Gojković je, govoreći na temu oblikovanja politike migracija u Evropi, ukazala da je u potrazi za modelom evropske politike, koji će odgovoriti izazovima budućnosti, Srbija spremna da aktivno učestvuje u raspravi i donošenju političkog rešenja, kao i u sprovođenju mera o kojima se postigne saglasnost.

Gojković je istakla da je Srbija od početka izbegličkog i migrantskog talasa ukazivala na neophodnost zajedničkog i solidarnog odgovora, kao i da je u međuvremenu preduzela sve što je bilo u okviru naših mogućnosti radi zbrinjavanja migranata, obezbeđivanja što boljih životnih uslova i poštovanju osnovnih ljudskih prava, te da je posebnu pažnju i brigu pridavala osetljivim kategorijama, ženama i deci, vodeći računa da im obezbedi potrebnu brigu, zdravstvenu zaštitu i mogućnost obrazovanja dok borave u Srbiji.

Gojković je podsetila da je do sada, kroz Srbiju, kao ključnu tranzitnu zemlju na zapadnobalkanskoj ruti, prošlo približno milion izbeglica i migranata.

Predsednica Parlamenta je naglasila da se Srbija istovremeno na odgovoran i odlučan način suprotstavila ilegalnim migracijama, štiteći na taj način svoju, ali i teritoriju svojih suseda, kao i pojedinih članica Evropske unije koje su krajnja destinacija migranata, kao i da je posebna pažnja usmerena na borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima.

„Rešenje mora biti doneto sa punom odlučnošću svih aktera da bi bilo efikasno, uz fokus na izvorima, kao i sa punom osetljivošću za socijalne, ekonomske i kulturne razlike. Ovakav pristup je neophodan upravo radi zaštite demokratije, humanosti, solidarnosti i ljudskih prava, vrednosti koje čine evropski identitet, uz puno razumevanje da ne postoje brza i laka rešenja“, poručila je Gojković.

Pored predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, samitu prisustvuju predsednici parlamenata Poljske, Mađarske, Češke Republike, Litvanije, Slovenije, Albanije, Makedonije i Malte, kao i potpredsednici i zamenici predsednika parlamenata Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Bugarske, Gruzije, Bosne i Hercegovine, a biće prisutne i delegacije parlamenata Grčke, Kazahstana, Slovačke, Ukrajine i Hrvatske.

Predsednici parlamenata pored pitanja migracija, razgovaraju i o jačanju parlamentarne saradnje kao prilike za razvoj regiona i u tom okviru o saradnji u oblasti infrastrukture, energetske transformacije i energetske sigurnosti, transportnoj politici i održivom razvoju, te o ulozi parlamentarne diplomatije u savremenim međunarodnim odnosima.