.