Уторак, 2. фебруар 2016.

37. седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва

На седници одржаној 2. фебруара, чланови Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва размотрили су актуелно стање у збрињавању тражилаца азила – миграната.


Као и на претходним седницама, на којима је разматрано исто питање, тренутно стање су представили представници државних органа, независних институција, невладиног и цивилног сектора, као и представници међународних организација које пружају подршку Србији у суочавању са мигрантском кризом.

Начелник Управе граничне полиције Миленко Божовић детаљно је известио Одбор о активностима МУП-а у претходном периоду, истакавши да се данас бележи око 2.000 илегалних миграната, у односу на крај 2015. године, када је тај број износио чак 11.000. Он је истакао да је МУП у Прешеву отворио штаб ради праћења илегалних миграната и спречавање илегалног преласка државне границе. У претходном периоду започело се и са прикупљањем биометријских података и регистрацијом тражилаца азила, и Србија је прва земља на балканској рути која је усвојила овај механизам, истакао је Божовић. Појачане су мере на државним границама, унапређен национални систем азила, основан прихватни центар у Прешеву и још 15 центара за ургентни прихват миграната, издају се потврде о транзиту које важе 72 сата, а започет је и пројекат ИПА 2013, као подршка систему азила који предвиђа израду новог закона о азилу усклађеног са свим међународним и директивама ЕУ. Посебна пажња је посвећена заштити малолетника без пратње, женама и рањивим категоријама, које могу бити мета кријумчара. Највећи број миграната долази из Сирије, Авганистана и Ирака и у јануару 2016. године евидентирано је око 60.000 миграната, око 500 њих је изразило намеру за азилом, а само 11 особа је поднело захтев за азил у Србији, додао је Божовић.

У име Комесаријата за избеглице и миграције о актуелним активностима кратко је известио Иван Георгинов, помоћник комесара, док је о националном механизму за превенцију тортуре, са аспекта надлежности Заштитника грађана, говорила Јелена Унијат, која је упознала Одбор са ситуацијом у центрима у Адашевцу, Шиду и Крњачи, али и са радом полицијских управа и центром за смештај малолетника у Београду. Она је истакла да су услови смештаја у Прешеву и Шиду побољшани, као и да је боља обавештеност избеглица о њиховим правима и услугама које могу добити у центрима. Она је оценила да ће за нашу земљу у наредном периоду додатни изазов бити тзв. економски мигранти, којима није дозвољен улазак у земље ЕУ, а који са друге стране не желе да затраже азил у Србији.

О својим активностима говорили су и Ханс Фридрих Шодер, представник УНХЦР-а у Србији и Мишел Сен-Лот, представник УНИЦЕФ-а. Ханс Фридрих Шодер истакао је да је дневни прилив миграната у јануару ове године смањен на испод 2.000 особа дневно, као и да су услови за њихов прихват у Србији побољшани. Он је најавио наставак подршке УНХЦР-а Србији на побољшању услова у прихватним центрима, посебно на побољшању санитарних услова.

Мишел Сен-Лот похвалио је Србију која на исти начин третира све мигранте на својој територији и најавио наставак подршке УНИЦЕФ-а Србији у превазилажењу тешкоћа у току мигрантске кризе. Он је затражио да се уважи препорука ове организације да формулари за регистрацију буду јаснији, како би из њих могло да се уочи колики је број деце без родитељске пратње међу мигрантима. Такође, мора се водити евиденција о деци без пратње којој није дозвољен наставак пута ка земљама ЕУ, како би им се, иако нису тражиоци азила, обезбедио смештај, а питање санитарних услова мора бити поправљен како би се спречила појава зараза, додао је Сен-Лот.

Представници УНХЦР-а и УНИЦЕФ-а изразили су очекивање да ће се проблем преласка српско-македонске границе решити, као и да мигранти ову деоницу више неће прелазити пешице. Поздрављен је напор Србије да донесе нов, модеран закон о азилу, који ће бити усклађен са највишим међународним стандардима и директиривама ЕУ.

Представници невладиног и цивилног сектора упознали су чланове Одбора са својим запажањима на терену, са аспекта свог деловања, тако да се говорило о броју дистрибуираних оброка, пакета и друге хуманитарне помоћи у прихватним центрима, полној структури миграната, раду на спајању породица које су у току миграције изгубиле контакт, о правној заштити миграната, злоупотребама и друго.

У дужој расправи оцењено је да је постигнут напредак у иначе доброј сарадњи државних органа, невладиног и цивилног сектора и међународних организација, у циљу благовременог и адекватног реаговања у мигрантској кризи. Чланови Одбора су упознати са интензивирањем сарадње српске и македонске полиције на граничном прелазу, која ће највероватније резултирати потписивањем протокола, какав Србија већ има са Хрватском, а који ће омогућити и да се реши питање начина како мигранти прелазе границу. Посебно је истакнут проблем кријумчарења економских миграната којима се онемогућава улазак у земље ЕУ и активностима МУП-а по том питању, а упознати су и са мерама које уводи Грчка, уз оцену да ће то смањити прилив економских миграната у наредном периоду.

Седници су присуствовали чланови и заменици чланова Одбора Небојша Петровић, Александар Перановић, Милена Ћорилић, Мујо Муковић, Братимир Васиљевић, Шаип Камбери, Анамарија Вичек, Мирјана Драгаш, Миодраг Линта и Миланка Јевтовић Вукојичић.

Седници је др Весна Ракоњац, председница Одбора.


Одбори везани за ову активност


Видео (1)

Уторак, 2. фебруар 2016. | 37. седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва 02.02.2016.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31