Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović odredila je četvrtak, 24. februar 2011. godine, sa početkom u 10,00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnim temama: “Definisanje politike Republike Srbije prema AP Kosovo i Metohija u kontekstu Izveštaja Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope ”, koju je podnela Poslanička grupa Srpska radikalna stranka i ''Poslovanje – problemi u upravljanju i transformacija javnih preduzeća'', koju je predložila Poslanička grupa Liberalno demokratska partija.

Na početku rada, predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa Nenad Popović, Ivan Andrić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Martinović zatražili su, u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštenja i objašnjenja.

Na postavljena pitanja odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, ministar rada i socijalne politike i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljaljić, ministar pravde Snežana Malović, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.

Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Aleksandar Martinović, Ivan Andrić, Esad Džudžević, Nenad Popović, Bojan Đurić, Tomislav Nikolić, Boris Aleksić, Ljiljana Zdravković, Riza Halimi, Zlata Đerić, Vesna Pešić, Zoran Nikolić, Ljubomir Kragović, Velimir Ilić, Milan Lapčević, Milan Avramović, Nada Kolundžija i Zoran Krasić.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović postavio je pitanje, da li Vlada Republike Srbije ima jasnu platformu koji državni organi i koje institucije treba da sprovedu istragu o trgovini ljidskim organima na Kosovu i Metohiji i da li će Vlada razgovarati sa Hašimom Tačijem o bilo čemu, imajući u vidu Izveštaj Dika Martija.

Ministar Rasim Ljaljić je istakao da u narednom periodu predstoje dve faze koje bi trebalo uraditi, jedna na polju diplomatije, a druga u domenu čistog prava. Pod ''diplomatijom'', ministar je objasnio da podrazumeva da bi trebalo da se pokuša da se obezbedi podrška Ujedinjenih nacija za formiranje ad hok mehanizama koji će omogućiti da čitava stvar dobije i sudsku završnicu. Druga faza, u domenu prava, jeste da se slučaj prenese upravo na to polje, i da još jednom pokažemo da čitava situacija nije za Srbiju izgovor da se ne otpočnu što pre pregovori Beograda i Prištine i da Srbija ima najveći interes da se rasvetli sudbina za 524 nestala lica na Kosovu. On je dodao, da postoji i treća mogućnost koja bi za Srbiju takođe mogla da bude prihvatljiva, a to je tzv. Euleks plus. To bi zapravo značilo, da Euleks sa svojim kapacitetima na terenu preuzme proces daljeg procesuiranja, ali da istovremeno istragu vodi jedan nezavisni međunarodni tužilac.

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković je još jednom potvrdio da se susrećemo sa kriminalnom aktivnošću koja ne sme da se iskoristi za politizaciji, već da svi moraju da se bore da se zaštite svi koje su bili žrtve u tom kriminalnom aktu. On je istakao da će Vlada i u budućnosti činiti sve u borbi upravo za uspostavljanje jednog sistema u kojem će svi oni koji su krivi morati da odgovaraju. Cvetković je ocenio da je opšteprihvaćen stav da je potrebno da se izvrši detaljna i nepristrasna istraga. Vlada Republike Srbije će ustrajati na tome da se dobije odgovarajući mehanizam koji će biti prihvatljiv i koji će garantovati da istraga bude izvedena kompetentno, nepristrasno i do kraja.

Narodni poslanik Ivan Andrić je pitao da li će u najavljenoj rekonstrukciji Vlade mandatar ili premijer predložiti svojim koalicionim partnerima da se ''feudalno'' upravljanje javnim preduzećima zaustavi, kako se ne bi ponavljala Kolubara i zloupotrebe u svakom drugom javnom preduzeću, kao i da li će se promeniti koalicioni ugovori među strankama na vlasti. Andrića je interesovalo i da li će se ukinuti pravo strankama na vlasti da imenuju upravne odbore i direktore javnih preduzeća.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković ukazao je na činjenicu da je Vlada na čijem je on čelu, izvršila krupan i ključan napredak u pravcu uvođenja konkurencije u sektorima javnih preduzeća na republičkom nivou, i to u smeru povlačenja iz upravljačkih struktura tih preduzeća. Cvetković je prokomentarisao i pitanje da se delegiraju predstavnici države u upravne odbore preduzeća čiji je vlasnik država. On je ocenio da bi bilo čudno, počev od vlasničkog stanovišta, da država kao vlasnik, odustane da u uprave delegira svoje predstavnike.

Narodni poslanik Esad Džudžević je izneo stav Bošnjačke liste, kojim snažno podržava istragu povodom Izveštaja Dika Martija, kao i rasvetljavanje i procesuiranje svih odgovornih za zločine na prostoru Balkana. On je postavio pitanje ministarki Malović, šta je do sada urađeno na rasvetljavanju i procesuiranju odgovornih za ratne zločine počinjene u Sandžaku nad bošnjačkim stanovništvom, u periodu od 1992. do 1995. godine.

Ministarka Malović je potvrdila narodnom poslaniku da je dobila njegovo pitanje i da ga je prosledila Tužilaštvu za ratne zločine, ta da će Džudžević, nakon dobijanja odgovora od Tužilaštva, dobiti odgovor i od Ministarstva pravde.

Narodni poslanik Nenad Popović je izneo stav Demokratske partije Srbije po kome se ova partija oštro protivi najavljenoj prodaji ''Telekoma''. On je pitao premijera da li je istina da je ''Telekom'' povećao plate zaposlenima u decembru za 10 odsto, a u januaru za 15 odsto.

Premijer Cvetković je izneo stav Vlade da bi trebalo ''Telekom'' prodati, ali ne bagatelno. Odgovarajući na pitanje o povišicama plata u ''Telekomu'' Cvetković je odgovorio da nije upoznat sa tom činjenicom, ali da će se raspitati o tome i da će mu pismeno odgovoriti.

Narodni poslanik Bojan Đurić je pitao kako se zovu i koje strane su predložile direktore u preduzećima JAT ervejz, Železnicama Srbije, ''Srbijagasa'', Kolubare i Elektroprivrede Srbije. Đurić je postavio pitanje i ministru rudarstva i energetike Petaru Škundriću, koliki su bili dobici u 2010. godini u javnim preduzećima koja su u njegovom sektoru.

Ministar Milutin Mrkonjić je naveo da je generalni direktor JAT-a, sada u VD statusu, osoba koja je čitav radni vek provela u JAT i da je potpuno stručan za obavljanje te funkcije. On je napomenuo da u Putevima Srbije nije zaposlen ni jedan član socijalista, a da je u Železnicama Srbije direktor inženjer sa 30 godina radnog staža, kao i da je slično stanje u ostalim javnim preduzećima.

Ministar Petar Škundrić je naveo da što se tiče poslovanja ''Srbijagasa'' u prošloj godini, ta firma nije poslovala sa gubitkom. On je konstatovao da je posle dužeg vremena NIS imao dobro poslovanje, sa značajnom dobiti, od preko 10 milijardi dinara, odnosno 100 miliona evra za 2010. godinu.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić postavio je pitanje da li će Vlada da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da se izjasni povodom Rezolucije koja je usvojena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Premijer Cvetković je još jednom istakao da se Vlada zalaže za jedan mehanizam koji bi imao međunarodnu prohodnost za istraživanje na svim nivoima. On je potvrdio da Vlada nije protiv aktivne uloge Euleksa, ali je izrazio bojazan da Euleks nema mandat da istražuje na teritorijama drugih zemalja. On je objasnio da je u tom kontekstu pokrenuta inicijativa u Ujedinjenim nacijama. Ministar Ljajić je dodao, da su svi naši poslanici, koji su članovi Evropskog parlamenta, imali priliku da iznesu stanovište, koje preovladava, a to je da podrže Izveštaj Dika Martija.

Narodni poslanik Boris Aleksić je pitao zbog čega vlasti u Srbiji prikrivaju dokaze o trgovini ljudskim organima.

Ministarka Malović je izrazila mišljenje da nije tačna konstatacija da državni organi Republike Srbije kriju takve dokaze. Ona je objasnila da upravo aktivnostima Tužilaštva za ratne zločine je došlo do pokretanja pitanja trgovine ljudskim organima pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope, kao i da Izveštaj Dika Martija u velikoj meri predstavlja rezultat rada baš tog Tužilaštva. Ministar Ljajić je dodao, da je nakon 2001. godine, tadašnji koordinacioni centar za KiM predao obilnu dokumentaciju svim relevantnim međunarodnim institucijama, od Saveta Evrope preko Stejt departmenta, pa do svih organizacija za zaštitu ljudskih prava, u kojima se nalaze dokazi o zločinima koji su počinjeni na Kosovu, između ostalih i indicije o trgovini ljudskim organima.

Narodna poslanica Ljiljana Zdravković apelovala je u ime svih poštenih radnika ''Kolubare'' kod nadležnih organa da istraže i dovedu slučaj ''Kolubara'' do kraja. Ministarku Malović je pitala dokle je stigla istraga, kao i da li građani Srbije mogu da očekuju da neće biti zaštićenih pojedinaca.

Ministarka Malović je obavestila prisutne da se predmet trenutno nalazi u Tužilaštvu za organizovani kriminal i da ako se utvrdi da postoji nadležnost tog Tužilaštva, onda će se predmet procesuirati pred Tužilaštvom za organizovani kriminal i odeljenjem suda koje se bavi takvim predmetima.

Narodnog poslanika Rizu Halimija je interesovalo, ako su predstavnici Vlade protiv politizacije Izveštaja Dika Martija, zašto je prihvaćena tema sa politizovanim kontekstom i kako se može definisati politika prema Kosovu u kontekstu Izveštaja, kada se Marti zalaže za procesuiranje svih ratnih zločinaca, tako što će svako odgovarati za učinjene zločine.

Ministar Bogdanović je istakao da se Vlada zalaže da se svi zločini, na samo na Kosovu i Metohiji, nego i svi zločini u bivšoj SFRJ, procesuiraju. To svakako važi i za prostor KiM, kao i za dešavanja koja su bila na jugu Srbije, Bujanovcu, Preševu i Medveđi.

Narodna poslanica Zlata Đerić je pitala zašto postoji različit tretman po pitanju dugovanja EPS-u, kao i zašto EPS nezakonito naplaćuje naknadno uključenje priključka. Ona je postavila i pitanje da li se prilikom naplate TV pretplate krše dva zakona, Zakon o tajnosti podataka i Zakon o obligacionim odnosima.

Ministar Škundrić je objasnio da je sugestija bila Elektroprivredi Srbije da se gde god je to moguće napravi reprogram dugovanja i u odnosu na domaćinstva i u odnosu na privredne subjekte. On je izneo podatak, da u ovom trenutku, dugovanja prema Elektroprivredi Srbije iznose oko 700 miliona evra. Škundrić je objasnio da EPS nije imao želju da vrši naplatu TV pretplate, ali da im je to nametnuto odlukom Vlade. On je istakao da je saglasan da bi trebalo naći neki drugi način naplate TV takse.

Narodna poslanica Vesna Pešić iznela je mišljenje da javna preduzeća, bilo na državnom ili lokalnom nivou, ne funkcionišu po principima korupcije, nego pre svega kao politička preduzeća, kao i da se za rukovodeći kadar tih preduzeća isključivo biraju nestručna lica.

Narodni poslanik Zoran Nikolić postavio je pitanju premijeru Cvetkoviću, na koji će način biti potrošene pare ako se proda ''Telekom''.

Premijer Cvetković je odgovorio da neće biti nikakvog trošenja para netransparentno, nejasno ili za neke namene koje se ne vide, nego će Narodna skupština da se opredeli kako će se utrošiti sredtva.

Narodni poslanik Ljubomir Kragović apelovao je na predstavnike Vlade, da se što više založe da Izveštaj Dika Martija najzad dobije pravu sliku, odnosno da se svi oni koji su radili najveće zločine procesuiraju i privedu pravdi.

Ministar Bogdanović je ponovio stav Vlade da je rešenje čitavog slučaja osnivanje ad hok istražnog mehanizma, koji bi bio ustanovljen od strane Saveta bezbednosti.

Narodni poslanik Velimir Ilić je postavio pitanje premijeru Cvetkoviću, da li mu je poznato da ima korupcije u javnom preduzeću PTT i zašto premijer nije pokrenuo istražni postupak protiv Krišta na Aerodromu Beograd.

Premijer Cvetković je naglasio da u punoj meri podržava svaku borbu protiv kriminala, kao i da će odgovarajuće službe, ukoliko ima materijalnih dokaza preduzeti adekvatne aktivnosti.

Narodni poslanik Milan Lapčević je, pozivajući se na izjavu premijera Cvetkovića da bi nakon prodaje ''Telekoma'' novi vlasnik trebalo da postavi novi menadžment koji će biti stručan i lišen političkog uticaja, upitao premijera Cvetkovića na koji je direktno menadžment mislio kada je to izjavio.

Premijer Cvetković je ukazao narodnom poslaniku da je u postavljanju pitanja izostavio glavnu komponentu, a to je da preduzeće ne može da posluje u konkurentskim uslovima u trenutnom sistemu. Dokle god je u državnom vlasništvu, preduzeće mora da poštuje određene poslovne propise koji su ograničavajući za preduzeća u državnom vlasništvu u odnosu na preduzeća koja to nisu.

Narodni poslanik Milan Avramović ukazao je na primere korupcije u nekim javnim preduzećima, iznevši stav da bi preko Ministarstva finansija trebalo poslati finansijske inspektore u ta preduzeća.

Premijer Cvetković je odgovorio da budžetska inspekcija, koja je u okviru Ministarstva finansija, ima svoje planove i u skladu sa tim planovima obilazi lokalne samouprave.

Narodna poslanica Nada Kolundžija postavila je pitanje premijeru Cvetkoviću, koja su strateška rešenja za kojima Vlada traga u upravljanju i utvrđivanju odgovornosti u upravljanju javnim preduzećima.

Premijer Cvetković je obrazložio da ono na čemu Vlada radi je i to da se stvore takvi uslovi u kojima će biti konkurencije i da samim tim nema potrebe da u takvim slučajevima država i dalje bude vlasnik. On je dodao da su ovakve teme trajne i nisu rešive u kratkom roku, kao i da bi trebalo više sagledati kakva je razlika nekog stanja zatečenog i onog koje se ostavlja. Premijer je izrazio mišljenje, da će posle mandata ove Vlade biti značajnih razlika.

Narodni poslanik Zoran Krasić postavio je pitanje premijeru Cvetkoviću, da li je video na sajtu Vlade spisak javnih preduzeća, agencija i primanja direktora i članova upranog odbora.

Premijer Cvetković je objasnio da što se tiče naknada za upravni odbor, Vlada je donela određena uputstva kojima je limitirala plate svojih ljudi koje šalje u upravne odbore, i to u slučaju kada se radi o preduzećima ili drugim organima pod većinskom državnom kontrolom.