Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predstavio je Odboru najnovije podatke i stanje na terenu. On je naveo da jako veliki broj ljudi prolazi kroz Srbiju, kao i da se taj broj stalno povećava, tako da je juče i danas skoro 9.000 ljudi pristiglo u Preševo. Ministarstvo je do sada zajedno sa predstavnicima MUP-a, Komesarijata za izbeglice, Crvenog krsta, UNHCR-a, UNICEF-a i drugih saradnika iz civilnog i nevladinog sektora rukovodilo ovom situacijom na najbolji način. Što se tiče situacije na terenu najteže je u Šidu, mada je malo bolje nakon potpisivanja sporazuma između ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske o organizovanom transportu migranata. Nakon sastanka u Briselu ostalo je nekoliko nedoumica za nas, posebno u pogledu toga šta predstavlja balkanska ruta, koje su naše obaveze u narednom periodu i koliko dugo, pominjanih 50.000 migranata, treba zadržati na teritoriji Srbije, imajući u vidu da njihovo krajnje odredište nije naša zemlja, istakao je Ivanišević. On je podsetio da od početka krize do danas nije zabeležen nijedan incident između migranata i lokalnog stanovništva. Do danas je 300.000 ljudi prošlo kroz Srbiju, a država je spremna da na 18 tačaka u svakom momentu zbrine, na neko vreme, u proseku oko 3.000 migranta. On je ovu priliku iskoristio da zahvali donatorima i partnerima, uz čiju finansijsku pomoć Srbija ovo može da izvede, bez trošenja svojih budžetskih sredstava.

U toku predstavljanja situacije na terenu i konkretnih akcija države i međunarodnih i domaćih partnera govorilo se o otklanjanju nedostataka pri registraciji migranata, odnosno, razgraničenju između onih koji su tražioci azila i onih koji su u procesu migracije, o bazi podataka registrovanih migranata, o kapacitetima za zbrinjavanje, uz podatak da se može dogoditi da se taj broj poveća ukoliko zapadne zemlje pokrenu proces vraćanja tražilaca azila i migranata u zemlje porekla. Takođe, govorilo se i o povećanju broja dece migranata, koja su bez pratnje staratelja i aktivnostima koje sprovode centri za socijalni rad na njihovom prihvatu i zbrinjavanju, budžetiranju sredstava za zbrinjavanje, kao i o količini distribuiranih humanitarnih obroka. Članovi Odbora upoznati su i sa obezbeđivanjem zdravstvenih uslova za migrante, što je osnova zaštite i migranata i lokalnog stanovništva. U razgovoru se moglo čuti da se polna struktura migranata menja, te sada prednjače žene i deca, stari i bolesni. Iz Avganistana dolaze čitave porodice sa malom decom, koje su par godina boravile u Iranu, a sada se upućuju ka Evropi. Međunarodni partneri istakli su da će dalje pružati podršku rešavanju migrantske krize uz napomenu da je potrebno da svi partneri rade svoj deo posla, kako ne bi bilo preklapanja u aktivnostima.

Po okončanju rasprave, predsednica Odbora najavila je novu sednicu sa istom temom za mesec dana, i izrazila nadu da će tada vesti biti bolje.

Takođe, predsednica je obavestila članove Odbora da će predstavke i predloge građana upućene Odboru razmotriti u nastavku ove sednice, o čemu će blagovremeno biti obavešteni.

Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zamenik Zaštitnika građana, predstavnici Komesarijata za izbeglice, Crvenog krsta, UNHCR-a, UNICEF-a i civilnog i nevladinog sektora.


Sednici je predsedavala dr Vesna Rakonjac, predsednica Odbora.