Чланови Одбора прихватили су предлог председнице Одбора др Александре Томић да се обави заједничка расправа о тачкама 1. и 2. дневног реда седнице и о тачкама од 5. до 11. дневног реда седнице.

Одбор је размотрио два извештаја о раду Агенције за борбу против корупције за 2016. и 2017. годину, са извештајима о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период 2013. до 2018. године и акционим плановима за њено спровођење.

Поменуте извештаје представила је Верка Атанасковић из Агенције за борбу против корупције, која је навела да је Агенција испунила све задатке из Закона и стратешких докумената. Када је у питању контрола имовине и прихода функционера у 2016. години, у регистру Агенције, обрађено је 52.511 извештаја, а 2017. године 62.160 извештаја. Атанасковић је навела да је од оснивања Агенције до 2016. године обрађено укупно 40.292 извештаја, а до 2017. године 44.383 извештаја и додала да је контрола делотворан механизам за сузбијање корупције. У 2016. години извршено је 238 редовних провера функционера и 20 ванредних контрола, а покренуто је 259 поступака због повреде Закона о Агенцији против корупције и донета 241 мера. У 2017. години извршено је 305 редовних и 21 ванредна провера, а донето је 319 мера због повреде Закона. Атанасковић је истакла и да се просечно годишње поднесе око 15 кривичних пријава, а у 2017. години поднето је 17. Када је у питању рад по представкама у 2016.години поднето је нових 600, тако да је њихов укупан број био 2.567, од чега је 1.868 из 2015.године, а у 2017. години поднето је нових 535, те је укупан број био 2.502 предмета. Атанасковић је додала и да су поднете и две кривичне пријаве због злоупотребе службеног положаја у 2017. години.

Такође, Агенција је радила и на предметима решавања и спречавања сукоба интереса и у 2016. години бележи повећање броја предмета. 2016. година је била изборна година која бележи повећање предмета од 18,92 одсто. Бележи се чак 800 захтева за давање сагласности за вршење друге јавне функције или посла, а повећано је и поступање функционера по мерама Агенције, које износи преко 90 одсто. У 2017. години бележи се повећање за 31,73 одсто и поступање функционера на преко 96 одсто.

Када је у питању контрола финансирања политичких активности у 2016. години контролисани су годишњи финансијски извештаји за 2015. годину, извештаји изборне кампање у 2016. години, а у 2017.години извршена је контрола свих политичких субјеката који су учествовали у изборима за председника Републике, навела је Атанасковић. Она је додала да је покренуто 273 захтева за прекршајни поступак и донета су 22 решења по правоснажним пресудама у 2016. години, а четири у 2017. години. Такође, Агенција је радила превентивно у складу са Акционим планом за Поглавље 23 и у 2017. години, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, сачинила модел антикорупцијских планова на локалном и покрајинском нивоу. Од априла до децембра 2017. године 41 јединица локалне самоуправе усвојила је своје планове. У погледу плана интегритета Агенција овај процес води циклично на три године, а у 2016. години израдила је апликацију за спровођење плана интегритета. Препоруке Агенције остају и даље исте, а то је рад на унапређењу капацитета Агенције и доношење новог закона о Агенцији.

Одбор је, након расправе, донео закључке којима предлаже Народној скупштини да прихвати извештаје о раду Агенције за борбу против корупције за 2016. и 2017. годину, са извештајима о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период 2013. до 2018. године и акционим плановима за њено спровођење.

Одбор је размотрио и Извештај о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки за период 01.01.2017. до 31.12.2017. године и Извештај о спроведеном надзору над применом Закона о јавним набавкама за 2017. годину.

Извештај о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки за период 01.01.2017. до 31.12.2017. године представила је Хана Хукић, председница Комисије, која је навела да у 2017. години није забележено повећање броја предмета у односу на 2016. годину. Комисија је одржала 345 седница и донела 1.704 одлуке, у којима је доминантна заштита права у поступцима (1.127 одлука или преко 66 одсто), навела је Хукић. Од 1.127 одлука, у 673 или 59 одсто, утврђено је да је захтев био основан, у 118 поступак је поништен у целини, а у осталима делимично поништен. Хукић је навела и да је остварен приход од уплаћених такси износио 161 милион динара.

У извештајном периоду Комисија је контролисала поступање по њеним одлукама, доносила решења о поништавању уговора о јавним набавкама и поднела 38 захтева за прекршајни поступак. Такође, Комисија је поступала у законским роковима, а у 2017. години остварила је у том пољу значајан напредак, јер је преко половине предмета решено у року, навела је председница Комисије.

По обављеној расправи Одбор је донео Закључак којим предлаже Народној скупштини да прихвати Извештај раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки за период 01. 01. 2017. до 31.12.2017. године.

Представници Управе за јавне набавке представили су Одбору Извештај о спроведеном надзору над применом Закона о јавним набавкама за 2017. годину. Регистрована вредност поступака износила је 342,9 милијарди динара, од чега је 93 одсто јавних набавки отвореног поступка. Преговарачки поступак је заступљен са 2 одсто, што је најнижи проценат од 2002.године и налази се испод европског просека, који износи 5 одсто. Проценат обустављених поступака је само 10 одсто, а оквирни споразуми као механизам се значајно користе, што је и препорука Европске комисије. Просечан број понуда у поступцима је три, смањено је учешће страних понуђача на три одсто, а негативан тренд представља учешће најниже економске понуде са 10 одсто. Препоруке Управе се односе на потребу јачања организација наручилаца, истраживање тржишта, сарадњу са понуђачима, транспарентност у извршењу уговора, што је и акценат Европске комисије и мерило за затварање Поглавља 5 - контрола извршења уговора.

Након расправе Одбор је прихватио Извештај о спроведеном надзору над применом Закона о јавним набавкама за 2017. годину.

У наставку рада Одбор је размотрио годишње извештаје Комисије за хартије од вредности за 2016. и 2017. годину, као и измену Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2016. годину и Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2017. годину, измену и допуну Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2017. годину и Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2018. годину, као и измену и допуну Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2018. годину.

Све извештаје и планове представио је Марко Јанковић, члан Комисије за хартије од вредности, који је указао да је стање на тржишту капитала у константном опадању још од 2007.године. Сходно томе опада и промет на београдској берзи и број дилерских друштава и кастоди банака. То све указује на потребу доношења шире државне стратегије на којој се активно ради, навео је Јанковић. Он је детаљно упознао чланове Одбора са поступцима надзора које је Комисија водила и навео да су планирани приходи Комисије износили око 120 милиона динара, а остварено је само 44,6 милиона, што је последица тржишних кретања. Он је додао и да су расходи Комисије стављени под контролу, те су трошкови зарада смањени за 40 одсто у односу на 2014.годину.

Након расправе Одбор је усвојио Извештај којим предлаже Народној скупштини да прихвати годишње извештаје Комисије за хартије од вредности за 2016. и 2017. годину.

Такође, Одбор је усвојио Извештај којим предлаже Народној скупштини да потврди измену Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2016. годину и Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2017. годину, измену и допуну Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2017. годину и Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2018. годину, као и измену и допуну Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2018. годину.

На крају седнице Одбор је утврдио Предлог oдлуке о престанку функције члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Бранимиру Благојевићу, подношењем оставке и упутио га Народној скупштини на разматрање и усвајање.

Председница Одбора др Александра Томић обавестила је чланове Одбора да ће се наредна седница одржати ван седишта, у Суботици, 18. јула 2018. године, уз подршку УНДП-а.

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Зоран Бојанић, Соња Влаховић, Горан Ковачевић, Зоран Деспотовић, Момо Чолаковић, Оливера Пешић, Верољуб Арсић, Србислав Филиповић, Арпад Фремонд, Ђорђе Милићевић и Милан Лапчевић.