Посланичка питања у јуну

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

29/1МЈ/МЈ16.10 – 16.20


(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника које се односе на начин постављања питања, да излагање народног посланика не може да траје дуже од три минута, да после датог одговора народни посланик има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање и да по добијању одговора на допунско питање народни посланик има права да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
Током постављања питања и давања одговора нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника. У складу са тим, молим посланике да поднесу пријаве, а пошто су пријаве по утврђеној пракси већ на неки начин и достављене, ја бих кренуо на постављање питања. 
Први се пријавио Владан Глишић.
Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштовани председниче Владе госпођо Брнабић, моје питање је – зашто Србија до дан данас нема платформу за преговоре са приштинским институцијама, јер како ствари стоје, ми углавном реагујемо на њихове предлоге, а нисмо урадили оно што наш Устав обавезује, а то је да донесемо уставни закон о суштинској аутономији Косова и Метохије и да на тој платформи наступимо.
У нашој јавности ја знам да Покрет за одбрану Косова и Метохије има једну такву платформу, знам да странке госпође Милице Ђурђевић такође има платформу и не знам да СНС и да наша Влада има такву платформу. Углавном се реагује на предлоге из Приштине. У понедељак смо овде имали, тј. уторак, имали прилику да председника Србије чујемо како реагује на оно што Курти од њега тражи, а никако да чујемо као овлашћени представници народа која је наша платформа која би морала да буде у складу са Уставом.
Ви сте недавно били у Бриселу на преговорима око отварања поглавља, неки опозициони гласови кажу да нисмо отворили ништа ново, него да је оно што је већ до сада урађено је само уобличено у форму новог кластера, али то није битно. Ја иначе се овде понашам као, да не буде примењено, али ајте, као Катон који је говорио, сваки говор завршавао: „Али, Картагину требамо уништити“. 
Ја постављам питање ЕУ и нашег пута у ЕУ – шта ће се десити ако маневар који се сада дешава, а то је да Брисел и Вашингтон успеју да сломе кичму код пет земаља ЕУ и четири земље НАТО-а и да их натерају да признају Косово, ако дођемо у ту позицију да ли ћемо и даље да идемо у ЕУ без алтернативе или ћемо најзад да престанемо да будемо у лицемерном положају, да с једне стране имамо војне вежбе са Белорусијом, а с друге стране јој уводимо санкције под притиском Брисела?
Значи, да ли ћемо ми у једном тренутку морати да се определимо да ли смо риба или девојка и да кажемо - ако ЕУ у целини буде прихватила да је Косово независна држава, ако то Косово уопште не интересује место у УН, јер ће тамо Кина и Русија то да им зауставе, него их интересује чланство у НАТО пакту и ЕУ и ако дођемо у ту ситуацију која је врло непријатна за нас као државу, хоћемо ли се једном најзад определити да се захвалимо ЕУ и да кажемо да ми срећу свог народа морамо да тражимо на другој страни? Хвала вам.
29/2МЈ/МЈ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председница Владе Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Дакле, као што ви знате, председник Србије Александар Вучић је одржао и консултације са политичким странкама у вези питања Косова и Метохије и Извештаја о томе шта се све дешава у преговорима у Бриселу. Колико разумем, ви нисте могли да присуствујете тим консултацијама као самостални посланик, тако да ми је жао због тога, али поред тога председник је био и овде у Народној скупштини и одговарао на сва питања, поднео Извештај о преговорима, односно дијалогу са Приштином, али ја ћу покушати још једном да вам на најјаснији могући начин кажем нашу позицију.
Дакле, све оно што се тиче разговора и дијалога са привременим институцијама у Приштини је садржано пре свега као прва премиса у нашем Уставу, Уставу Републике Србије и то је позиција коју ми чувамо и коју ми бранимо, односно пре свега председник Александар Вучић који и води те преговоре.
Дакле, понашамо се наравно и у складу са истином, а то је да је Косово и Метохија Аутономна покрајина у склопу Републике Србије. Поред овога, док сам ја у Влади, од 2016. као министар, а од 2017. године као председница Владе, Александар Вучић је био у овом поштованом дому два пута да поднесе извештај, да одговара на сва питања и да јасно каже које су наше позиције, које су наше црвене линије, у каквој смо ситуацији, шта покушавамо да извучемо из тога и шта је оно што на један или на други начин можемо да очекујемо. 
Сваки пут је потпуно јасно рекао, што је за мене лако разумљиво, не знам колико је за неког другог ко стално и стално поставља исто питање, а то је - која је тачно наша платформа је то да у оваквим разговорима не отварате све ваше карте зато што би то било неразумно, нерационално. Знате шта су вам црвене линије, знате шта су вам премисе од којих полазите, знате да вам је у интересу и на првом месту безбедност Срба на КиМ и онда улазите у те преговоре. 
Мени је заиста народни посланиче нејасно да неко стално и стално инсистира да ми кажемо шта су тачно наше позиције и тиме да изгубимо било какву могућност да те позиције успемо да освојимо, односно да у том дијалогу нешто и практично добијемо, што је за велики број земаља на читавом свету већ стављено ад акта. Не знам како другачије да вам одговорим на ово питање. 
Ја свакако нећу овде откривати наше карте. Знам које су нам позиције, али мислим да је за све грађане Републике Србије, пре свега за овај дом довољно да вам кажем да се ти преговори, односно разговори дешавају у складу са Уставом Републике Србије, да покушавамо да заштитимо мир, да покушавамо да обезбедимо дугорочну стабилност и да покушамо да спасимо што се спасти може. 
Нажалост у ситуацији коју смо наследили, у којој је све што је могло да се изгуби се изгубило и тиме што је пуштено да се прогласи илегална тзв. независност Косова и тиме што није урађено довољно да се то, ако се већ није могло спречити, онда да се то припреми па да не уследи након тога талас признања, па чак и од наших изузетно блиских и пријатељских држава, те непостојеће државе. Па онда са непромишљеним питањима Међународном суду правде.

30/1БМ/ИЋ16.20 - 16.30

Па онда са измештањем тог питања из УН под капу и окриље Европске уније итд, постављањем граница између Срба и Срба, признавањем печата њихових, итд. Дакле, свим оним што је урађено на тај начин да у ствари то питање буде затворено и да се тиме нико не бави до тренутка доласка на власт Александра Вучића као председника Владе, прво првог потпредседника Владе, наравно, у сарадњи са нашим коалиционим партнерима, па и председник Народне скупштине је на крају крајева учествовао у разговорима и Бриселском споразуму па зна то много боље од мене, и да се то питање оживи поново, да се врати буквално из мртвих, стави на сто и да данас сви разумеју широм света, укључујући и оне који су били, пре свега, поборници не само независности, него и отац и мајка тој тзв. држави, да разумеју да то питање више није затворено, да је оно поново отворено и да то питање не може да се реши без сагласности Београда.
Тако да је много учињено, али паметним потезима и паметном политиком. Да откријемо сада све наше позиције свакако не би била паметна политика. Ја се надам да ћете ви то сада овај пут разумети и надам се да ћете се сложити са мном.
Не знам ко иде у било какве разговоре и преговоре тако што каже - ово је моја позиција и то је сада то. Можда сте могли да освојите и нешто мало више од те ваше позиције, а можда, у ствари сигурно је да ћете освојити много мање уколико је кажете и пре почетка разговора. То је бесмислено.
Коначно, само да вам кажем још једну ствар, опет сам је, понављала сам је, сигурно ја лично у овом дому неколико пута али делује ми као да неки једноставно то не желе да чују, што ми опет није јасно зашто, зато што је то у интересу Републике Србије.
Поштовани народни посланиче, ЕУ не прихвата независност Косова. Европска унија је статусно неутрална у односу на то, а посебно не, као што ви кажете, ЕУ у целини прихвата да је тзв. Косово независна држава. Прво, ви знате да то није истина.
Друго, то што сте ви рекли је супротно интересима Србије. Дакле, нисте ви претерали у складу са нашим интересима, ви сте га претерали супротно нашим интересима.
Постоји пет држава чланица Европске уније које не признају независност Косова, а ви онда кажете овде као народни посланик, ЕУ у целини прихвата да је Косово независна држава. Па, како можете то да кажете? Па, ви знате боље од тога, зашто говорите то?
То је заиста незамисливо да посланик у Народној скупштини Републике Србије каже такву ствар. Прво, није истина. Друго, истина је колико год може у тим несрећним околностима ипак у том смислу на нашој страни.
Дакле, ЕУ у целини апсолутно не прихвата независност Косова, апсолутно не прихвата. То једноставно морам да вам кажем и да вас замолим још једном да не причате такве ствари зато што нису истина и нису у нашем интересу.
То би рекао посланик у Приштини, а не народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. То је заиста ствар коју би рекао посланик у Приштини, да проба да тамо слаже и каже ево ЕУ је за нас, сви нас прихватају, у целини нас прихватају и то је то. Зашто радите то?
Тако да, ето, то су моји одговори на платформу. Ако заиста још увек не разумете да је супротно нашим интересима да откривамо све наше позиције, онда ја не знам како другачије то да вам објасним.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има народни посланик Глишић.


30/2БМ/ИЋ

ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Претпостављам да сте били у комуникацијама са сарадницима па нисте разумели шта сам рекао, ја нисам рекао да Европска унија у целини одређује да је Косово независна држава, али оно што сви ми знамо и не можемо се правити да то не видимо, јесте да то тражи Немачка, да у тренутку када је Британија изашла из ЕУ Немачка је претежни део ЕУ, да то тражи Француска која је такође претежни део ЕУ и да захваљујући томе што се у ЕУ још увек консензусом доносе гласови имамо четири државе чланице НАТО-а и пет чланица ЕУ које не прихватају КиМ као независну државу.
Управо у овом тренутку се дешава акција од стране Берлина, Париза, Вашингтона, па можда и Лондона да се врши притисак на те државе да се сломи њихов отпор, и да дођемо у позицију, моје питање би било – шта ми радимо када се деси то, ако се деси, јер озбиљна и одговорна Влада мора да има и сценарио за непријатне развоје? Шта се дешава ако се тај сценарио који се управо одвија оствари? Јер, Грчка је под великим притиском, све те државе су под великим притиском и оно што једини интересује Приштину јесте да добије подршку из Брисела и НАТО-а да би могла да…
Тако да, у том смислу ја не причам о томе шта је ЕУ сад, ми захваљујући формалном консензусу, који се у ЕУ још увек поштује, а Немачка ради на томе да се то промени, имамо могућност маневра и да још увек кажемо како са ЕУ можемо да преговарамо. Али, ако они остваре то што сада раде, да изврше притисак на те земље да оне прихвате да је Косово независна држава, ми ћемо имати озбиљан проблем и онда ја се надам, верујући у ваш патриотски потенцијал, да ћете најзад рећи не ЕУ. 
Ми овде живимо не само због тога да ми имали већи БДП, већ да би наставили мисију овог народа која постоји већ вековима и за коју имамо одговорност да не оставимо нашим потомцима оно земље мање него што су оставили наши преци. 
Друго, ако неко дође у ситуацију да на било који начин прихвати да је Косово независно, не кажем ни да сте то ви, ни да је председник Србије, немојте нико у Србији да буде сигуран да се неће даље развијати распрачавање Србије, као што се и планира, и да ћемо ми моћи у било којој страној фирми да заштитимо права својих грађана у радном односу ако смо дозволили да нас газе на питању нашег суверенитета.
У сваком случају, користећи овај временски период мало више зато што сте ме мало прекидали, хоћу да кажем да ја, да будем искрен, слушајући председника Србије у овој сали, било је делова на којима сам хтео да аплаудирам, а нисам зато што сам опозициони посланик, али било је много делова на којим ме је зебло срце јер је било толико дефетистичких тонова који нису прихватљиви за човека који је председник Србије.
С друге стране, ми у међувремену нисмо донели уставни закон о суштинској аутономији КиМ што је наша уставна обавеза. Није то откривање црвених линија и нисмо наставили процес од признавања на који имамо потпуно морално право после Куртијевог понашања у преговорима. Значи, говор који је господин Ивица Дачић изрекао у овом парламенту је био много храбрији.
Опет говорим оно што сам рекао својевремено, много је боље да буде министар спољних послова и да настави признавање, него овде да одржава конгрес СНС.
ПРЕДСЕДНИК: Председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Да вам кажем искрено, ја разумем да ви као самостални посланик немате нарочиту потребу и не осећате нарочиту одговорност да ствари озбиљно промишљате и да имате ваљда право да овде избацујете празне флоскуле које ће се неком свидети или се неће свидети, али које ће можда много људи подржати.



30/3БМ/ИЋ

То све што ви кажете, мислим све, не баш све, али ово на крају да је председник овде био, да смо чули дефетистичке тонове који њему не приличе итд, ја разумем да је то некако политика која је ваљда до Александра Вучића у овој земљи била једина могућа и прихватљива, а то је, дај да кажемо шта год да кажемо, само да добро звучи.
 

31/1МЗ/ЦГ16.30-16.40

Да ли је истина или није истина, какве ће последице тога бити, па какве везе то има, али то супер звучи. То је једна одлика овог вашег излагања. Друга одлика вашег излагања је – шта би било кад би било и шта ће Влада урадити када би то можда се десило. Ево, ако пет држава чланица ЕУ које не признају независност Косова, ако би под притиском признале независност Косова, шта ће онда Влада да уради у том случају? Мислим да Влада треба да се бави реалном ситуацијом, реалполитиком.
Притом, јесмо Влада и владајућа коалиција која је показала како се одговара на такве притиске, које несумњиво неке државе света чине над неким другим државама да би прихватиле њихову спољну политику и у том смислу признавање независности тзв. републике Косово. Ми смо утицали на то да 18 или 19 земаља повуче своје претходно признање Косова. Мислим да то довољно говори о томе да ми имамо план и да знамо тачно шта би радили и да знамо тачно шта ћемо да радимо, не уколико једна држава чланица ЕУ призна једнострано проглашену независност Косова, већ било која земља, у било којој тачки на земаљској кугли, уколико призна ту илегално проглашену независност шта ћемо ми урадити. И на сваки акт ћемо одговорити истом мером.
Због чега по први пут, по први пут је неко суспендовао кампању признавања лажне државе Косово зато што се уплашио од кампање отпризнавања коју смо ми тако успешно спровели? Камо среће да су то радили Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Ђилас, сви они који су тада били на власти, много би другачија ситуација данас била, него је то тада био талас признања лажне државе, председник који је брже-боље одлетео из земље, сакрио се иза неке завесице у Румунији и оданде из Румуније, из Букурешта, давао изјаве за грађане Србије у таквом тренутку за земљу.
Ми смо успели да издејствујемо да кажу – добро, добро, хајде овако, суспендујмо једно и друго док не завршите преговоре. Да ли ви разумете која је то политичка победа? Сада ми причамо шта би било када би било. Шта би било ако би неко натерао Шпанију да призна Косово, шта би онда ви радили? Где сте дошли дотле? Сигурна сам да има земаља које ће они пре извући из шешира, а видећете онда нашу реакцију, као што сте могли да видите у свим овим претходним годинама. Наравно, имамо план. Мислила сам да се то питање ни не поставља, с обзиром да имамо такве резултате у последњих неколико година. 
Још једном ћу поновити. Људи, поштовани народни посланиче, то питање је било затворено, и да се не правимо луди, било је затворено пре него што је Александар Вучић почео да се бави тим питањем са позиције власти у Републици Србији. Тиме се Немачка, Француска, САД више нису бавиле, апсолутно се тиме нису бавиле више, а богами нажалост ни наше власти се нису бавиле. Бавиле су се толико или у том смислу да кажу, да подсетим – хајде молим вас да оде Борко Стефановић у Амбасаду САД, тада и данас Ђиласов Борко, само је у међувремену променио име, да оде у Амбасаду САД и моли и преклиње амбасадора да само мало помере проглашење независности наше аутономне покрајине, да би они могли да победе на председничким изборима у Републици Србији. 
Ето, толико је то питање било важно. Како да га некако померимо, да ми не би изгубили власт око тога. Ако изгубимо Косово, па шта да радимо? Није то моја брига. Моја брига је како да останем на власти, како да наставим да крадем. Није моја брига како да сачувам Косово или шта ћу урадити када и уколико они прогласе независност. Тако да, имамо план.
Још једном да вам кажем, ја се апсолутно не слажем са вама да смо ми чули дефетистичке тонове од стране председника Вучића. Мислим да смо чули искреност, која захтева огромну политичку храброст и огромну политичку одговорност, коју велики број политичара у Републици Србији, очигледно укључујући и вас, поштовани народни 
31/2МЗ/ЦГ

посланиче, нису навикли и није им природно у политици. Ја мислим да је та храброст, искреност, одговорност, Србији и нашем народу донела толико тога доброг у последњих седам или осам година, толико тога доброг. Зато што није хтео да лаже и вара народ, зато што није хтео да буде неодговоран и да каже – не, све је одлично и све је супер и нема никаквих проблема и ми смо много јаки и све ће бити добро. Не, говори ствари онакве какве јесу, и у складу са тим и колико је тешка ситуација, али и у складу са тим увек идемо и корак напред, увек, увек је рекао да је тешко, увек је рекао да ћемо нешто тешко да добијемо и углавном увек смо успевали да добијемо макар нешто мало, да се померимо напред макар милиметар и у односима са Приштином и у постизању тога да се то питање заиста врати на сто, и за Вашингтон, и за Берлин, и за Париз и за многе друге центре моћи.
Ја се том политиком поносим, иза ње стојим и она је нама донела, на крају крајева, не само много тога доброг за народ у Србији, већ нам је донела много угледа и кредибилитета у свету, који је давно, давно, давно био изгубљен, а који је Александар Вучић повратио. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Посланик Глишић има право на још два минута.
Само се поново пријавите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Само две ствари. 
Нашта уставна обавеза је да донесемо уставни закон који ће дефинисати суштинску аутономију Косова и Метохије у оквиру Србије. То није урађено. Не да није урађено од ваше Владе, ни од свих претходних влада, али ваша Влада сада влада. Значи, то нису црвене линије и то није откривање преговарачке стратегије. То је обавеза према Уставу која није испуњена.
Друга ствар, у периоду када смо прекинули кампању отпризнавања Држава Израел је признала Косово и Метохију. Ја претпостављам да ви не ниподаштавате Државу Израел и да знате који је њен значај у међународним односима и да је то велики пораз за државу Србију што се то десило. Значи, у тренутку када смо ми прекинули отпризнавање они су прекинули, него су наставили и постигли су један поен који је врло проблематичан за наш даљи развој и односе са Државом Израел и уопште за нашу позицију у међународном поретку.
У том смислу, мислим да ми немамо никакав разлог, поготово после онога што нам је председник рекао како се Курти, као представник албанске стране, у преговорима понаша, немамо никакав разлог да не наставимо кампању отпризнавања и у том смислу не видим зашто би ми даље били тако кооперативни у односу према Приштини, али још више у односу према Вашингтону и Бриселу, Берлину, Лондону, већ ко је тај који притиска.  

32/1ЈЈ/МТ16.40 – 16.50

Тако да, у том смислу те две ствари не стоје у односу овога што сте рекли. Нећу инсистирати на другим стварима, само хоћу да се јасно зна да ова Влада није испунила своју уставну обавезу да донесе уставни закон о суштинској аутономији Косова и Метохије у оквиру Републике Србије и да је Стратегија одустајања од одпризнавања погрешна и да немамо морално право на то, јер друга страна ем што није испунила обавезе из Бриселског споразума, ем што се понаша дрско и неодговорно, а то ради зато што има подршку Брисела и Вашингтона, ем што је у свему томе добила државу Израел на својој страни. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Идемо даље. 
Реч има народни посланик Самир Тандир. Изволите. 
САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче Народне скупштине, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе Републике Србије, поштовани министри, моје прво питање упућујем председници Владе, Ани Брнабић.
У протеклих петнаестак дана имали сте јако живу дипломатску активност, процес сарадње југоисточне Европе у Анталији, састанак са лидерима региона, састанак са председником Републике Турске, онда Самит Аустрија и земље западног Балкана, састанак са Аустријским канцеларом, састанак са другим лидерима региона. Моје питање је – да ли имате неких новости које ће бити интересантне за нас народне посланике, за грађанке и грађане Републике Србије?
Делимично, питање се односи и на министарку за европске интеграције, а и на вас, председнице Владе – каква је наша европска перспектива? Да ли ће бити отварања нових поглавља? Какви нас изазови очекују у овим пост ковид временима, и када је регион у питању и када је Европа и ЕУ у питању? Каква је судбина „Мини Шегена“? Да ли на тим самитима међу лидерима региона је дошло до неког консезуса? Да ли је направљен корак унапред по том питању. 
Друго моје питање упућено је Министарству за државну управу и локалну самоуправу, министарки Марији Обрадовић.Ових дана имали смо прилику да читамо у медијима, доста простора је посвећено изборима за савете месних заједница. То су јако важне институције. На тим изборима излазе грађани у својим насељима, у својим квартовима, значи у својим месним заједницама и побеђује наравно онај ко је бољи. Онај ко губи има право да се људи. То је тако. 
Заиста, јако поштујем институцију месне заједнице, јер оно што је невидљиво и за овај парламент и за Владу и за општинско веће и за општину видљиво је за институцију месне заједнице. Анализирајући простор одакле ја долазим, у Санџаку, у санџачким општинама, ни старији од мене нису успели да се сете када су задњи пут били избори за савете месних заједница у Новом Пазару и у Сјеници. Што се тиче избора у општини Тутин, они су толико били нетранспарентни да и дан данас су судски поступци у току. 
Значи, моје питање упућено вама – шта ћете предузети? Да ли вршите одређену контролу да би се на неки начин утицало? Које су законске могућности да се одрже избори за савете месних заједница, јер је то једини начин да људи из насеља, из квартова утичу на спровођење те политике која ја њима важна, а која можда на том градском нивоу је невидљива?
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић. Изволите. 

32/2ЈЈ/МТ
АНА БРНАБИЋ: Хвала. Да, у последње време су заиста биле интензивне активности, како у склопу свих процеса у оквиру регионалне сарадње, тако и, наравно, важни састанци за наше даље европске интеграције. Додатни важни састанци тек долазе, тако да се овај темпо, овакав, наставља. 
Као што сте рекли, био је један регионални састанак у Тирани, један у Анталији у оквиру процеса сарадње у југоисточној Европи. Онда, састанак, регионални састанак у Бечу са канцеларом Себастијаном Курцом. 
Током свих ових састанака, много билатералних састанака укључујући и састанак са председником Турске, Реџепом Тајипом Ердоганом, канцеларом Себастијаном Курцом, са високим представником Џозефом Борелом и на маргинама још неколико састанака на којима са разговарала и о регионалној сарадњи и о нашим европским интеграцијама. 
Поред овога је била у уторак међувладина конференција у Луксембургу, где је констатовано отварање првог кластера у складу са новом методологијом и констатовано да је Србија испунила све услове, предуслове да се отворе још два додатна кластера, кластер три и кластер четири. Од многих земаља чланица ЕУ смо чули да уколико Србија настави са реформама на овај начин, пре свега у области владавине права, да не постоји апсолутно нити један разлог да се до краја године, а у време словеначког председавања ЕУ, не отвори или један или оба ова кластера. То је оно што је наш циљ у овом тренутку.  Јако кратко, јер сам доста причала о овим стварима. 
Што се тиче регионалне сарадње, ово је година која би требала да буде јако добра за регионалну сарадњу зато што након дугог низа година ми заиста у овој години имамо конкретне резултате. Ево, на пример, најконкретнији резултат је овај регионални роминг споразум који је у имплементацији сада од 1. јула и по први пут наши грађани, сви грађани региона, сви они који живе у овом региону неће морати више да плаћају роминг тарифе када путују по региону, већ ће то бити позиви по цени као код куће или сурфовање интернетом као код куће. Заиста један велики регионални успех и чини ме се конкретан бенефит за све оне који живе на овим просторима. 
Друга ствар, ми настављамо са великим бројем конкретних регионалних пројеката. Ту су наравно, ауто-пут Београд – Сарајево и то из оба правца и од Сремске Раче и доле, од Ужица преко Котромана, али ту је и железнички Коридор 10, дакле, комплетна модернизација пруге, до границе са Северном Македонијом. Онда идемо, у септембру крећемо са ауто-путем мира, са ауто-путем између Ниша-Приштине-Тирана-лука Драч. Имамо гасни интеркорнектор до Бугарске и разне неке друге иницијативе, али је заиста ово година у којој се види да се оно што смо планирали претходних година, ове године или већ даје резултате, као што је случај са регионалним роминг споразумом или ти пројекти заиста грађани могу да виде да се на њима ради, да се они конкретно граде. 
Уместо тога да некако сви славимо ове године успех те регионалне сарадње и свих наших напора у свим протеклим годинама, нажалост, са доласком нових привремених институција у Приштини, пре свега Аљбина Куртија, та читава регионална сарадња добија потпуно другачији призвук, а то је да више нема никаквих декларација, не постоје никакви споразуми, он не прихвата ништа осим ако се у тим споразумима не појављује република Косово, што је наравно нама потпуно неприхватљиво, али не само нама. 
Опет да поновим, дакле, нисмо ми ту сами, ту је и Босна и Херцеговина која не признаје илегално проглашену независност Косова у оквиру ЦЕФТА споразума, ту је и Молдавија која такође не признаје тзв. републику Косово. Тако да те ствари су заиста немогуће, а онда пошто нису чак ни за дебату, нису чак ни за дискусију, онда практично се ти, споразуми само склањају са стола и више немамо ниједан ни регионални споразум, ни регионалну декларацију, ни закључак. Не постоји, дакле, више ништа. 

33/1ЈИ/МЋ16.50 – 17.00

Имали смо у Анталији, рекла бих један добар сигнал али тамо Приштину је представљала Вљосо Османи која је пустила да се важни документи усвоје као што је Стратегија одрживог развоја Југоисточне Европе до 2030. године. 
У тој Стратегији се не појављује Косово са звездицом, већ тамо где год стоји Косово, Косово је са читавом фус нотом. 
Она је остала резервисана, није чак ни била у том смислу званично уздржана и ти документи су се усвојили. Тако да је ту, рекла бих и даље нестабилност око тога шта може, шта не може, шта је тачно и тамо њихова политика, али нажалост, ја очекујем да на првом следећем важном састанку, а то је 5. јула састанак Берлинског процеса путем видео линка, четири споразума на којима се јако дуго радило, па и више година можда не буду усвојена што је велики ударац за регионалну сарадњу. 
Опет ћу ту подвући једну изузетно важну ствар, а то је да не сматрамо само ми да је то лоше, већ сви у региону и они који су признали тзв. Косово и они који нису. Сви сматрају да је то лоше за регион и регионалну сарадњу. 
Да се вратим на ону претходну расправу. Србија је то све извојевала тешком муком, одговорном и храбром политиком и ви знате колико смо се трудили да прекинемо тај наратив обе стране, као да смо ми једнаки, као да смо једнако неозбиљни, једнако неодговорни, па хајде смирите се једни и други. Нема више тог наратива. 
Када би радили као што смо чули раније или као што саветују овде извесни и неодговорни политичари онда би ми за тили час, буквално у два минута би се вратили на тај наратив, изгубили би тиме све оно што смо извојевали тешком муком претходних година и зато је важно да ми показујемо стално ту одговорну конструктивну политику. 
Све је мање, чини ми се и људи у ЕУ који не виде ту разлику између политике коју води Београд која је одговорна, храбра, конструктивна политика која је загледана у будућност и политике коју у овом тренутку воде привремене институције у Приштини која је, пре свега фокусирана на прошлост и којој квалитет живота свих људи који живе на овим просторима није нарочито важан, јер шта има везе што ми не можемо да имплементирамо регионалне пројекте који немају везе са политиком ако ја кажем да мој је политички став ето толико снажан и ја ћу тиме да убирам неке јефтине поене код куће. Дакле, заиста бесмислено. 
Али, због тога је опет јако важно да смо ми сваки пут за тим столом, и ако треба и да летимо од једне земље до друге земље и да смо нон-стоп на састанцима и до два ујутру само да смо тамо и да показујемо која је то наша политика. 
Тако да се ја надам да ће ипак та регионална сарадња свакако међу нама, дакле, осталима, али на крају крајева и западни Балкан је пет држава, па ми тај формат зовемо пет плус један, да ће та сарадња да се наставља. 
Чули сте данас и председника Вучића током прес конференције. Он је причао о изузетно добрим разговорима са председником Владе Северне Македоније Зораном Зајевим и са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и о томе колико смо ми до сада успели да постигнемо у тој регионалној сарадњи и колико ће Србија још додатно ресурса и времена, стрпљења и пажње уложити у тај однос. 
Тако да ја очекујем да ћемо ми улагањем додатних напора успети да изгурамо и даље јаку регионалну сарадњу. Они који желе сами да се искључе, нажалост, вероватно ће изабрати да се искључе сами, ја то не бих волела, али хајде да видимо.
Ми ћемо се борити за нашу позицију, али и за позицију читавог региона, зато што још једном нема успешне стабилне просперитетне Србије уколико регион је миран, безбедан, сигуран, стабилан и исто тако, економски просперитетан.


33/2ЈИ/МЋ

Коначно, што се тиче европских интеграција ту постоји много разочарања, много фрустрација, без даљњег, које ми јасно комуницирамо и нашим европским партнерима, али опет оно што је мени важно то је да ми наставимо реформе и важно ми је ово да кажем због грађана Србије, апсолутно ниједну реформу коју смо провели на нашем европском путу нисмо провели зато што је то био захтев или ултиматум ЕУ, већ зато што је свака од тих реформи добра за наше грађане, за нашу земљу и за наше друштво.
Она нас свакако неопходно води ка ЕУ, али су те реформе добре за нас и ту ми никада нећемо имати компромис. Дакле, ми никада нећемо ту прихвати политику или-или, иако се нама никад ни не сервира политика или-или зато што је поново Александар Вучић променио позицију Србије и нама се не сервирају ни захтеви, а не дај Боже, ултиматуми више.
Тако да, настављамо на нашем европском путу и ја се заиста надам да ћу радити на томе са читавим мојим тимом да имамо још два кластера до краја ове године. Али, ако не буде било тако, што је све могуће, неће ми бити жао што смо толико радили, зато што знам да ће захваљујући томе наша јавна управа, државна администрација бити ефикаснија, да ћемо пружати још боље и брже услуге грађанима да ћемо у области владавине права имати ефикасније судство, да ће грађани Републике Србије доћи брже до правде, да ће привреда бити сигурнија, самим тим инвестиције веће.
Ми имамо наш пут и то је оно за нас најважније.
Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, председнице.
Реч има министарка Јадранка Јоксимовић.
Изволите. 
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Председница Владе је већ доста рекла, ја бих неколико ствари само додала.
Имајући у виду да сам у последње време са председницом Владе била на важним скуповима, и у Бечу, онда смо били у Луксенбургу, оно што желим да знају и наши грађани, наравно и народни посланици, то је да постоје многе ствари које се не виде у јавности и ми не причамо и њима, јер се понашамо као озбиљна и одговорна држава, озбиљна и одговорна дипломатија, наше конгресне дипломатије су врло живе, врло успешне, дело су тимског рада и договора и са председником и са премијерком, ја као ресорни министар, сви други министри, дакле, ми врло успешно, тимски радимо, међусобно координирамо и све то резултира неким корацима који можда нису велики, нису од седам миља, али су и те како важни и издвајају успехе Србије чије се реформе и реформски резултати не могу игнорисати. 
Последица тога јесте и одржавање политичке међувладине конференције по новој методологији, на којој смо потврдили примену нове методологије, на којој смо успели, одмах да вам кажем, уз наше озбиљне припремне активности и тражење да потврдимо дефакто чињеницу да је кластер 1 отворен, имајући у виду да је то кључни кластер владавине права који садржи пет поглавља која су већ отворена, дакле критеријуми за отварање су испуњени. 
Врло је било важно са наше стране тај један разуман захтев који смо упутили, који је део једне озбиљне преговарачке и позиције са наше стране, да се констатује да је примена нове методологије заправо значи и отварање кластера 1, јер кад је отворен кластер 1 то значи да су јаснији критеријуми и политички критеријуми, инструменти за мерење укупног напретка у односу на које ће државе чланица одлучивати о ономе што је премијерка говорила, кластеру 3 - конкурентности укључивом расту и кластеру 4 – зеленој агенди и дигитализацији. 

34/1ГД/ВЗ17.00 – 17.10

Ми смо та два кластера, три и четири, који укупно имају 12 поглавља, кластер три има осам и кластер четири има четири, за два месеца, можда нешто мало више или мало мање, сада већ не могу да временски прецизирам, али ми смо паралелно радили на припреми неколико преговарачких позиција. Нека су поглавља већ била у оквиру тих кластера отворена, нека смо припремали, што није ни мало једноставан задатак, то тражи јасну координацију, политичко вођење процеса, јасне временске одреднице, укљученост свих. Ми смо изменили наше преговарачке структуре, увели координаторе за свих шест кластера, дакле, државне секретаре, помоћнике министара из ресорних министарстава, који ће подићи ниво одговорности за политичку имплементацију.
Председник Вучић и премијерка Брнабић су на недељном нивоу сазивали састанке свих актера, посебно везане за владавине права, пролазили тачку по тачку, видели где су кашњења, где су објективна, где су заиста потребе нешто временски дуже и хоћу да вам кажем да су то резултати који се нису могли игнорисати, тако да није то никаква техникалија што смо отворили кластер један, већ је то део делимичног признања свих држава чланица које су имале речи хвале за нас на овој међувладиној конференцији. Дакле,  највећи број чланица је имао речи хвале за Србију и морам да вам кажем да је премијерка на један врло аргументован начин, фактографски прецизан, представила све наше активности, а када одете на нивоу делегације, на нивоу премијера и да разговарате са министрима, тиме показујете спремност да сте отворени, транспарентни, да хоћете да чујете и критику, да сте спермини да одговорите, да сте спремни да као равноправни партнер учествујете у том дијалогу.
Јесмо ми земља кандидат, али ниједног тренутка се не осећамо ни инфериорно, нити на било који начин мање важно и мање вредно. Ми смо важан партнер ЕУ. Постоје захтеви који се морају испунити, такав је процес, али нико са нама не разговара без уважавања, што мислим да је последица једне озбиљне и одговорне политике, коју годинама водимо. 
Што се тиче регионалних скупова, ево у Бечу конкретно, то су такође биле готово анегдотска дешавања на овим конгресима и конференцијама и скуповима, али морам да вам кажем да, за разлику, ја сам била на панелу министара за европске интеграције западаног Балкана и ја сам то већ рекла у јавности, тако је провејавао неки дух без ентузијазма према европским интеграцијама. Нико није похвалио нову методологију, сви се осећају закочено, посебно Северна Македонија и Албанија, за које смо ми исказали више пута, а ево видела сам данас и председник Вучић јавно да нам је заиста жао што нису почели преговоре, да их потпуно подржавамо и да желимо да уђу у тај процес, јер је то добро за све. Знате, када се уђе у тај процес, сви морају да испуњавају одређене обавезе и критеријуме, а то доноси и бољу сарадњу. 
Морам да вам кажем да је само Србија била и ја сам представила нашу спремност за нову методологију, да смо је похвалили, јер нема смисла кудити оно што сте прихватили, него видети како можете на најбољи могући начин, појачавајући динамику, улажући што више енергије да извучете најбоље за земљу и најбоље за грађане и мислим да смо у томе показали одговорност. Нисмо се дурили, нисмо се бунили, нисмо се ни хвалисали, ни бусали у груди, него радимо свој посао. То је евидентирано и ја верујем да ћемо уз овакву динамику реформи и уз политичко вођство и председника и премијерке и свих нас који радимо то заиста моћи да остваримо добре резултате. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министарка Марија Обрадовић.
Изволите.


34/2ГД/ВЗ

МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући.
Уважене колеге посланици, представници Владе, даћу вам вероватно одговор који вас неће посебно задовољити, али то је истина. Само нисам чула детаљно о ком граду сте рекли да нису одржавани савети. Пазар? Добро. 
Али, има још места, попут ова два о којима сте говорили. У праву сте. 
Зашто кажем даћу вам одговор који вас неће задовољити? Вероватно сте очекивали да можемо одређеним актом министра да санкционишемо такво понашање. Нажалост, иако је ово све дефинисано Законом о локалној самоуправи, тај сам акт о оснивању месне заједнице заправо тачно прописује како тече процес избора за савете месних заједница и цео тај процес избора савета се спроводи у јединици локалне самоуправе и њега покреће председник скупштине општине или председник скупштине града. Дакле, потпуно се дешава ван Министарства државне управе и локалне самоуправе, тако је прописано и дефинисано законом и то је тај административни одговор нормативни који сам вам сад изложила. 
Са друге стране, као неко чија странка, дакле СНС, јер ја сам потпредседница ГО Српске напредне странке, изузетно су важни за нас и озбиљно пратимо и постижемо резултате на којима нас нико не може достићи до сада у Србији. Дакле, сада не говорим као министар, него као потпредседница СНС, чиме можда и кршим неко правило у парламенту, али заиста желим да се захвалим свим људима који учествују у изборима за савете месних заједница, свим људима који побеђују и који добијају те гласове, јер је то оно што сте ви рекли, суштина, да се живот одвија на локалу и да су месне заједнице заправо права локација на којој ми можемо да видимо шта је то што боли грађане на тој малој територијалној организацији, који су то проблеми, она свакодневица.  
Свакако да озбиљне  теме, попут европских интеграција, попут Косова и Метохије, попут озбиљних економских тема се воде на другим местима, али оно што је свакодневни живот и што нас иритира свакодневно, ако није у стандарду на који смо навикли је заправо живот у месним заједницама и те комуналне теме којима можемо да се бавимо су нешто на чему градови и општине морају мало више да пораде. 
Ја ћу се трудити да једном врстом дописа који излази из моје надлежности, али то ће бити једна добронамерна сугестија градовима и општинама да буду озбиљнији у самом поступку организације избора за савете месних заједница. Хвала вам на овом питању. Мислим да парламент и служи овоме, да подсетите на различите проблеме који се дешавају на територији целе Србије и на томе можемо да радимо заједно. С друге стране, сада опет по мало излазим из ципела министарке или потпредседнице странке, волела бих да и страначки сарађујемо на терену, јер страначки имате озбиљне ресурсе у градовима које сте споменули а који имају проблеме са организацијом избора за савете месних заједница и свакако да ће и вама и нама бити интерес грађана на првом месту, боље уређење живота и функционисање тих градова и општина, тако да ту јесмо на заједничком задатку. Тако сам и схватила ваше питање, да треба обавестити грађане, да чују да размишљамо о сваком граду и општини у Србији, а са стране Министарства државне управе и локалне самоуправе свакако ћемо послати ту сугестију и урадити једну малу ревизију. 
Хвала још једном на питању. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има Самир Тандир. 
Изволите. 



34/3ГД/ВЗ

САМИР ТАНДИР: Хвала председници Владе, хвала министрици Јоксимовић и министрици Обрадовић на исцрпним одговорима. 
Шта је инспирација била овог питања код месних заједница? Значи, тема је када се одрже избори и неко победи. Победиће онај ко има јачу странку, има подршку народа, бољу организацију, а није тема када нема избора. 
Хвала вам на том допису. Мислим да је јако важно да ту демократску динамику пробудимо на локалу тамо где је нема. 
Што се тиче следећег сета питања, значи питање министру просвете – да ли министарство има механизме да деци која су имала отежане увјете за похађање онлајн наставе изађу у сусрет при упису жељених средњих школа и факултета? Зашто? 
Значи, не говоримо само овде о законском решењу, него о праведном решењу. Као и већина других народних посланика, долазим из једног од рубних крајева наше земље где су објективни проблеми да немате интернет, да немате довољно таблет уређаја, добрих мобилних апарата и сада ћемо доћи на тестове где неће сви бити у истој равноправној позицији. Сада мене занима да ли можемо неком акцијом, неком уредбом да можда третирамо ту децу и да им се изађе у сусрет, јер је ово евидентан проблем вама, вашем министарству. 
Просветним радницима желим да честитам. Начин на који сте менаџерисали ову кризу услед пандемије је за свако поштовање. Парламент је дао подршку, али је ово је један од изазова. Обратили су ми се родитељи и ја то питање делегирам Влади и делегирам вама. 



35/1ТЂ/МП17.10 – 17.20

Питање упућујем министру здравља. Хвала Богу да имамо константно попуштање мера. Желим да свим здравственим радницима, председнику Републике Србије, председници Владе одам признање на начин на који су се борили против пандемије. Показали смо да смо једна озбиљна држава која је пример и многим земљама у ЕУ како смо се изборили са овом пандемијом.
Моје питање је упућено вама, министре. Значи, имамо попуштање мера, међутим још увек немамо дозволу посете болесницима у болницама. Значи, да ли се размишља о степенастом можда попуштању, а да не угрозимо систем? Да ли би можда вакцинисани са негативним тестом људи, чланови породице могли да обиђу своје најмилије?
Треће питање упућујем Министарству унутрашњих послова, министру полиције. Он ту није, можда председница или неко може да одговори. Значи, улазимо у сезону, прошле године смо имали пандемију и наша дијаспора није могла да дође да посети нашу земљу, наше крајеве. Имаћемо велики вал доласка наших људи из дијаспоре. То је јако важно за нашу привреду, дијаспору и треба одати признање. Била је уз своје грађана, уз своју матичну земљу у тренуцима борбе против пандемије, уплаћивали су средства, помагали породице, донирали здравственим установама. Да ли постоји могућност да се олакша улазак у нашу земљу? Имаћемо километарске гужве које могу у ствари да буду ризично тло за пандемију, за пренос вируса. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Бранко Ружић.
Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем, председниче.
Поштовани посланиче, мислим да је питање заиста, као што сте рекли, не само везано за институционални оквир или за норму коју свакако примењујемо. Драго ми је да сте похвалили све наставнике, наставно, ваннаставно особље, наравно, и децу која су показала веома висок степен одговорности у ових практично годину и по дана ванредних околности.
Са аспекта анализе коју смо радили, дакле не говорим сада о нормама и наравно да постоје та рубна подручја, не само у крају одакле ви долазите, него широм Републике Србије, анализе су показале, а референтни завод је та истраживања радио, да 1,3% ученика у основним школама нису имали адекватне алате или уређаје за праћење онлајн наставе. У средњим школама је то мало мање, дакле 0,9%. 
Чињеница да је јуче, на пример, у 1.247 основних школа широм наше Републике приступило од 68.000 ученика 98,55% ђака испиту за српски или матерњи језик и књижевност говори у прилог тези да су те цифре заиста показатељ да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Влада Републике Србије, интерресорна сарадња са Министарством трговине, телекомуникација, на пример у неком претходном периоду, дакле у неком ранијем времену, у претходној години, изузетно помогла да дођемо управо и до уређаја које ће омогућити да деца прате наставу у ванредним околностима, али на начин који ће кореспондирати и са тим процесом стицања знања и савладавања тих образовних садржаја, како би могли да буду референтни, припремљени да изађу на те испите 
У том смислу, заиста не видим начина да било каквом уредбом или правилником, нешто што је сада у току, а у току имамо и завршне тестове, јуче, данас и сутра за мале матуранте, такође уписе на високошколске установе, односно пријемне за високошколске установе који почињу на Видовдан и трају негде до 3. јула, на неки начин стављамо у неправичан или неправедан положај ону огромну и доминантну већину у односу на оне који су евентуално имали тих проблема. 
35/2ТЂ/МП

Подсетићу вас да смо имали, такође, и РТС планету и све остале платформе које су служиле као алат управо за оне у почетку корона вируса, а који нису имали те дигиталне уређаје, а такође ћу додати да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја пре избијања корона вируса оспособило и опремило 10.000 дигиталних учионица. Ове године ће то бити још 10.000 и, надам се, до краја календарске или почетком идуће године још 11.500 дигиталних учионица на читавој територији Републике Србије. 
Поменуо сам Министарство телекомуникација које је заиста помогло са оператерима да имамо бесплатан интернет и да вај-фај дође практично до неких 85% школа широм наше Републике и у том смислу разумем ваше питање и уколико је било неких проблема, свако онај ко је имао проблема са нашим стручним упутствима је имао могућност, било да се ради о деци или о наставницима, да се преко школске управе обрате на време и да укажу на ту проблематику и да тај проблем санирамо. Много тих проблема смо и санирали у неком претходном периоду. Оно што могу заиста крајње искрено да вам кажем - промене правила игре у време када је игра већ отпочела заиста нису могуће. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има Златибор Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Уважени посланиче, прво, мислим да треба да кажем везано за укупну ситуацију, везано за корону, за Србију. Ми се налазимо у једној фази ситуације под контролом, али та ситуација не може да подразумева да можемо да дођемо до потпуног опуштања, јер стварно немамо ваљане разлоге за то. Образложићу и зашто. Кренућу од тога што сте питали везано за посете болесницима у болницама. 
За сада то није безбедно. Није безбедно из више разлога. Ми и даље имамо, сваки дан региструјемо корона позитивне. И даље имамо пацијенте који леже тренутно у болницама које су предвиђене за то, корона болницама, али имајте на уму да се појављују пацијенти који заврше у некој другој болници и после неког времена постану корона позитивни, односно дођу у болницу, а симптоми се испоље после дан, два или три, онда се ураде тестови и те пацијенте морамо да преместимо у ковид болнице. 
Значи, крајње једноставно, није безбедно ни за пацијенте који леже у болници, није безбедно ни за оне који би дошли у посету. То је једини разлог. То је безбедност и једних и других. Чим се буде створила позиција, ми можемо да дођемо у ту фазу да дозволимо посете. Не постоји ни један други разлог. 
Да би дошли у ту позицију, ја апелујем још једном на све, сви треба да схвате једну чињеницу, а то је да ми нисмо завршили са короном, да сваки дан имамо мањи или већи број пацијената које откријемо да су позитивни. Имамо број пацијената који одлази на болничко лечење. Имамо пацијенте који су на респиратору, који су у тешком стању и нажалост имамо пацијенте који умру. Према томе, ако то није довољна опомена да није време за потпуно опуштање, размислите о следећој ствари. 
Преко 99% пацијената који се сада разболи од короне или лежи у болници није вакцинисано, нису вакцинисани и поред тога што је држава Србија обезбедила довољан број вакцина и обезбедила различите вакцине да можете да бирате. Значи, имамо једну озбиљну не одговорност. Замислите само да смо у ситуацији, као што су неке друге земље да немају довољно вакцина и да не могу да бирају вакцине. Можете да замислите какав би био притисак – каква је то држава која није обезбедила, која ништа није урадила, а ми би се сви вакцинисали. 

36/1АЛ/ИР17.20 – 17.30

Сада када је држава све то обезбедила имате једну неозбиљност да једноставно због неке приче - рекла казала без иједног доказа, без иједне чињенице или једноставно - што ја да се вакцинишем, вакцинисаће се неко други, па ће то бити довољно да се заштитим и ја и да заштити све. 
Драги грађани, то апсолутно неће бити довољно и ако мислите да ће то да прође, а да се не вакцинишемо, да се не вакцинишу млади, рачунајте на следећи талас, али онда немојте молим вас да изађете и да кажете – е, ово је крива држава, не знам попустила је мере, урадила је ово, урадила је оно. Држава сваког дана прати ситуацију, прати те бројеве и гледа шта може, иако ми не излазимо сад званично са седницама Кризног штаба и да ви видите колико се ради, шта се ради, а сваког дана се ради процена и по ковид болницама и по осталим болницама, да видимо шта можемо да урадимо, јер ту ситуацију ако испустите из контроле у 24 часа, 48 сати тешко ћете после ставити под контролом. 
Ми нисмо неозбиљни људи. Ако не причамо о томе, ако не извештавају новинари у колико се саставимо, шта радимо и анализирамо, немојте да мислите да то не радимо. 
Друга ствар, људи, сетите се само ваших пријатеља, родбине, комшија који су све ово време трпели чекајући да иду на превентивне прегледе, чекајући да иду на редовне прегледе, чекајући да иду на процедуре које су могле, које нису биле хитне. Људи, дајете да изађемо њима у сусрет. Ми морамо да се посветимо њима. Морали смо да одморимо здравствене раднике који су радили у ковиду, да их вратимо у овај систем да помажемо људима, јер ћемо имати огроман број они који ће због неодласка на превентивне прегледе, на неке друге прегледе, на дијагностичке процедуре, који ће запустити своје здравствено стање и доћи ће у стадијум када не можемо да им помогнемо, а основа медицине је превентива и да омогућимо што више капацитета од примене здравствене заштите, домова здравља, амбуланти, секундарних болница да приме те пацијенте, да их на време дијагностикујемо, да би могли да их излечимо и да реше свој проблем. Није само корона центар света. 
Према томе, апел на све. Наравно и када будемо пустили посете, па пустићемо прве зоне који су вакцинисани, који имају доказ да су вакцинисани, да могу да уђу, који су заштићени и оне које имају доказ или да су прележали скоро, да има антитела или сл. 
Не можемо, свака част демократији, свака част судским правима, свака част, људи, схватите, ми без довољно вакцинисаних не можемо да изађемо из овог проблема.
Раде се анализе да ли ће бити трећа доза, да ли ћемо ићи у комплетну ревакцинацију. Почетком јула имаћемо прве резултате око те треће дозе. Да не улазим ја сада претерано, мислим да ће то ићи. Сада ова истраживања што су рађена, рађена су са трећом дозом између седмог и деветог месеца. Гледао сам те резултате 100% заштићеност. Али, људи ако се не вакцинишете нула посто је заштићеност. Између 100% и нула, размислите шта је. Млади, океј, имамо ову тренутну ситуацију, сви смо се ужелели живота, али људи шта је проблем да се вакцинишемо када је доказано безбедна је вакцина, нема никаквих последица, нема ничега, а даје резултат да се не разболите или ако се случајно разболите да су то минималне последице. 
Да ли је могуће да нама одговара ова ситуација и ова агонија да траје што дуже, са неизвесношћу да чекамо следеће месеце? 




36/2АЛ/ИР

Моје мишљење да вам ја кажем, знате ви где је јесен, ако наставимо овако да се понашамо да се не вакцинишемо и да је понашање на нивоу, као да корона не постоји, немојте у недељама да нам дође до погоршања стања и да буде неког изненађења – знате, па што нам нисте рекли. Погледајте шта се дешава у Русији. Погледајте шта се дешава у другим земљама. И тамо је лето. Погледајте шта се дешава у земљама које су више од нас вакцинисали. Ми смо на 17% вакцинисаних до 30 година. У Америци, можемо да мислимо шта год хоћемо, до 30 година преко 30% је вакцинисаних. 
Крајње је једноставно. Употребите свој утицај, представници сте народа, разговарајте са људима. Ту смо да разјаснимо све дилеме које постоје, али немојте само да буде лењи, да нам је тешко да објаснимо да из проблема не може да се изађе док се не вакцинишемо и да нам стоје вакцине а да ми чекамо када ће нам се вратити проблем јер нас једноставно мрзи или нам прија прича рекла казала и теорија завере.
Још једном апелујем на све. Тренутно се налази у тој ситуацију. Учините оно што је до вас да нам ситуација буде боље да после жалимо што нисмо урадили раније. Захваљујем свима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Пошто министар унутрашњих послова није ту, ја ћу се обратити поводом питања доласка наших људи из дијаспоре, али бих желела да се надовежем на све ово што је говорио министар здравља Златибор Лончар. 
Заиста је министар Лончар у потпуности у праву и ја не знам више на који начин да утичемо, да апелујемо, да молимо пре свега млађу популацију да се вакцинише. Заиста се данас у Републици Србији понашамо као да корона више не постоји, али то није тако и ако наставимо овако да се понашамо, а да се више нико не вакцинише зато што се мање више заиста данима већ више нико не вакцинише, вакцинишу се странци у Републици Србији, онда је неизбежно да ћемо ми видети ускоро, плашим се, надам се нешто касније него што мислим, поново пораст бројева зато што ми у овом тренутку и даље имамо 48% пунолетне популације вакцинисане. Ми не можемо да пређемо тих 48% и ви знате да ја о томе причам већ, мислим, преко недељу дана.
Ту смо се заглавили на 48%. Ми не можемо да стигнемо до два милиона и 600 хиљада људи вакцинисаних и то је невероватно и то је заиста невероватно. Значи, 48% популације вакцинисане не може да штити 100% популације. Не постоји начин, не постоји математика. Не може 48% људи да заштити читаву популацију. То је фрустрирајуће и катастрофално је и заиста молба свима нама још једном ако можемо да причамо са људима које знамо, са родбином, са комшијама да апелујемо, да кажемо – људи ако поново крене, онда је то пропаст за све нас и за ментално здравље нације, за нашу економију која у овом тренутку одлично расте и која је заиста жилава и одлично се привреда бори. Да не помињем здравствени систем, да не помињем здравствени систем и како и шта да кажемо тим људима ако поново треба да се врате у ковид систем.
Ми у овом тренутку имамо само 37 локалних самоуправа које су прешле 50% вакцинисаних од укупне пунолетне популације у тим локалним самоуправама. Ту рецимо имамо неколико градских општина у оквиру Београда, тако да и њих бројимо. Без тога би било доста мање и имамо 7 локалних самоуправа које су близу и које очекујем да, надам се, можемо за неких 48 или 72 сата да кажемо да су и оне ушле у ту групу од преко 50% вакцинисане пунолетне популације. То је укупно 44%. 

37/1МЈ/МЈ17.30 – 17.40

Ми у овом тренутку имамо 17 локалних самоуправа у Србији које су и даље испод или око 30% вакцинисаних. То је катастрофа. У тим локалним самоуправама је питање дана када ће почети да расту поново бројеви. Али, велика похвала народни посланиче и за ваше Пријепоље. Пријепоље је у тој групи преко 50% вакцинисаних. У првих 10 по бројевима, односно процентима вакцинисаних, поред централних градских општина у Београду, ту је и Прибој, Ниш, Босилеград. Феноменални премери, заиста феноменални примери. Ужице је 11, па је 12 Мали Зворник. У Тутину нисмо добацили ни до 14% вакцинисаних пунолетне популације, ни 14% у Тутину. Нови Пазар стоји на неких 22%, али то видите и по бројевима и не само хоспитализованих, него од укупно заражених. Нови Пазар је и даље локална самоуправа са увек међу највећим бројем новозаражених и по апсолутним бројевима. 
Тако да овде морамо нешто да урадимо и молим све нас да причамо, јер то више није политичка одговорност, то је и грађанска одговорност за све нас да причамо, да апелујемо на људе да покушамо заиста да подигнемо овај проценат и да имамо више људи који ће разумети да њихова грађанска дужност не само да штите сами себе, већ да штите све остале и ову земљу и да овде поправимо. С тим у вези, некако је и долазак наших људи из дијаспоре.
Знате, ускоро ће бити ситуација да ће већина земаља, свакако Европе, имати више вакцинисаних него Србија, па тако да ће и код њих, иако ми имамо много више вакцина, имали смо их много пре, можемо и странце да вакцинишемо, могли смо и да донирамо региону, што је све супер, зато што на крају крајева и док сви нису безбедни нико није безбедан, тако да је велика вероватноћа да ће наша дијаспора долазити из земаља које боље стоје од нас у том смислу, и у том смислу неће постојати опасност каква је некада постојала. 
У овом тренутку на снази су такве мере да из наше дијаспоре, из земаља региона, Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и суседне Бугарске и Албаније може слободно да уђе, да имамо потписан уговор са великим бројем земаља одакле могу такође да уђу или са потврдом о вакцини. Уколико немају потврду о вакцини, било да су тамо примили или су дошли овде, пошто смо посебне програме вакцинације за дијаспору организовали да виде да нисмо заборавили на њих и да им и некако матица на тај начин пружа подршку посебно у време када је Србија имала вакцине, а скоро нико други није. Дакле, доста је њих дошло и вакцинисано, али и они који су вакцинисани у иностранству могу без проблема да уђу у Републику Србију. Осталима је потребан PCR тест или односно уколико долази из САД антигенски тест пошто у Америци слабо раде PCR тестове.
Ја верујем да ћемо у зависности од тога како ће то ићи ми то такође додатно релаксирати зато што поново кажем у неким од тих земаља ће бити нажалост вероватно ако се ми мало не уозбиљимо стабилнија ситуација него код нас, али видећемо. Мислим да ово лето неће бити ни приближно проблем какав је био током корона вируса и чак и у овом тренутку да се ништа не промени велики део њих може нормално да уђе у своју земљу. Хвала вам много.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Тандир имате два минута.
САМИР ТАНДИР: Хвала.
Хвала председници Владе на одговору, хвала министрима. Хоћу да истакнем да је пре одређеног времена председник Републике Србије Александар Вучић и већи број министара посети општину Пријепоље и да им се захвалим. Хоћу да истакнем председнице Владе, да су ваши министри јако активни, да посећују општине. Не могу да се сетим да је у тако кратком временском периоду толико министара долазило и посетило 
37/2МЈ/МЈ

разне општине у том региону. Хоћу да им одам признање, али и да дам подршку да се тако настави. Не само када је тај део наше земље у питању, већ када су друге општине наше земље у питању, јер само тај директни контакт са грађанима може да нам помогне да имамо једну добру политику, да се не отуђимо од грађана, да видимо шта су конкретни проблеми. 
Није код нас на Балкану вест да нешто не функционише, вест је да стварно ствари почињу да функционишу, да се договори поштују, да имамо реализацију великих инфраструктурних пројеката, као што сте и рекли, ауто-пут према Црној Гори, према Сарајеву, гасовод стиже до Тутина. То су неке велике ствари које су део наших политичких договора на који смо ми поносни. То је разлог зашто заиста у потпуности подржавамо политику и председника државе и ваше Владе.
Добио сам доста позива из Бих од припадника мог бошњачког народа, да се захвалим председнику државе, вама на донацији вакцина и на могућности да се ти људи вакцинишу у нашој земљи. Мислим да је то најбољи доказ политике помирења у региону, политике која се између осталог налази у називу наше странке и коју промовише и лидер наше странке академик Муамер Зукорлић. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Пре него што дам реч следећој посланици, ја бих се извинио свима и премијерки и члановима Владе и вама народним посланицима, заједно са Весном Марковић идемо на пут у Берлин због састанка сутра са председником Бундестага, тако да ће потпредседници наставити даље да приведу ову седницу крају.
Реч има Наташа Михајловић Вацић.
НАТАША МИХАЈЛОВИЋ ВАЦИЋ: Хвала председниче Народне скупштине Републике Србије.
Уважена председнице Владе са министрима и министаркама, имам питање за вас и за министарку Јоксимовић, иако је она донекле и одговорила на оно што желим да питам. Можда ће добити идеју да допуни, уколико је нешто пропустила да каже.
Наиме, учествовали сте на Међувладиној конференцији Србија-ЕУ у Луксембургу и донели више него добре вести о приступним преговорима у процесу придруживања ЕУ. 
На тој конференцији као што знамо потврђено је да је практично отворен кластер 1 у оквиру нове методологије, медији преносе да је реч о кластеру о основним вредностима које обухвата поглавља која се тичу владавине права, економских критеријума, функционисања демократских институција, реформе јавне управе, јавних набавки, статистике, као и финансијске контроле. 
Реч је о поглављима које је Србија отворила још раније, а која у новој методологији припадају истом кластеру. Мислим да је важно због грађана и грађанки Србије да напоменем да је европски комесар за проширење на крају конференције рекао да постоји значајан напредак Србије и да то ствара нови моментум и најавио убрзање процеса приступа Србије ЕУ током словеначког председавања.
Слажем се и са оним што сте малочас рекли да ми реформе треба да спроводимо и да их спроводимо пре свега због нас, а не по нечијем налогу, па вас молим да нам појасните и дате додатне информације о томе шта нова методологија тачно значи и шта је оно што смо ми себи зацртали као приоритете и циљеве у наредном периоду и шта ће бити наш фокус на путу даљих интеграција Србије у ЕУ? Хвала.
ПРЕСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Орлић): Захваљујем.
Реч има председница Владе.  

38/1БМ/ИЋ17.40 – 17.50

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам. 
Дакле, то објашњење шта нова методологија тачно значи ћу препустити министарки Јоксимовић, заиста, верујте, изузетно комплексно, али знам да је Србија не само прва земља која је прихватила нову методологију јасно и гласно, што су сви поздравили на Међувладиној конференцији већ и поред тога Србија је прва и у овом тренутку једина земља која је ускладила своју администрацију тој методологији, у смислу да смо ми на Влади 15. априла усвојили потпуно другачији координациони тим, односно другачији механизам рада координационог тима, где имамо по једну особу задужену за сваки од шест кластера, где је министарка за европске интеграције такође и главни преговарач. 
Оно што је, чини ми се, изненадило, наши партнери из Европске уније и државе чланице Европске уније на тој међувладиној конференцији, је да смо ми на ту конференцију, да су у нашој делегацији били и људи који воде те кластере, дакле, воде преговоре у оквиру тих кластера. Показали смо да је Србија не само декларативно прихватила, него да смо је разумели и да смо спремни у потпуности за њену имплементацију.
Поред тога, ми смо, то сам данас рекла и видим да се многи са тим шале и спрдају, што ми је занимљиво, када кажем да смо урадили много више него што је ЕУ очекивала од нас и да смо у том смислу изненадили ЕУ. Неверовано ми је колико неки људи и неки тајкунски медији једноставно не могу да прихвате да је Србија данас другачија земља и да и када вам неко постави неку лествицу да ви прескочите три пута више. Заиста, тако је изгледала та владина конференција.
Ми смо у року од непуних два месеца завршили читаве преговарачке позиције за изузетно изазовно поглавље 16 – Пореска политика и то је завршило Министарство финансија. Поглавље 15 – Енергетика то је завршило Министарство рударства и енергетике. Завршили консултације поново уз огромну подршку вас народних посланика и овог парламента. Консултације са Националним конвентом, предали те преговарачке позиције и завршили неке ствари које су биле, у ствари, предуслови за отварање тих кластера, као што су измене и допуне Закона о акцизама, усвајање Акционог плана за раздвајање не само „Србијагаса“, него читавог гасног сектора, Акциони план за обавезне резерве нафте и нафтне деривате.
Дакле, заиста смо се колоквијално убили од посла. Све то завршили и мислим да то нико из Европске уније, Европске комисије, њихове администрације није веровао. Тако да смо ми некако завршили тај део посла и ми сада можемо да чекамо да практично до краја године они одлуче или не да отворе та два кластера, али ми смо наш део посла комплетно завршили за читава два кластера.
То је невероватан успех и показатељ колико можемо и брзо и квалитетно да радимо и у том смислу нисам сигурна, него сам видела својим очима колико смо их изненадили.
Што се тиче наших даљих приоритета, апсолутни приоритет остаје владавина права. Апсолутни приоритет. Дакле, све оно што радимо и у области правосуђа, уставних амандмана, сарадње са ГРЕКО-м, Групе земаља у оквиру Савета Европе за борбу против корупције, слободе медија, борбе против организованог криминала и корупције, сарадње са независним институцијама, дијалога са организацијама цивилног друштва и пре свега кроз Национални конвент, не знам да ли сам рекла слобода медија, ако вам кажем два пута рећи ћу и три пута, привођење крају рада на Националној стратегији за процесуирање ратних злочина.


38/2БМ/ИЋ

Дакле, све те ствари је оно, наравно изузетно важни закони поново и у области основних права којима се пре свега на крају крајева бави и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и на заиста одличан начин министарка Гордана Чомић, али изузетно важни закони да донесемо и закон о, односно измене и допуне Закона и о Омбудсману, Поверенику за заштиту информација од јавног значаја. Закон који морамо да донесемо до краја године је Закон о електронским комуникацијама који много касни.
То су све неке ствари које су нама, али то остаје наш апсолутни приоритет и нешто чиме ћемо наставити да се бавимо, не само ми у Влади, већ знам да је зато изузетно заинтересован, као што је министарка Јоксимовић рекла, и председник Александар Вучић, и да нас свако мало позива на састанке да га известимо о томе шта смо као Влада урадили, шта је још остало да се ради. Тако да ја очекујем исти темпо или нешто чак мало јачи темпо до краја године. Хвала вам много на питању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министарка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем на питању.
Више пута сам говорила о новој методологији, али разумем да то није тако, хајде да кажем, можда ни занимљива за ширу јавност тема, али је врло важна. Зато што она заиста уоквирује процедурално и политички један процес који је заправо водећи процес, дакле, стратешки приоритет Владе Републике Србије, не само спољнополитички, већ и у оном делу реформи које су заиста део наших најважнијих унутрашњих реформи.
Покушаћу укратко да појасним. Нова методологија је иницирана због тога што, одмах да се разумемо, не због Србије, она је пре свега била усмерена на оне земље које је требало да отпочну преговоре, а ево још их нису отпочели, а то су Северна Македонија и Албанија.
Онда се поставило питање, како ће бити примењена на земље које су већ у процесу? Дакле, Србија је у том тренутку отворила више од половине поглавља укупних, јер је тада постојао систем 35 појединачних поглавља. Онда се поставило питање, а пошто смо ми рекли и председник и премијерка, одмах прихватили иницијативу, тиме показавши потпуну самоувереност и жељу у смислу наше опредељености за европски пут, притом још увек незнајући како ће та методологија да изгледа, јер смо хтели да покажемо добру вољу и поверење и решеност да идемо у том правцу. Онда је избила пандемија и све пролонгирало, ништа се није дешавало целе прошле године. 
Земље чланице су морале заједно са комисијом да дефинишу како ће та методологија да се примени на процес Србије и донекле наравно и Црне Горе која је такође одмакла у приступном процесу.
Све смо ми то дефинисали, ја нећу да вас замарам детаљима, ја сам само за два месеца, рецимо новембар, децембар, имала преко па можда и 100 састанака на тему нове методологије са свим представницима и институција европских, и земаља чланица, итд. Добила сам одрешене руке и пуно поверење председника и премијерке да уђем у тај процес да се одмах припремимо за тај процес овако како је премијерка објаснила, административно, структурно, да прилагодимо све оно да бисмо из тога што је прилично захтевна промена и захтевна методологија извукли најбоље за нашу земљу и наше грађане. Показали смо чврсту одлучност.
Ми смо то урадили и то уопште није лак посао одмах да вам кажем. Ви знате, ви сте ипак сви посланици, мењати неке структуре, мењати неке устаљене обрасце, то није једноставан посао. Имала сам пуну политичку подршку и заједно смо се договарали и дошли до најбољих решења. У том смислу је Србија једина земља која је то потпуно у свој систем унела, дакле у преговарачке структуре. 
38/3БМ/ИЋ

Једна, такође важна новина, јесте да се тражи политичко вођење процеса. Шта то значи? То значи да сви највиши званичници, укључујући и председника и премијерку, а срећа је да ми радимо у синергији, срећа је да су наша Влада и председник на истим линијама када су у питању кључне реформе и оно што је важно за наш европски пут, да се заиста, посебно у домену владавине права, у домену која је кључна и на основу које се мери укупан напредак земље и која даје могућност или не даје да се иде у даље приступне кораке. 
Ми смо све то урадили, већ сам то појаснила, да су се и председник и премијерка заиста активно и чак и до детаља у неким областима владавине права укључили што је и дало резултате и што је дало један нови замајац, једну динамику у целом процесу. Сам процес проширења, ви врло добро знате, није популаран, посебно међу неким земљама чланицама. Мислим да је премијерка о томе више пута говорила. То није популарно ни рећи јавно и они не желе то јавно да кажу, али заиста показују неку врсту отпора за неке даље кораке. 

39/1МЗ/ЦГ17.50-18.00

Знате шта, ја се не бих посебно жалила што се тиче нашег пута јер ми смо много урадили и сви знају да смо урадили и то не може да се игнорише. Можда нас фрустрира по неки корак који се не учини, али знате, Северна Македонија која је променила име земље, која је променила пуно ствари политички тешких, нажалост, још увек није отпочела преговоре, јер заиста постоје отпори не само неких билатералних условљавања, него и отпори према проширењу.
Што се тиче нас, као што сам рекла, нисмо направили сада неки корак од седам миља, али важан корак који показује да се не могу игнорисати напори и успеси и оно што је пре свега важно за наше грађане, значи конкретне реформе које смо спровели. 
Премијерка је говорила око кластера три и четири. Ако желите још детаља, увек могу да дођем и на Одбор за европске интеграције да представим детаљније све ово, али у сваком случају, огроман посао је иза нас, огроман посао је и пред нама, али решеност постоји и мислим да су то сви препознали. Могу да вас уверим да на једном дневном нивоу тимски радимо и волела бих да се и парламент још више укључи, а доста је већ укључен, заиста, доста је и укључен, тако да мислим да у тој синергији ми радимо најбоље за нашу земљу.
Да ли је увек све идеално, да ли је онако како желимо, далеко од тога, то је тежак процес. Знате, потпуно је различит преговарачки процес данас од онога како су преговарале Бугарска, Румунија, па и Хрватска, хајде да кажем ове чланице које су релативно скоро. То је потпуно другачији процес. То нам сваки пут кажу и представници, да кажем, старих земаља чланица институција, то је неупоредиво. Али није на нама да се жалимо него да радимо и да одговорно бранимо наше интересе и да знамо шта нам је пут и наравно да понекад покажемо и стрпљење, али и да јасно предочимо шта су и наша очекивања од ЕУ и од самог процеса. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Госпођо Михаиловић Вацић, изволите.
НАТАША МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ: Хвала.
Хвала на одговорима. Добро је чути експлицитно све што сте навели да ћемо урадити у наредном периоду. Мислим да је то важно и због тога што на тај начин шаљемо управо ону поруку о којој је говорила сада и министарка Јоксимовић. Најважније је шта смо ми урадили, најважније је да ми знамо у којој мери смо у процесу, у којој мери још има посла и изазова са којима треба да се суочимо пред нама, а шта ће Европа да уради, као што рече министарка Јоксимовић, то свакако није на нама. Наше је да због себе урадимо све што је до нас и да почнемо да примењујемо и живимо према тим стандардима, а шта ће друга страна да уради…
Ми смо сведоци да је ЕУ суочена и са многобројним својим унутрашњим проблемима, али све то на страну, много је важно да ми идемо напред и водимо процес ка потпуном чланству Србије у ЕУ, зато што то јесте шанса, зато што то отвара низ нових могућности да грађани кроз свој свакодневни живот осете оно што јесу бенефити једне велике европске породице.
Изузетно је важно што сте навели и законе у оквиру слободе медија. Ми имамо медијску стратегију. Ја не пропуштам прилику да када год о томе говорим поновим да, према оцени европских званичника и медијских експерата из Европе, ми смо донели више него добру медијску стратегију. Оно што је пред нама, а ви сте свакако поменули, јесте спровођење Акционог плана за реализацију медијске стратегије и у оквиру ње измена медијских закона неких, као што је Закон о јавном информисању већ на крају ове године.


39/2МЗ/ЦГ

Пре месец дана или нешто мање поставила сам и питање у дану за посланичка питања Министарству културе и министарки Гојковић и добила исцрпан одговор и радује ме да су формиране радне групе које ће почети да се чим пре баве израдом нових измена и допуна закона, јер то је оно што такође шаље поруку да радимо, и то радимо управо на ономе што је Европска комисија у неким претходним својим извештајима наводила као места за побољшање и унапређење.
Сада бих волела да вас питам нешто, и вас и министра Лончара. Мислим да је много важно што из дана у дан имамо све мањи број заражених. Мислим да је важно да из дана у дан имамо све већи број вакцинисаних. Верујем да ћемо што је пре могуће достићи тај број од 50% вакцинисаних. Ви знате да Социјалдемократска партија Србије већ једно три месеца, ако не и више, спроводи свакодневну и континуирану кампању у градовима и општинама широм Србије „Вакцину прими и не брини“, у оквиру које разговарамо са грађанима о значају заштите и о значају имунизације.
Ми смо покренули и започели кампању и са младима, зато што мислимо да је, бар према ономе што стручњаци најављују, врло важно у наредном периоду, бар до јесени, осигурати и апеловати на што је могуће већи број младих да се вакцинишу, јер на јесен стручњаци упозоравају да може доћи до новог соја вируса, од кога ће у опасности бити млађи од 40 година.
Питам, да ли има идеја, да ли нека постоји, о широј кампањи у оквиру Владе или у оквиру Министарства здравља да се покрене једна шира акција, да се што је могуће више апелује и на младе људе? Ја ћу вам само рећи да током наше кампање „Вакцину прими и не брини“ млади нису имали ништа против вакцине, они само једноставно чекају тај последњи тренутак и док не буду морали да се вакцинишу не би то ни урадили, али генерално немају ништа против, па ме занима да ли је у плану нека шира кампања. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче шире кампање, ви знате да смо ми у сарадњи са највећим фестивалима у Републици Србији покренули кампању за вакцинацију младих. Не делује да та кампања у овом тренутку искрено даје резултате које смо ми очекивали, али опет са друге стране морам да похвалим све те фестивале, и „Егзит“ и „Арсенал фест“ и „Лав фест“ у Врњачкој Бањи и многе друге фестивале, зато што су они сами преузели иницијативу да направе један план епидемиолошких мера, како би били одговорни фестивали према здрављу нације и у складу са тим, јер ће ти фестивали захтевати да за улазак на фестивал или будете вакцинисани или морате да имате антигенски фест. Ми ћемо видети сада даље шта ћемо урадити са том кампањом, тако да очекујем да како се приближавамо тим фестивалима да ће ипак да расте број вакцинисаних. 
Оно што такође размишљамо и разматрамо је да чак покренемо лутрију, нешто налик на „Узми рачун и победи“, где се боримо против сиве економије и користимо то да едукујемо грађане о важности борбе против сиве економије. Видећемо сад свакако да ли тако нешто да урадимо и за вакцинацију. Хвала много.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Госпођо Михаиловић Вацић, желите ли коментар? 
НАТАША МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ: Желим само да се захвалим на исцрпним одговорима и сигурна сам да су и грађани задовољни оним што су чули од вас данас. Сада бих препустила време и осталим колегама пошто знам да за последњи четвртак у месецу је увек велико интересовање и нисмо никада сигурни да ли ћемо сви доћи на ред да поставимо питање. Хвала вам још једном.

40/1ЈИ/МТ18.00 – 18.10

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има народни посланик Драган Д. Марковић.
Изволите. 
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Поштована председнице Владе, поштовани министри, даме и господо народни посланици, моје питања ће бити везана за садашње проблеме. 
Питање које је вама познато, а то је да се јавио проблем код произвођача млека. Да држава не одређује цену млека то велики број пољопривредних произвођача не зна, да највећу корист од тога имају накупци и прерађивачи млека и да је шест последњих година иста цена млека каква је била и пре шест година, а да су импути порасли неколико пута. 
Са друге стране, ти који говоре како држава није ништа урадила, заборављају да никада већих субвенција није било за пољопривредне произвођаче него што је последњих година. 
Исто тако, проблем цене жита. Цену жита одређује берза, а не Влада и држава. Шта је савет пољопривредним произвођачима, пошто је жетва почела шта да раде са житарицама које тренутно треба да уберу са својих њива, а немају складишне капацитете и своје силосе да могу да сместе сву то количину?
Питање за министра здравља. Познато је да вакцине које су примили грађани пре шест месеци, речено је да шест месеци делују те вакцине, после шест месеци треба поново грађани да се вакцинишу. Од када ће то почети и да ли ће зависити од антитела тих грађана који су већ примили вакцину или шта ће бити критеријум? 
То је веома важно из разлога ако би се десило да они који су примили вакцину се поново заразе, онда нису угрозили само себе, већ и своје породице, колеге на радним местима, итд. 
Питање за министарку културе - да ми организујемо и посветимо мало већу пажњу српском колу. Само се говори о „Егзиту“. И ја волим „Егзит“, али шта је са српским колом које је признато код УНЕСКО-а као међународна нематеријална баштина? Па, да се организују такмичења по окрузима, па републичко такмичење, па да ми као држава чувамо ту традицију, да ту учествују и Бошњаци и Мађари са својим кореографијама, итд. 
Мислим да је то неопходно у овом тренутку да Србија оно што је њен идентитет чува и никада не сме да га изгуби, не да нам се намећу само неке нове вредности, а оно од чега смо ми настали и на чему почивамо да се заборави. 
Питање имам и за министарку за рад и социјална питања. Све већи број малолетних лица чини кривична дела. Закон не препознаје санкције за малолетна лица која чине кривична дела. Борите се, и цела Влада и председница Владе да ми вратимо некада поправно-васпитне домове, јер та малолетна лица, можда 5%, 10% сама чине та кривична дела. Имају своје газде за које раде и знају да ако их сутра неко ухвате да они неће бити процесуирани, односно та деца или та малолетна лица. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има прво министар Златибор Лончар. 
Изволите. 
ЗЛАТИБОР ЛОНАЧАР: Да подсетим све везано за вакцине. По произвођачима и упутствима која смо ми добили од њих, знате и сами како је то све брзо ишло, они су се ограничили да ће вакцине давати заштиту, имунитет за шест месеци. Међутим, како је време пролазило и како они људе раде те анализе и студије, показало се да имунитет траје дуже од шест месеци, али још увек они не могу да изађу и да кажу колико је то. Да ли је то девет месеци, да ли је то 12 месеци.
40/2ЈИ/МТ

Шта су следеће они урадили? Урадили су да су између седмог и деветог месеца од друге дозе вакцине давали трећу дозу вакцине, и управо се завршава једна од највећих студија која је тако урађена. 
Очекује се да они крајем овог месеца, јуна, поднесу захтев регулаторним телима, агенцијама које се баве тиме, да прикажу своје резултате, шта се и како се десило, и да се почетком јула месеца донесе одлука везано када ће се примењивати трећа доза или шта већ буду рекли. 
Није реално да очекујемо да ће се тражити од свих грађана који су вакцинисани да раде антитела, јер је наравно то и скупо и изискује још много других ствари, да раде антитела, па тек онда да се процени да ли ће ићи на следећу дозу вакцине. То је један разлог. 
Други разлог је да нису само антитела та која дају тачан резултат да ли сте ви заштићени или нисте заштићени, постоје и неки други параметри. Они се раде мање него антитела, али су изузетно сложени  и изузетно су скупи. Тако да није реално да то уђе у такву процедуру да сви могу да ураде. 
Оно што за сада постоје подаци, што је реално очекивати, а то је да се између деветог и дванаестог месеца иде на на трећу дозу вакцине или ће се после дванаестог месеца ићи на нове две дозе вакцине. 
Кажем, али то је све претпоставка на основу оних података које имамо за сада. Морамо да будемо стрпљиви, да сачекамо. То не може да се ради напамет, то мора да буде потковано чињеницама да не уђемо у било какав проблем. Тако да, како буде за целу Европу, за цео свет, кад се стане иза тога то ћемо исто и ми применити.
Оно што желим још једном да поменем, а везано је за младе, везано је за њихова питања и за све оно што се дешава. Људи, не постоји ни један једини доказ да било која вакцина утиче на стерилитет, утиче на трудноћу, утиче на било шта. Ни један једини доказ. 
Ево, колико је милиона, стотина милиона вакцина дато, не постоји, нити вакцине у свом саставу имају нешто што би могло да утиче на то. Значи, буквално се ради о празној причи, причи рекла-казала и тих људи који се из неког разлога боре да не дође до вакцинације. 
И, ако је то питање за младе, да се код њих јавља нека дилема, људи, не постоји ни један једини доказ, као што су и алергије на неке или лекове, на полен, прашину или било шта, да је то нешто што утиче, тога нема у вакцини да може. 
Ко год има неку дилему може да се обрати свом лекару, може да се обрати свим оним људима који су стручни, који се баве тиме и да добије објашњења и добију доказе и да добију све чињенице које су урађене о томе.
Још једном апелујем на све, људи, ми не можемо да изађемо из овога док се нас довољно не вакцинише, посебно млади. То је једино решење. 
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Маја Гојковић.
Изволите. 
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Хвала на питању, само мислим да сте побркали мало ресоре зато што се „Егзитом“, пре свега бави последњих неколико година Министарство туризма, а не толико Министарство културе, јер Министарство туризма издваја велика средства из буџета не би ли помогла одржавању манифестација, фестивала као што је „Егзит“, који много значи, не само Новом Саду, граду из кога долазим и ја, него изузетно значи и за Републику Србију, не можемо то да ни најмање потцењујемо, јер „Егзит“ је нешто позитивно што ствара добру, модерну слику о модерној Србији.

41/1ГД/МЋ18.10 – 18.20

С друге стране, не треба да заборавимо, ми и треба да будемо поносни што смо држава која у исто време има и „Егзит“ и „Гучу“ и како се одређени део нашег друштва поноси „Егзитом“, који је ето траје од 2000. године, када је био нулти фестивал па до дана данашњег, тако смо ми поносни и на „Гучу“. Једнако су туристичке манифестације постале него што је, рецимо, „Гуча“, коју треба мало да вратимо коренима. „Гуча“ представља нешто што чува културну баштину Србије, због чега је фестивал и почео. 
Ја сам заговорник да „Гучу“ мало више вратимо неким вредностима из којих је и настао, а то је подстицање нашег музичког стваралаштва, онако изворног, али опет не можемо ако хоћемо да придобијемо неку и нову публику за овај традиционални фестивал у „Гучи“. Морамо, дакле, да нађемо прави баланс, па да имамо и једне и друге садржаје. 
Министарство културе и информисања подржава обе манифестације, које су свакако добре и за наш имиџ према свету, знамо колико странаца долази и посећује фестивал и „Егзит“ и „Гучу“, тако сигурно и за развој туризма, а не треба да заборавимо колико то локалним самоуправама значи што се тиче финансијске стране, а убеђена сам да сте сви свесни тога колико то значи и за буџет Србије и да они давно више само музички фестивали или нека пука забава. 
Министарство културе и информисања се бави заштитом културног наслеђа у нашој држави. Ево, сада се налазимо и завршили смо јавну расправу о Нацрту закона о заштити културног наслеђа. Веровали или не, ми много сви причамо о томе, али наша заштита културног наслеђа се базира на закону из 1984. године као Закон о културним добрима. Значи, ми чак ни закон у нашој држави немамо. Срећом, имаћемо га ускоро.
Много ми помажемо развој културног наслеђа, како ви кажете, и играње кола, ако ћемо да причамо обичним нашим језиком, што понекад и заборављамо, да нас разуме овај обичан свет који нас гледа. Имамо годишње неколико десетина конкурса. Један од најбитнијих је свакако „Градови у фокусу“. Ове године имамо историјски износ новца који смо издвојили у буџету културе за то. То је 350 милиона динара. Изузетно много градова је конкурисало, а у оквиру тога многа удружења која се баве очувањем културног наслеђа наше државе, какве су свакако наше традиционалне игре. 
Не знам колико, ви сте навели ту неколико националних мањина, да ли се уклапају у играње кола, али што се мене тиче добро дошли су сви да учествују на овим конкурсима, па можда једни друге да научимо да играмо различите народне игре. 
Ја сам доста добра у том колу, тако да обратили сте се правој особи која како-тако воли да устане и да заигра повремено коло, иако ме виђају и на „Егзиту“. Значи, ја сам таман на правом месту да спојим и „Егзит“ и „Гучу“, јер имамо оба. 
Кажем, не брините ништа, нису ту ништа фаворизовани Београд и Нови Сад, Напротив, искључени су из овог важног конкурса. Хоћу да кажем, ево да дам идеју свима да размисле о томе и да се од 1. августа јаве на конкурс представнице културе Србије и тиме ћемо много помоћи развој мањих градова и општина. Значи, опет Београд и Нови Сад не могу да конкуришу и у оквиру тога ћемо помоћи једној локалној општини или граду у Србији да добије своје право место на културној мапи Републике Србије. Тиме ћемо помоћи привредни и туристички развој. 
Ево, толико од мене за сада, да не бих сувише дужила, јер имамо још нешто мало времена, да стигну и остали да поставе питање. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има председница Владе. 
АНА БРНАБИЋ: Поштовани народни посланиче, само да не остане да нисмо адресирали ни мало ваше питање о пољопривреди. Министар Недимовић је на терену, обилази села, тако да ћу га ја замолити да вам написмено одговори на сва ваша питања. 
41/2ГД/МЋ

Знам за проблем са млеком и ја сам ту, гледам са министром. Ако буде потребно да примим млекаре, свакако ту сам. Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Дарија Кисић Тепавчевић. 
ДАРИЈА КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ: Господине Марковићу, мислим да нисам ни ја права адреса за постављено питање. Начин процесуирања и могућности процесуирања малолетних лица које почине кривична дела, ту министарка правде нам може помоћи. 
Оно што је у надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања јесу заводи за васпитање деце и омладине и они функционишу по принципу збрињавања, смештаја, едукације и професионалног оспособљавања малолетних лица која су у сукобу са законом, којима су изречене васпитне мере и која имају поремећај понашања. 
Овај смештај у васпитну установу може да траје од шест месеци до две године и ми имамо јако добра искуства у раду ових завода. 
Када је у питању Завод за смештај деце и омладине у Београду, почетком ове године он је највећим делом и реновиран. Значајна финансијска средства смо уложили. 
Морам да похвалим и ове младе људе који се тренутно налазе у овом заводу, да су сви старији корисници овог завода старији од 16 година вакцинисани током прошле недеље. Добили су и другу дозу вакцине и показали су се, без обзира што имају чак и као малолетна лица одређене прекршајне мере, да израстају у једне младе, одговорне особе, тако да ова места су се показала као заиста добра прилика, где се њима даје шанса за здраво одрастање. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем. 
Господине Марковићу, изволите. 
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ ПАЛМА: Поштована министарко Мајо, ми се нисмо разумели. Ја поштујем и „Егзит“ и „Гучу“, али само да знате да када нам дођу стране делегације ми немамо кореографију брејкденс, него „Играле се делије на сред земље Србије“. Разумете? И, не требају паре за то, већ само да их неко уважи, да се направи неки календар такмичења и да кажу – ево, прво сте ви имали такмичење у вашем округу, пет најбољих фолклорних друштава, такмичиће се у Београду итд. 
Знате шта? На селу увече у 22.00, када се смркне, у 21.00 стаје живот до ујутру, док не сване. Ја сам направио 42 дома културе и имам 40 културно-уметничких друштава. Има и у другим градовима, не само у Јагодини. Ми треба да уважимо те момке, девојке, да се појаве на некој телевизији да се такмиче итд. 
Када сам рекао за мађарску кореографију и кореографију Бошњака итд, да не буде да се ми ту сада нешто шалимо, озбиљно мислио. Дакле, да поштујемо све, али и оно што се зове српско коло, српски опанак, српску народну ношњу и да младе људе преусмеримо. Ако смо створили услове да се нешто ради, зашто да их не промовишемо, да кажемо – ево, ви идете три пута недељно на пробу итд? То је везано за то. 
Имам још једно питање, односно предлог за министарку правде и премијерку. Да ли ви видите претњу једне политичке лудачке организације, која се зове Слобода и правда, да ће да падне крв на улице Београда, да ће они да секу главе? То је изрекла она Мариника Тепић. 
Да ће да одруби главу је термин Драгана Ђиласа који је претио својој супрузи када је упао у стан где је она живела са децом, мајком и оцем. Знате шта, постоји кривично дело које се зове подстрекивање у праву. Сада треба да ћутимо? Сваког дана они нека говоре, да почнемо да се убијамо због лажи и политике која само штети грађанима Србије, а ништа не доприноси. 

42/1ТЂ/ВЗ18.20 – 18.30

Ко је први рекао да српски парламент и Срби треба да кажу да је био геноцид у Сребреници? Управо та политичка групација, онај који је примао паре, Вук Јеремић, са неких адреса без отпремнице, без профактуре, без фактуре. Ви то знате, правник сте и председница Владе и остали министри. Како може неко да ти пребаци толике паре и ништа? Шта си ти одрадио за њега? 
Ми не смемо да дозволимо, нека тај има имунитет, ако позива на крвопролиће, да секу главе и да ћутимо, да кажемо то је у жару политичке борбе, јер шта ће да нам каже ЕУ. Која бре ЕУ? Запамтите, ми нећемо да дочекамо да уђемо у ЕУ зато што измишљају свакога дана нешто, да Србија није одрадила, оно обећање које је дала није испоштовала. Све је то лаж. Све што је Србија требала да уради према ЕУ, ми смо урадили - донели европске законе, испоручили су они пре нас све оне који су били оптужени на листи Хашког трибунала. Шта то више треба да одрадимо? 
Могу слободно да кажем да се у политици јавио политички тероризам у Србији. Није то само ратни тероризам, него политички тероризам мора да се казни, а не хајде пустите их, они лупају. Тако пуштамо исто мужеве који прете женама и у последњих 20 дана четири жене су убијене од стране мужева и деца. Имамо исто једног мужа који је тукао таста и жену. Ко је? Драган Ђилас. Ива Ђилас је то потписала, није то написао министар Лончар, Драган Марковић Палма или Живота Старчевић, и дала пријаву и по службеној дужности мора да се процесуира неко ко врши насиље у породици.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министарка Поповић.
МАЈА ПОПОВИЋ: Могу да вам потврдим да ће бити процесуирани сви они који врше кривична дела, за сва она дела за која се гоне по службеној дужности. Тачно сте рекли да постоји подстрекавање на кривично дело. Такође је и оно кажњиво по закону и у том смислу тужилаштво ће одрадити свој посао. У то будите сигурни и неће бити крвопролића и ова држава ће зауставити сваки такав тренд и у понашању, а на крају крајева биће санкционисани на одређени начин и људи који ступају са тим речником, у смислу накнаде материјалне штете и нематеријалне штете коју трпе сви они због њихових таквих иступања, због лажи које изговарају, због неистина које изговарају. На крају крајева, ширењем тих лажних вести ствара се паника, у одређеним случајевима је угрожена сигурност одређеним људима. Ми смо већ више пута говорили на тему Маринике Тепић. Будите сигурни да ће тужилаштво одрадити на адекватан начин свој посао. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Ја ћу само кратко. Свашта смо до сада већ чули и свашта доживели. У последњих недељу дана су нешто мало више осиони у тим претњама да ће падати главе, да ће да нас хапсе, да ће да нас забрањују. Пре тога је било од стране новинара који говоре да су угледни, објективни, професионални да ће да нас стављају у логоре. Свашта чујете. 
Шта ћете када људи немају ни једну другу идеју, када немају никакав план, никакав програм, када немају шта да понуде грађанима, осим претњи, увреда, али најбруталнијих увреда и на рачун нас политичара, било да су мушкарци или жене? У томе су родно равноправни. Исто нас вређају. Некада жене у ствари мало више и мало горе, али таква је политика и Драгана Ђиласа, Маринике Тепић, Вука Јеремића, свих њихових.
Ви на то морате да одговорите радом, управо онако као што ми то радимо последњих 7-8 година, само радом, и радом, и радом, и резултатима. Они могу да наставе да прете. Ово је слободна држава. У једном тренутку ја мислим да ће надлежни органи морати да реагују. Ја у то не могу да се мешам, не могу више ни да их позивам, како год 
42/2ТЂ/ВЗ

они мисле да треба, а ваљда на крају ако крену да нас убијају, ваљда ће онда да реагују, али и тада ће остати још много људи који ће се борити и који ће у том тренутку веровати у то да Србија поново може да буде победничка, као што је данас, и не само у спорту, него и у економији, култури и у неким политичким обрачунима, да је Србија поново победник.
Они ће сигурно изгубити, па и ако крену да нас физички ликвидирају. Има ту људи који ће радити даље, а они само нек прете, нек мрзе. То показује њихову јачину и то какви су, тако да се ми бавимо неким стварима које су важне за грађане. Њима на част све што причају и све на шта позивају и све увреде на наше рачуне, рачуне наших породица, ми радимо даље. То им је највећа казна. 
Нажалост, сваки наш резултат, сваки резултат Србије је њима као да сте им опалили шамар. Шта год да кажу, мотивација је још већа. Хвала вам. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има министарка Гојковић. 
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Хвала вам пуно. 
Надовезаћу се на претходно питање или вашу констатацију. Нисам се уопште шалила ни око кола, ни око другог народног стваралаштва, ни што се тиче српског народа, ни националних мањина. Могу да констатујем да су веома активни били сви на конкурсима, поготово национални савети, нарочито у области културе. Нашли смо заједнички језик уз помоћ комисије и помогли многе добре пројекте који чувају ону нашу традицију, без обзира ком народу припадамо. 
Што се тиче малих средина и нашег покушаја да садржимо младе људе у сеоским срединама, у малим општинама, хоћу да наведем један одличан пример, а то је место Ћићевац, општина Ћићевац која покрива 33 села. Зато сам на почетку мог мандата одмах подржала завршетак изградње једног прелепог културног центра у тако малој средини, јер када су ми рекли 33 села, замислите колико је то породица и људи који долазе јесен и зиму управо у тај културни центар да се не би затворили увече у своје куће. Они имају библиотеку. Они имају позориште, биоскоп. То се све сада завршава и надам се да ће нас све заједно позвати ускоро на отварање. То је један добар пример како развијати мање средине, а не само наше велике градове. 
Желим да вам кажем да, на пример, Јагодину, како сада тренутно помажемо, то је сигурно завршетак радова на Музеју маргиналне и наивне уметности. То је музеј који чува једно благо које је више цењено у иностранству, на пример у Француској, него код нас и нама је циљ да са маргиналном и наивном уметношћу управо изађемо пред француску публику у Културном центру у Паризу. Надам се да ћемо заједнички отворити тај нови део Музеја маргиналне и наивне уметности када се радови заврше и ја да завршим. 
На отварању Интерпарламентарне уније, пре две године, 2019. године, на моју иницијативу ансамбл „Уна Сага Сербика“ је представила српско коло, а публика су били посланици, политичари и председници парламената из безмало 150 земаља света. Зар има боље промоције за коло и за Србију? Хвала. 

43/1АЛ/МП18.30 – 18.40

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Господине Марковићу, два минута.
ДРАГАН МАРКОВИЋ ПАЛМА: Поштована Мајо, ви и ја се дуго знамо, ја сам се радовао када сте ви добили ту функцију. 
Моја дискусија није била усмерена према вама, као примедба, него као предлог шта би још ново могли да урадите, а да стимулишемо те младе људе који су у тим фолклорним секцијама, културним итд. 
Тако да на крају смо се разумели и ви и ја и позваћу вас да дођете на журку, први пут када је будем организовао, а председник жирија да буде председница Владе да процени ко боље игра - ви ли ја. Дали се слажете? Знам да сте весељак. Ми без музике не можемо да функционишемо.
Поштовани министри и поштована председнице Владе, ја сам човек који живу у унутрашњости и могу да вам кажем да људи нису презадовољни, али су задовољни оним што се ради. 
Још једном да вас вратим на ову пољопривреду. Молим вас да само се обратите пољопривредним произвођачима и да кажете ко одређује цену жита, зашто је цена млека шест година иста, а да сточна храна је поскупела неколико пута? Како то да од литра млека када се преради 400 пута се више заради него што тај господин пољопривредни произвођач се бори да произведе сваки литар млека на селу и да на тај начин ми директно сачувамо и село и пољопривредне произвођаче и тако даље.
Ви знате да у Европској унији постоје квоте за производњу, не само пољопривредних производа. На пример, ми смо дошли били до потписивања уговора са фабриком која се зове „Иналпи“, а производи млеко у праху из Италије, јер су они њима укинули, не знам од колико хиљада крава су имали, преполовили им, јер је то договор у Европској унији свако ко колико може да производи.
Знам врло добро колико је тешко живети на селу, колико је тешко чекати једном годишње да дођеш до пара ако си посејао жито, кукуруз или већ нешто друго, али исто тако мора стално да се говори и шта су то све наши пољопривредни произвођачи добили као субвенцију и да слободно можемо да кажемо да се поредимо са неким јаким земљама Европске уније. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има Золтан Пек.
ЗОЛТАН ПЕК: Хвала.
Поштована председнице Владе, поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, поставио бих питање за министра заштите животне средине. Загађење воде утиче на живот и на здравље људи и усудио бих се да кажем да свако загађење река или вода се као бумеранг враћа људима.
Главни извор загађења река и осталих водних ресурса у Србији су индустријска постројења, комуналне отпадне воде из насеља и пољопривреда, значи, коришћење и употреба вештачких ђубрива и пестицида. 
Једна од најзагађенијих вода у Србији је нажалост Канал Дунав-Тиса-Дунав у Војводини, посебно део овог канала који се зове Велики бачки канал је најзагађенији. Велики бачки канал тече централним делом Бачке и представља један део хидросистема ДТД канала и повезује реку Тису са реком Дунав код Бездана и код Бечеја.
Због превеликог загађења који је у већој мери почело шездесетих година прошлог века зову га и отворени колектор за отпадне воде са околних фарми свиња из прехрамбене индустрије и самих насеља попут Црвенке, Куле и Врбаса.


43/2АЛ/МП

Загађујуће материје из овог Великог бачког канала преносе се у Тису, а научно је нажалост доказано да азот и фосфор из његове воде преко Дунава исказан је и Црном мору. Ипак у Србији превагну односи Борске реке. Она је једна од најзагађенијих река у Србији и нажалост у Европи. Многи је прозивају и називају мртвом реком. Као што сам рекао, главни узроци загађења наших река су комуналне и индустријске отпадне воде. Комуналне воде, отпадне воде су из домаћинстава и доспевају преко канализације у наше реке, а индустријске отпадне воде нажалост директно из фабрика.
Свака загађеност реке утиче на њен хемијски режим и мења га. Значи, наносе се дугорочне последице екосистема наших вода, наших река. Нажалост, сведоци смо да долази до неких изумирања рибљих врста као што је кечига, која воли чисту воду. 
Такође, загађење река за последицу има и загађење подводних вода јер ови системи су директно повезани. Подземне воде учествују у храњењу река од 30 до 40%. Они су јако споро обновљиви ресурси и те су последице њиховог загађења дугорочне.
У Србији у сектору индустрије мали проценат фабрика има пречишћавање воде. Ситуација је код малих фабрика да нажалост оне немају довољно средстава, а код великих фабрика је дошло до повећања или побољшања пошто имају пара да уложе у изградњу пречистача воде.
Долазим из Сенте, града поред реке Тиса па  могу да кажем да ви већ више од 30 година имамо пречистач отпадних комуналних вода и свака нам фабрика која је лоцирана поред реке има своје пречистаче. Крајем прошле године ратификован је Споразум са Развојном банком Савета Европе којим су одобрена средства за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода.
Моје питање је како стојимо са овим програмом и колико пречистача ће се изградити у наредних годину, две, три? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Вујовић.
ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Поштовани председавајући, поштовани народни посланици, пре свега хвала вам на овом питању пошто је ово питање изузетно важно за министарство на чијем сам челу. Наравно да је комплексна тема када говоримо о загађености река, али се трудимо да се боримо са тим на више фронтова, да се тако изразим. Пре свега један од највећих пројеката, капиталних пројеката и јесу пројекти за пречишћавање, постројења за пречишћавање отпадних вода. 
Оно на чему се интензивно ради претходних месеци јесте пре свега процена канализационе мреже у јединицама локалне самоуправе које су кандидати да добију једно постројење које ће бити и по највишим европским стандардима. Средства из кредита Развојне банке Савета Европе су обезбеђена у висини од 200 милиона евра и планирано је 26 пречистача.
Оно што је свако једно од главних питања јесте пратећа канализациона мрежа јер ви сте поменули и ваш пречистач у Сенти који ради већ 30 година, али у Сенти је покривеност канализационе мреже 90%. То је оно што је један од главних предуслова да пречистач ради у пуном капацитету, али свакако да ми управо претходних месеци заједно са Канцеларијом за јавна улагања сагледавамо стање на терену и спремност јединица локалне самоуправе. Оно што је важно је да ће у многим општинама радити и изградња постројења плус изградња пратеће инфраструктуре, односно канализационе мреже. То је оно што мора да буде урађено баш онако како треба и по проценту који се захтева од нас, а то је свакако преко 70% покривеност мреже у јединици локалне самоуправе и сви идемо ка томе и тежимо.

44/1МЈ/ИР18.40 – 18.50

Ми смо свакако све те јединице локалне самоуправе баш спрам спремности и поделили у неколико фаза и могу сада да вам кажем да ћу у првој фази бити и Бачка Паланка, Прибој, Апатин, Нова Варош, Бач, Бољевац, а затим и остале општине и Петровац на Млави, Рума, Ражањ, Књажевац, Рашка, односно Копаоник. Све су то кандидати за општине, за пречистаче, али пре тога, морамо добро сагледати сву документацију и крећемо врло брзо са израдом и тендерске документације. 
Ја се надам да ћемо у првим општинама и почети ова постројења до краја ове године. Свакако да ће то значајно побољшати квалитет живота грађана и да ће очистити реке, а у међувремену, пошто говоримо о загађености река, ја могу да кажем да инспекција Министарства животне средине је стално на терену. Излазимо по пријави грађана. Имамо извештаје о томе и колико смо неодговорних појединаца и казнили и колико је написано и кривичних пријава и привредних преступа. То је оно што морамо да радимо. Ја свакако и нисам срећна када се људи кажњавају, али то је једини начин да подигнемо свест о томе колики је значај управо да очувамо животну средину. 
Оно што је такође важно када говоримо о заштити вода, јесте да радимо заједно са инспекцијом водном, која се налази у Министарству пољопривреде, да смо сви заједно на терену, али исто тако у Министарству за заштите животне средине у претходним данима се управо и окончао конкурс за уклањање дивљих депонија и надам се да су јединице локалне самоуправе управо и те мање депоније кандидовале које се налазе на обалама река како би управо тај отпад за који постоји велика могућност да просто и заврши у рекама како би отклонили. 
Оно што увек апелујем јесу инспекције јединица локалне самоуправе да што буду више на терену и морам да кажем да министарство такође одваја значајна средства за баријере на рекама како би амбалажни отпад свакако могао да се лакше прикупи у овом тренутку се креће, односно завршава се и набавка за ланчанице на реци и лим, дакле, у тој општини Прибој и Пријепоље и Нова Варош, а свакако да ћемо и наставити истим темпом и да ће и друге јединице локалне самоуправе имати могућност да конкуришу на оваквим и сличним пројектима. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Господине Пек, изволите.
ЗОЛТАН ПЕК: Хвала вам на одговору.
Моје питање друго је у вези теме уништавања природних плавних шума, зарад дрвне индустрије. Плавне шуме су оне шуме које се налазе на плавном подручју поред река и у Европи је остало јако малих ових шума. Чак 90% њихове целокупне површине је нестало, а оно што је преостало често је у критичном стању.
Сматра се да су плавне шуме најугроженији природни еко системи у Европи, стога се у Европској директиви у стаништима означен као приоритетан тип шумског станишта.
У извештају Европске агенције за животну средину из 2019. године се наводи да неке европске реке, међу којима је нажалост и наша Тиса су изгубиле скоро 100% некадашњег плавног подручја. Река Тиса са појасом плавних шума и са одбрамбеним бранама чини еколошки коридор међународног значаја. У Европи ове плавне шуме на многим местима су замењене са плантажама дрвећа које се користе за дрвно прерађивачку индустрију. Ту су хибридне тополе.
На овај начин нестају цели еко системи. Ретко која река у Србији је толико измењена као Тиса, људи су отели плавну зону и претворили у оранице и у плантаже хибридних топола. Неке ретке врсте птица су нестале због тога, као што је орао белоперан, црна рода, шумска сова. Они не могу да праве гнезда на тополи, јер нема разгранато 

44/2МЈ/ИР

грање, као ове старе врсте дрвећа. Пчелари исто могу да нам потврде да је некада цветни прах врба је био прва паша пчелама и на врби је јачало пчеларско друштво пре одласка на багрем.
Тополаштво у Србији је почело интензивно да се развија средином прошлог века, због потребе индустрије. У Војводини хибридне плантаже чиниле су 40% од шума. На подручју Војводине значајан део плавне шуме од природних топола, врба, храста, лужњака су у великој мери замењени са хибридним тополама. Према подацима Покрајинског завода за заштиту природе, природне шуме врба и топола покривају само 7% подручја овог коридора око реке Тисе, док шума храста, лужњака чини само 0,14%. 
Питање моје је – ко води бригу о одржавању и чувању ових плавних шума? Да ли Србија има неки план за очување овог међународног еколошког коридора?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Вујовић.
ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Хвала, такође је исто изузетно важно питање.
Мислим да говорите свакако о стварима које су се догодиле 2007. и 2008. године, када су „Војводинашуме“ ушле у процес сератификата о одрживом газдовању шумама. Дакле, Завод за заштиту природе је тада био јединствен и у договору са ресорним министарством се спровела сератификација, а свакако се направио и уговор о пословној и техничкој сарадњи. Дакле, једна провера стања за програм конверзија плантажа у шуме, како би се извршила компензација. 
Оно што је важно је да ми имамо два програма компензације и свакако први је донет за период од 2010. до 2019. године и он је у потпуности имплементиран, а други програм је тренутно на снази, 2020. до 2029. година и свакако да су они сви у консултацији са Заводом за заштиту природе, али у овом случају је то Покрајински завод за заштиту природе. Раније је био јединствен, а сада имамо и Покрајински.
Свакако да су шуме саставни део природе, али у овом случају бих такође волела да разговарамо, односно да је овде и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, пошто су „Србијашуме“ и „Војводинашуме“ директно у његовом ресору и Управа за шума, а и ресорни секретаријат у АП Војводини.
Оно што је важно, а свакако да се слажем са вама и да сам и ја то одмах препознала и тим који се налази у Министарству, наравно слаб проценат пошумљености, нарочито на територији АП Војводине. Стога је министарство одмах почетком године расписало конкурс за пошумљавање и доделу средстава. Могу да вам кажем да се у том конкурсу обратило пуно јединица локалне самоуправе, али 38 јединица су испуниле све услове и кроз ту акцију за коју је остављено 100 милиона динара ће бити засађено 164.000 аутохтоних врста.
Услов конкурса је био да завршимо до краја године то пошумљавање са тог конкурса и надам се да ћемо у октобру и новембру моћи да обиђемо ту садњу сви заједно и да ћемо подржати јединице локалне самоуправе и наравно да ћемо се трудити да опет такве конкурсе спроведемо. Изузетно значи што је у министарству формирано одељење за сарадњу са јединицама локалне самоуправе. Могу да кажем да на све конкурсе имамо и велики број пројеката и општина које се јављају и надам се да ћемо сви заједно успешно реализовати све те пројекте. Наравно да министарство то прати, али свакако пошто је сезона за садњу октобар, новембар, дакле, до краја године, то је био услов и тада ћемо да кажемо да смо 164.000 садница посадили и наставићемо наравно тако. Хвала.

45/1БМ/МЈ18.50 – 19.00

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Господине Пек, два минута.
ЗОЛТАН ПЕК: Хвала вам на одговорима.
Можемо да закључимо да имамо задатак да очувамо наше шуме, реке и воде за нас, за нашу децу и за нашу унучад. 
Србија као земља није баш богата са водним ресурсима посебно ако упоредимо са земљама у окружењу зато морамо да водимо бригу о водама, нарочито о води за пиће и о води коју користимо за живот. Нажалост, то је само 20% од воде коју користимо је квалитетна вода коју користимо за пиће, за прављење хране и остало. Осталих 80% користимо нажалост за заливање башти, за прање кола и не знам, могу још навести пуно тога. Значи, морамо још пуно штошта да научимо како да користимо ову квалитетну воду и ја се надам да ћемо све више и више шума посадити, то је наш циљ за нашу децу и нашу унучад. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Следећи пријављени је Хаџи Милорад Стошић.
Само поведите рачуна о томе да нам је остало још мање од 10 минута, тако да одберите питање у складу са предвиђеним временом.
Изволите.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем, председавајући.
Нећу бити ништа дужи него претходне моје колеге.
Поштовани председавајући, уважена председнице Владе са сарадницима, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, имам посланичко питање за министра за бригу о селу, господина Милана Кркобабића. 
Поштовани господине министре, Народна скупштина Републике Србије у претходном заседању је разматрала више предлога закона за шире слојеве нашег грађанства. Један од тих предлога закона је био Предлог закона о изменама и допунама Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.
Посланичка група ПУПС „Три П“ је подржала измене и допуне овог закона у целини. 
Оно што је још важније, а желим да истакнем, а то је да ви као министар за бригу о селу у својим наступима стално истичите и говорите - потребни су нам стамбени објекти за младе брачне парове и на селу ако хоћемо да оно оживи, а пре свега како би на један адекватан начин подигли безбедност државе, а пре свега у пограничним деловима Србије.
Ово говорим управо у контексту безбедности државе, јер становници управо тих пограничних подручја су велика гаранција безбедности државе. Навео бих пример области Пољаница која се простире између Врања и Лесковца, која је својевремено имала више становника него град Врање, а сада има само неколико хиљада. Управо се та област простире уз Косовско Метохијске општине, Каменицу, Ново Брдо. Такође, цео погранични простор општине Куршумлија је испражњен и питање моје ће ићи у том правцу. 
Господине министре имам сазнање да је данас на седници Владе усвојена Уредба о утврђивању програма доделе бесплатних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији целе Србије. Моје питање – може ли држава Србија и шта треба да предузме како би се кроз останак или повратак младих у тим подручјима обезбедила већа безбедност државе и неке појединости од данас донетој Уредби. То је моје прво питање. Изволите.

45/2БМ/МЈ 

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Стошићу.
Видећемо да ли ће бити простора за наредно питање или је то то. Имамо пет минута до краја. 
Министар Кркобабић има реч.
МИЛАН КРКОБАБИЋ. Господине председавајући, госпођо Брнабић, уважени народни посланици, господине Стошићу ваше питање је директно и конкретно мање је дескриптивно и заслужује и конкретан одговор. 
Заиста, данас је Влада Србије донела уредбу којом се дефинише програм за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом. То је капитална ствар. У понедељак, бићу крајне конкретан, иде конкурс на Видовдан, не да бисмо били патетични него да бисмо били конкретни да дамо неку врсту симболике. 
Желимо лагано, али сигурно да онај правац југ-север остане, али да му променимо смер. Желимо да у тим кућама нађу свој кров над главом неки млади људи који се баве пољопривредом и живе у заједничким домаћинствима, али и неки млади људи и жене, који желе да свој подстанарски или отежани животни проблем у приградским или градским насељима замене сопственом окућницом.
То је, ја бих рекао, данас историјски битан датум. Србија коначно креће у одлучну битку да населимо те куће. То је прва ствар и то је кључна ствар. 
Оно што бих вам ја сада рекао, пошто нема много времена, посланик Марковић није овде, ускоро можемо да очекујемо и нови програм који ће третирати културне манифестације, пре свега у сеоским срединама. Припремамо једну манифестацију која ће се звати – сусрет села.
Истовремено овде је поменуто питање и културе. Ја бих то свео на један ужи облик, на облик тзв. завичајне културе где ћемо покушати да негујемо тај завичајни, културни идентитет. То ће бити посебан програм који ће третирати манифестације, али и настојаћемо да објекте, задружне објекте, домове задружне или објекте домова културе вратимо њиховим наменама. 
То ће бити конкретни програми који ће у наредном периоду Министарство за бригу о селу предузимати у складу са расположивим буџетом. Овај програм поделе средстава за откуп напуштених или празних кућа у Србији треба да подржимо сви. 
Ово је један мој апел за посланике, за чланове Владе, за све политичке партије биле оне у опозицији или биле на власти, ово је наш заједнички патриотски чин. Морамо га схватити озбиљно. То је мисија која ће да траје, а надам се на Видовдан, у понедељак, да ће то бити прави почетак.
Мислим да је време истекло. Захваљујем вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем министру.
Господине Стошићу, имамо још тачно два минута. Хоћете да искористите право на коментар?
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Могућност да дајете другима по шест минута од три, онда реално је да и ја добијем неко време.
Хвала вам господине министре.
Моје друго питање тиче се Косова и Метохије…
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Немамо времена за нова питања, само за коментар ако желите.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Ми смо својевремено имали исти случај пражњења села у градовима и селима на КиМ. Десило нам се то што нам се десило, што указује да се нешто тако може десити и у другим подручјима, пре свега у тим пограничним подручјима.

45/3БМ/МЈ 

Ми смо јуче, односно прекјуче имали посебну седницу на којој је председник државе поднео два извештаја, пре свега извештај о преговорима са привременим институцијама, али је било и извештаја о раду Канцеларије за КиМ. Изнео је детаљне проблеме око преговора, али је изнео и детаљна улагања која смо обавили преко Канцеларије за КиМ. 
Интересује ме да ли су планирана средства за КиМ кроз програме Министарства за бригу о селу?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има Милан Кркобабић.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Мислим уважени народни посланици да људи са Косова и Метохије заслужују мало пажње и бар два три минута, толико им дугујемо. Да ли се слажемо око тога?
Господине Стошићу, програм који подразумева развој задругарства узеће у обзир и неколико задруга са Косова и Метохије и очекујем да ћемо успети у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију да их реализујемо.
Истовремено, ево једно моје обећање овде. Постоји место које се зове Косовска Каменица, налази се у Косовском поморављу, око њега гравитира око двадесетак села. Ту ћемо обновити дом културе. Ево позивам све присутне, наравно, ако створимо услове да тамо можемо да одемо, а ово ће бити начин да те услове полако стварамо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала и вама.
Даме и господо пошто је сада 19,00 часова завршавамо рад у делу седници који се односи на посланичка питања.
Захваљујем свима на учешћу. Хвала председници Владе, члановима Владе, хвала народним посланицима.
Настављамо са радом у уторак у 10,00 часова.

(Седница је прекинута у 19,00 часова.)

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 1 2 3 4 5

Будите у току