Здање Дома Народне скупштине Републике Србије подигнуто је у близини места где је 30. новембра 1830. године одржана Велика народна скупштина, на којој је прочитан хатишериф турског султана о правима Срба и књазу Милошу потврђено право наследног кнеза.

Изградња скупштинског здања, према пројекту архитекте Јована Илкића из 1901. године, почела је 1907. године, када је краљ Петар I Карађорђевић положио камен темељац будућег Дома народног представништва. Зграда је завршена 1936. године, а прво заседање у новом здању одржано је 20. октобра исте године. Тада је то била Народна скупштина Краљевине Југославије. Септембра 1939. године скупштина је распуштена, а за време Другог светског рата у њој је била смештена оку-пациона цивилна управа за Србију.

Од завршетка рата, неколико наредних деценија у овој згради је било седиште југословенске Скупштине као највишег законодавног тела заједничке државе Срба, Црногораца, Хрвата, Словенаца и Македонаца, као и народности које су у њој живеле.

У овој згради је 1945. одржано Треће заседање АВНОЈ-а, након чега је формирана Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије. Она је прерасла у Уставотворнускупштину, која је 29. новембра исте године прогласила Републику - Федеративну Народну Републику Југославију.

Народна скупштина ФНРЈ, као највиши орган власти, у јануару 1946. године усвојила је нови Устав, који је афирмисао принципе скупштинске владавине.

Уставом из 1963. године проглашена је Социјалистичка Федеративна Република Југославија, у којој је Савезна скупштина постала врховно законодавно тело. Устав из 1974. године променио је скупштинску структуру. Тада је формирана Скупштина СФРЈ, као највише законодавно тело, у којој су биле непосредно представљене републике и аутономне покрајине.

Након распада СФР Југославије, деведесетих година прошлог века, ово здање постаје седиште Савезне скупштине, проглашењем Савезне Републике Југославије, коју су чиниле две федералне јединице – Република Србија и Република Црна Гора.

Односи између две републике преуређени су Београдским споразумом у марту 2002. године, а на основу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, у марту 2003. године, конституисана је Скупштина Србије и Црне Горе.