Народна скупштина Републике Србије | Посланичка питања у новембру

Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Заседања / Посланичка питања у новембру

Активности

Посланичка питања у новембру

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

32/1АЛ/ЉЛ16.05 - 16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.

Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине, које се односе на начин постављања посланичких питања.

Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута, члан 204. став 4. Пословника.

После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.

У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.

У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.

Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.

Пре него што пређемо на постављање питања, сагласно члану 87. став 5. Пословника Народне скупштине, одређујем четвртак, 26. новембар 2020. године, са почетком у 19.05 часова, као дан за гласање о тачкама дневног реда Четврте седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2020. години.

Поздрављам председницу Владе и чланове Владе.

Прелазимо на постављање посланичких питања.

Реч има народни посланик и потпредседник Скупштине, Муамер Зукорлић.

МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани чланови Владе, све вас поздрављам.

Моје питање се, сасвим логично, односи и везано је за стање у коме се налазимо, а конкретно за оно што се дешавало на подручју Санџака, тачније Новог Пазара, Тутина и Сјенице током јула месеца, када смо имали тешко стање везано за Ковид 19 и изузетно тешке последице по грађане овог простора. Наиме, тада, према нашим подацима, на простору те три општине, од последица ковида умрло је преко 300 људи. По томе, а сходно броју становника, били смо тачка са рекордном смртношћу у том месецу.

Било је и до сада захтева са више страна, а моје питање се односи – шта ће Влада, а пре свега надлежно министарство, предузети у погледу утврђивања одговорности за овакво стање?

Свакако да постоји један аспект који је могуће оправдати објективним околностима, али не све то што се дешавало, јер је јако много показатеља да је стање у медицинском центру у Новом Пазару изузетно лоше, без обзира што су у том тренутку, и то треба истаћи, и Влада Републике Србије и сам државни врх предузели све што је било потребно и, хвала богу, то је дало резултате, поготово интервенција и војне болнице и сви остали капацитети. Исто тако, треба истаћи и чињеницу да су многи људи показали своју солидарност, лекари широм Шумадије и осталих делова Србије, из других медицинских центара, као и из Босне и Херцеговине. То су биле све позитивне стране.

32/2АЛ/ЉЛ

Али, све те позитивне стране солидарности људског односа не би нам смеле засенити оно што треба да буде наша одговорност у државним органима, а то је појединачна одговорност људи у медицинском центру у Новом Пазару, јер имамо ситуацију да се за протеклих 15 година два лица, два човека, смењују на челу медицинског центра, још су чланови исте породице, у блиским родбинским односима и такмиче се ко ће више остварити личних привилегија и профита.

Нажалост, и сада, тај исти директор Медицинског центра се налази на тој позицији, упркос бројним захтевима и унутар центра и изван центра. То је нешто што оставља одређену сенку и грађани који су нас бирали очекују одговор, а ево ми, у име њих, постављамо питање надлежнима у Влади. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има председница Владе, Ана Брнабић. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Пре свега, добар дан свима, драго ми је што сам данас овде да покренемо и тај дијалог између Владе и Народне скупштине, односно да ми овде као одговорни вама будемо сваког последњег четврта у месецу и да одговарамо на питања народних посланика, да вам подносимо извештаје о свему што радимо и да, на крају крајева, забележимо оне теме на којима би требали више да радимо, односно на које нам ви укажете да треба да ставимо већи фокус у нашем раду.

Што се тиче ситуације у Рашкој области, у Новом Пазару, она је заиста и била, као што сви знамо, изузетно, изузетно тешка, током јула месеца посебно и донекле августа. Ми смо учинили све што је у нашој моћи да, као што сте и ви, хвала вам на томе, препознали, пружимо сву могућу додатну помоћ и подршку болници у Новом Пазару и свим становницима Новог Пазара, али, исто тако, и Тутина и Сјенице и мислим да смо у датим околностима урадили добар посао, или најбољи могући.

Ви знате да сам ја била у Новом Пазару, заједно са министром здравља, Златибором Лончаром, а да је пре тога председник Србије Александар Вучић посетио Нови Пазар и сам однео додатну опрему, респираторе, заштитну опрему и све оно што је потребно нашим здравственим радницима да се успешно боре против корона вируса.

Што се тиче личне одговорности, имам ту два одговора. Један је да нико од нас у систему не бежи од личне одговорности, никада није бежао и никада неће бежати, па ни у овим, не тешким тренуцима, већ најтежим тренуцима за све земље Европе, али и света од Другог светског рата. Дакле, ту смо, да поднесемо и личну одговорност и да кажемо шта смо урадили и како смо радили и да смо сви заједно у сваком тренутку у тим ужасним околностима радили и радимо у интересу грађана Републике Србије, и то свих грађана Републике Србије.

Друга ствар коју желим да вам кажем, а то је да ми се чини да свачија лична одговорност треба да се тражи тек када све ово буде иза нас и када све ово прође и када ми изађемо из овога као победници, а знам да ћемо изаћи као победници, и да онда имамо времена да седнемо и да видимо личну одговорност свакога и како је свако појединачно чинилац у овом друштву допринео овој борби, која је борба читавог друштва и сваког појединца за читаво друштво, или одмогао овој борби, а било је и тога.

Дакле, надлежни ограни и надлежне институције нека раде свој посао, а ја вас позивам да настављамо ову нашу борбу заједно, а да онда о одговорности сваког појединачно разговарамо када све ово буде иза нас. У сваком случају могу да гарантујем да је свако од нас, и у Влади Републике Србије у ресорном министарству, дао све од себе да сви грађани Републике Србије у сваком тренутку буду збринути најбоље могуће, да свима заштитимо живот колико год је могуће у овој ужасној ситуацији и да смо у томе, без обзира колико било тешко.

33/1МЈ/МП16.15 – 16.25

У Новом Пазару је заиста било тешко, у сваком тренутку смо били међу малобројним бројем земаља које су увек могле да збрину све оне који су заражени од корона вируса, да обезбеде све лекове колико год скупи они били, довољно респиратора, да не би морали да искључујемо неке људе који можда имају мање шансе, да би дали шансу некима који имају веће шансе за живот, већ да свима обезбедимо апсолутно све да оздраве, преживе и да ми као друштво наставимо даље.

Тако да, свакако то је мој одговор и знам шта смо урадили за Нови Пазар и како смо то урадили и колико смо радили, као и за било који други град и општину у Републици Србији. Поносим се том борбом. Она и даље траје, теже је вероватно у овом тренутку него икада и биће тешко сигурно још неко време, биће тешко док не дође до вакцине. Ми ћемо то гарантујем, то је рекао и председник Александар Вучић, бити међу оним земљама које ће прве на свету добити или међу првима на свету добити вакцину против корона вируса. За то нећемо штедети ресурсе, нећемо штедети ни новац, ни политичке везе, ни шта год је потребно да дођемо до тих вакцина да би могли коначно да кренемо у период опоравка и оздрављења. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Муамер Зукорлић има право да коментарише. Изволите.

МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Захваљујем на одговору и логично је да пуну одговорност не можемо имати док се комплетно стање не оконча. Али, пошто смо у борби против короне за оне људе за које се покаже да су деструктивни у тој борби, односно да су одговорни за одређене појаве у Медицинском центру, лоше их је држати до краја битке, јер онда битка може бити неуспешна. То је оно што заправо грађани од вас очекују, а ми ево овде преносимо.

Значи, преносимо детаљну истрагу и да се не одустане. Сви они који су криви нека одговарају. Потпуно смо свесни осетљивости и ни на који начин не желим ово политизирати, политички искористити те емоције, али ово је нешто што смо дужни грађанима и на чему ћемо инсистирати.

Допунско питање се односи на борбу против организованог криминала. Обрадовани смо најавом новог таласа борбе против организованог криминала, мафије и свих облика криминала. Само опет желимо инсистирати да то не остане само на нивоу великих центара попут Београда.

Обрадовала нас је чињеница да су одређена лица одговорна за пљачку имовине грађана у Новом Пазару, приведена закону, ухапшена, процесуирана, али се у Новом Пазару појавила информација да је то хапшење било припремљено још у децембру прошле године. Молим вас одговорите нам да ли је то тачно да кажемо грађанима? Да ли је то тачно да је то хапшење одгођено због избора или није?

Желимо да то знамо, иако поздрављамо ту акцију, истина, у питању су ситније рибе што би се казало у политичком систему, а знате добро да сам управо у овом часном дому више пута говорио о спрези организованог криминала и криминала уопште и политике. Желимо да вас у томе подржимо, да се настави са тим. Свако ко је ставио руке у паре грађана мора да одговара и то је добар први корак, али је јако битно дати ова појашњења.

Исто тако протеклих дана имамо нервозу криминалаца у Сјеници, где један озлоглашени криминалац, тамо познати, да му не помињем име овде, не заслужује то, дакле са свог мобилног телефона са свог званичног броја претио активистима супротне политичке странке, председнику општине и онима који заправо раскринкавају сав тај криминал, потребна је реакција МУП-а и надлежних државних органа.

33/2МЈ/МП

Питање за Министарство финансија – како је могуће да седам година представници Ревизорске институције не дођу у контролу буџета Сјеница. Дошли су тек на наш захтев пре два месеца и открили такве злоупотребе, преко 260 милиона само у првој контроли. Наравно поздрављамо сада ову акцију, али желимо одговор, за тих седам година мора неко бити одговоран зашто је то било препуштено људима у општинској власти? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Зукорлићу.

Председница Владе, изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала.

Вратићу се још једном на одговорност. Дакле, можемо сада да расправљамо о личној одговорности и да мислимо да је неко крив или није крив, да је нешто добро урадио или није добро урадио, али ово заиста није прави тренутак. Зато што чини ми се ми или нико у свету у овом тренутку и даље не зна тачно са чиме се ми суочавамо када говоримо о овом вирусу, нити зна које су праве и правовремене мере да би се реаговало на овај вирус.

Тако да, чини ми се да је најбољи тренутак да када све прође погледамо сви заједно шта смо урадили, како смо урадили, како смо балансирали и мере и живот људи, и економију од које на крају крајева живе ти људи и те породице и да видимо шта смо урадили. Тако и у Новом Пазару. Мислим да би сада свако позивање на личну одговорност и претпоставка да је неко у болници у Новом Пазару добро или лоше радио свој посао, била преурањена, да не би била објективна и да то не би изашло све укупно на добро.

Ми видимо на крају крајева и на републичком нивоу људе који сваки дан нам спочитавају шта радимо и причају све супротне ствари. Данас видимо не људе који су прекинули аплауз лекарима који је био у осам часова увече, лупањем о шерпе, гелендере, узнемиравањем људи зато што смо имали рестриктивне мере, сви ти људи данас критикују нас зато што немамо рестриктивније мере или зато што смо тобоже закаснили са неким мерама, па је онда увек питање у ствари да слушамо те људе докле би дошли? Јел смо тада требали да попуштамо мере, а ваљда сада треба да их стежемо и уводимо полицијски час зато што они тако кажу иако имају образа нешто да кажу, пошто су већ критиковали те мере тада у марту и априлу, у том тренутку када су мислили да корона ваљда не постоји и да ми затварамо људе у кућама само зато што смо диктатори, тирани и садисти.

Али, добро, тако је било. На крају крајева ако постоји једна позитивна ствар ове страшне пошасти онда је то да је свако од нас показао своје право лице и показао се какав је у најтежим околностима и колико су важни или не важни животи људи у односу на јефтине политичке поене.

Тако да, стојим при томе да мислим да о одговорности треба да разговарамо када се све ово заврши и погледамо шта смо урадили, како смо урадили, како смо прошли и да видимо онда ко је радио добро, а ко је радио лоше и уз то наравно нико од нас, ни у једном тренутку неће бежати од одговорности.

Такође, желим још једном да се захвалим медицинском особљу из Крушевца, из Крагујеца који су одмах отишли да помогну Новом Пазару и заиста у највећој могућој мери тамо успели да успоставе сву контролу и ред. Видели смо нажалост, као што смо то виђали од марта, када је идентификован први случај корона вируса у Србији, много лажних вести и у тренуцима када је било најтеже у Новом Пазару, а мени је драго да

33/3МЈ/МП

кажем да је данас доста добра ситуација у Новом Пазару иако наравно је тешка као и свуда широм Републике Србије, опет имамо у последњих 24 часа 20 новозаражених, није само али је много боље него што је у већини других градова у Републици Србији и захваљујем се Новопазарцима на одговорном и дисциплинованом понашању зато што не би то могло да буде тако да они нису дисциплиновани и да поштују у великој мери епидемиолошке мере.

34/1МЗ/ИР16.25 - 16.35

Али и тада смо видели, као што сам почела да причам, лажне вести око тога да нема витамина Ц, да нема заштитне опреме, да нема лекова, испоставило се да је све то лаж, и да је било и витамина, и заштитне опреме, и лекова. Е, такве лажне вести имамо у сваком тренутку, највише вероватно и током тих најтежих ситуација, политичких кампања и избора, па је тако и лажна вест да су било каква хапшења одлагана због избора. То је апсолутна лаж.

Ми никада нисмо стављали изборе на прво место, односно пре свега онога што смо морали да урадимо за грађане Републике Србије, колико год то лако или тешко било. Дакле, категорично тврдим да никаква хапшења нису одлагана и да смо све спроводили максимално ефикасно у тренуцима када смо имали информације и када смо прикупили доказе и када смо били спремни да такве акције имплементирамо.

Коначно, што се тиче ревизора, Државна ревизорска институција је независна, она одговара Народној скупштини Републике Србије. Ни ја ни министар финансија не можемо да утичемо на њихов рад, не можемо да их пошаљемо негде, али то свакако можете ви. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Господин Зукорлић се јавља, пошто има право да се изјасни о одговору у трајању од два минута.

Изволите.

МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Хвала вам на одговорима, посебно на овој информацији везано за ревизоре. Дакле, гонићемо их са ове позиције, зато смо овде, наравно, заједно са вама који ћете нам дати и додатне информације, јер сте у прилици да све то пратите, јер улога наша јесте заправо, поред тога што смо чланови највишег законодавног и представничког тела, истовремено смо и чланови највишег надзорног органа у земљи, то је Народна скупштина.

Што се тиче инсистирања на одговорности везано за ковид у Новом Пазару, не односи се само на време акције против ковида. Казао сам ту шта се све чинило са нивоа државних органа, дакле, то је сасвим јасно, али хаос одређени који је настао је заправо био последица одговорности од пре, у погледу лошег вођења, лошег кадровања, запошљавања по разним основама, корупција, то је оно. Зато сада треба подстаћи оне одлуке које би олакшале даљу борбу. Оно што ми тражимо, односно грађани, јесте да се формира посебна комисија са нивоа министарства или Владе, да испита све то до краја.

Свакако ово везано за борбу против организованог криминала, то је нешто на чему ћемо наставити инсистирати заиста, посебно у општинама Тутин и Сјеница. То су црне рупе у погледу легалности. Сада након што је промењена власт у Сјеници, то се једноставно открива. Значи, ево, задња информација, 10 милиона је уплаћено прошле године од Министарства за туризам и трговину, за ски центар, губи им се сваки траг, просто их нема, не само ненаменски, једноставно их нема. То је тамо била уобичајена појава. Зато позивам и Владу и надлежно министарство да помогну онима који сада желе да ствари поставе на здраве основе. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има народни посланик Шаип Камбери.

Изволите.

ШАИП КАМБЕРИ: Господине председниче, даме и господо народни посланици и чланови Владе, уз језик, национални симболи представљају елеменат посебности једног народа преко којег припадници тог народа, односно његове националне мањине могу да представљају, односно изражавају свој национални идентитет.

34/2МЗ/ИР

Полазећи од овог начела, данас застава Републике Србије слободно вијори у Грачаници, у Котору, Куманову, где ондашњи Срби уживају статус националне мањине. Ни видим ништа лоше у томе да мањина, на основу закона, остварује право слободне, јавне и службене употребе свог националног симбола. Али исти стандард не важи у Републици Србији.

Иако у Уставу члан 79. признаје право националним мањинама и на употребу својих симбола на јавним местима, као начину чувања њиховог идентитета, Закон о правима и слободама националних мањина у ставу 2. члана 14. ограничава ово право формулацијом да њихови симболи не могу бити идентични са симболима других држава. Једноставно, док застава Републике Србије може слободно да вијори на територијама суседних држава, заставе суседних држава не могу да вијоре на територији Републике Србије.

Која се порука шаље на овај начин? Да и друге државе могу да ограниче националним мањинама да слободно и јавно употребе своје симболе. Не, не мислим да је то решење. Решење није у забрани испољавања националног идентитета, већ у постављању стандарда који нас чине равноправним.

И поред законске забране службене употребе националног симбола Албанаца у Републици Србији, ми се залажемо за равноправност – да српска застава може слободно да се користи од српске мањине, али да истовремено припадници мањина у Републици Србији могу слободно да користе своје симболе. Једнакост је да оно што желим за себе признам и другима. Дакле, да ова застава може слободно да вијори у Грачаници или другим местима на Косову, али исто тако да и ова застава може слободно да вијори у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Не једнакост у дискриминацији националних мањина, већ једнакост у поштовању њихових права. Док забрањује право службене употребе националних симбола, само се угрожавају права Срба у региона који уживају статус националне мањине.

Како бисте реаговали уколико сутра парламент из Северне Македоније, Црне Горе, Косова хоће да ускладе своје законе по питању употребе националних симбола националних мањина са законом у Републици Србији? Зато измена Закона о заштити права и слобода националних мањина у Србији намеће се као неопходност која иде у добробит и српске мањине у региону. Постављање симбола других држава на реверима сакоа председника држава у билатералним сусретима представља само лажну илузију демократије, све док не признамо право једне националне мањине да слободно и службено користи своје националне симболе. Једнакост у праву на коришћење симбола националних мањина представља стабилност и могућност за помирење и одрживи мир. Супротно томе представља само извор даљих нестабилности и мржње међу народима.

Зато у својству председника парламентарне групе Уједињена долина и СДА питам председницу Владе Републике Србије и министарку за људска и мањинска права – да ли ће Влада покренути поступак измене Закона, односно брисања ограничења из става 2. члана 14. Закона о правима и слободама националних мањина. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Ја вас молим да, као што сви знате, толеранција је на највишем могућем нивоу, али вас молим да поштујете Пословник. Није дозвољено уношење било чега што није део скупштинског материјала, а нарочито истицање застава других земаља.

Замолио бих вас да склоните заставу Албаније, зато што то није застава албанске националне мањине у нашој земљи. Ако то не желите, онда ћемо заиста да направимо паузу.

Господине Камбери, изволите.

34/3МЗ/ИР

ШАИП КАМБЕРИ: Само бих вас замолио да погледате Закон о употреби грба, заставе и химне Републике Србије, који описује начин на који се може употребити застава других држава, члан 8, члан 33, члан 30, члан 41. У складу са тим, ја сам ово применио.

ПРЕДСЕДНИК: Пошто то није у складу са Пословником…

ШАИП КАМБЕРИ: Уколико нема толике толеранције…

ПРЕДСЕДНИК: Ја бих вас замолио, немамо толеранцију за кршење Пословника и тражим од вас да склоните заставу. Захваљујем.

Реч има министарка Гордана Чомић. Изволите.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.

Поштовани народни посланиче, предлог за измене и допуне Закона о националним саветима поднеће након дијалога који ће бити организован у оквиру Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а на иницијативу самих националних савета.

35/1ЈЈ/МЈ16.35 – 16.45

На састанку одржаном са свим представницима свих националних савета у Републици Србији тако је договорено. Није Влада та која треба да каже припадницима националних мањина шта је за њих добро, него је обрнуто. На националне мањине кроз дијалог у екс-пост анализи, а на основу Закона о планском систему о примени Закона о националним саветима у сарадњи са цивилним друштвом, са представницима академске заједнице, са представницима Владе, на којој се директно односе примедбе које имате, да се формирају предлози измена и допуна о којима онда разговарамо када будемо припремали коначну верзију нацрта, односно Предлога измена и допуна.

Представници националних савета сагласили су се да је то једини начин да заиста примењујемо оно што је записано у законима који штите људска и мањинска права, као и да ће у оквиру својих надлежности, а због пописа који ће бити одржан следеће године дати предлоге на који начин да учествују и представници националних савета у процесу пописа да све буде усклађено са оквирном конвенцијом о правима мањина и последња, а можда не и последња, а важна ствар је, да се уз Предлог у измене и допуне закона о попису да чујемо и њихове ставове о томе на који начин су припадници националних мањина претрпели и шта су претрпели од пандемије која нас је погодила све, али да ли има нешто специфично.

Било је говора и о томе како се употребљава и службени језик и писмо и симболи и није то једини проблем који постоји има доста примедби на службену употребу језика и писма од стране представника разних националних мањина и то ће бити тема дијалога.

То је закључак са састанка до 15. децембра биће одржан још један и ја на такав састанак позивам не само вас као уваженог народног посланика, него и друге народне посланике заинтересоване да директно од изабраних представника националних мањина у дијалогу чују шта су њихови захтеви, шта су њихове потребе, шта су њихове примедбе и да се чујемо и да се саслушамо и да једни другима пружимо добробит сумње да заједно радимо за боље стање људских и мањинских права у Србији. То укључује и теме које сте имали у члану закона у којем се описује употреба симбола националних, као и касније употреба језика. Ја бих волела да начин на који ћемо даље водити дијалог буде да будемо фокусирани на заштиту својих права, јер ви имате права на све оно што је записано у Уставу и закону без обзира да ли било ко, било где на планети има нека права.

Држава Србија гарантује права мањинама на основу онога што је записано и има обавезу да слуша мањине ако оно што је записано нико неће да примењује или жели да занемари тако да чекамо Министарство и вас и све друге заинтересоване да заједно радимо на заштити права националних мањина.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Народни посланик Шаип Камбери има право да коментарише одговор.

ШАИП КАМБЕРИ: Захваљујем на одговору.

Надам се да ће барем процес евроинтеграција у којој се Србија налази допринети томе да се подразумевају осетљива питања која значе идентитет једне мањине и да тај процес помогне да се ово питање реши. Ја се надам да тај процес који сте ви са националним саветима покренули прекјуче дати конкретне резултате иако до сада није било нарочите воље да се ово питање реши. Ево, видимо и по реакцији колега народних посланика.

А ја вас само подсећам на Закон о употреби грба, заставе и химне Републике Србије који у члану 8. каже – да грб, односно застава стране државе могу се истицати у Републици Србији само уз грб, односно заставу Републике Србије. Што сам и учинио.

35/2ЈЈ/МЈ

Члан 30. – ако се застава Републике Србије истиче у Републици Србији заједно са другим домаћим или страним заставама зависно од начина постављања тих застава., па став 4. истог члана каже – на првом месту уврсти, односно са леве стране спреда гледано ако су заставе поређане у врсту. И када је забрањено да се она истиче јесте, не сме бити изложена да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија. Заставом се не могу прикривати возила или други предмети нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у форми стоне заставице.

Дакле, ви мени ускраћујете право да ово користим. На неки начин покушавате увести монопол и цензуру над слободном речју. Ако неће министарство сигурно ће наша посланичка група да покрене иницијативу за измену тог члана у врло блиској будућности. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Наравно да вас најљубазније молим да поштујете Пословник Народне скупштине као и одлуку о унутрашњем реду у Народној скупштини у којој јасно пише да у просторијама зграде Народне скупштине је забрањено истицање симбола и обележја политичке странке и стране државе осим у просторијама које су посланичким групама додељене на коришћење.

Не знам шта пише и да ли пише и како пише у другим законима, али је јасно шта се може и шта се сме у овој сали где се одржавају седнице Народне скупштине Републике Србије. Сходно томе вас заиста најљубазније молим да се понашате у складу са тим.

Реч има, председница Владе, Ана Брнабић. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Пре свега ћу рећи да се ја заиста као грађанка Републике Србије изузетно поносим тиме шта Републике Србије ради за представнике свих националних мањина, колико смо отворено друштво и каква права представници националних мањина у Републици Србији уживају.

Као председница Владе, ја сам такође и председница републичког Савета за националне мањине који окупља сва ресорна министарства, релевантна министарства и чак 23 национална савета националних мањина, да разговарамо једном заиста регуларном и редовном дијалогу о томе шта још додатно можемо да урадимо за представнике националних мањина у Републици Србији.

У Републици Србији, за оне који нису знали, а мислим да сви заједно треба да се поносимо, ми имамо чак 11 различитих језика националних мањина који су у званичној употреби у 42 локалне самоуправе и у 49 места. Имамо 44 хиљаде 70 ученика који похађају школу на једном од осам језика националних мањина. То је 5,4% броја ученика у Републици Србији.

Ми смо, ако говоримо, рецимо о Националном савету Албанске националне мањине, укупно у претходних шест година дали подршку од нешто од преко један милион евра за национални савет. То само за национални савет, дакле, не причамо уопште о свему ономе што дајемо као подршку ученицима и студентима у Прешеву или у Бујановцу кроз Министарство културе и информисања за различите културне програме, медијске програме, информисање на језику националне мањине, о свему ономе што дајемо додатно као Влада Републике Србије, односно сви грађани Републике Србије кроз координационо тело за Прешево, Бујановац и Медвеђу, за подршку и младима и економији и малим и средњим предузећима.

36/1ВС/ЦГ16.45-16.55

Посебно ми је драго што управо данас ми у Бујановцу имамо доделу бесповратних средстава за мала и средња предузећа где смо доделили 30 милиона динара на 13 предузећа, а за период осам година претходних додели више од 300 милиона динара за мала и средња предузећа из тих општина.

Осим редовног буџета општине Прешево, Бујановац и Медвеђа сваке године од државе Србије добију и додатну финансијску помоћ за редовно функционисање у укупном износу око два милиона евра. Отворили смо тамо и факултет, а и кроз Координационо тело дајемо подршку, односно стипендије за школску 2019/2020. Стипендије је добило 300 ученика у укупном износу од 16,2 милиона динара. Уз то је стипендирано пет генерација студената, њих 68 који су уписали факултете у Новом Саду, износ стипендије од 45.000 динара. Још од 2009. године ђаци прваци сваког 1. септембра добију на поклон школски прибор и ранчеве.

Током ковид вируса смо због потреба домова здравља запослили 21 здравственог радника у Бујановцу и 25 здравствених радника у Прешеву. Дакле, све у свему, заиста ми се чини да национални савет националних мањина и генерално националне мањине у Републици Србији имају у Влади Републике Србије и у Републици Србији доброг партнера, партнера који је увек био отворен да саслуша које су све додатне потребе и шта је све додатно потребно да урадимо.

Као председница Владе и грађанка Републике Србије знам колико бих срећна била да све ово имају представници Срба у другим земљама региона. Да могу да се школују на српском језику, да добијају оволико новца од влада тих држава, да би сачували своју културу, традицију, своје писмо, свој језик, да имају програме на свом језику и да се у сваком смислу на овај начин подржавају и уважавају. То на жалост није случај и ми ово не радимо због реципроцитета већ зато што заиста верујемо у то да Србија јесте земљама свих својих грађана. Поносимо се са разноликошћу коју имамо, а имамо у Републици Србији преко 26 националних мањина, односно припаднике, преко 26 националних мањина.

Када говоримо, то морам такође да кажем, о тим несрећним 90-тим у којима је Србија толико пута оптужена за агресора, некако је невероватно погледати истини у очи и видети да су све остале државе у тим ратовима у којима је Србија била агресор постале етнички чисте, а Србија задржала свој статус и своју позицију као земље са једним од највећих броја националних мањина у читавој Европи. То је нешто чиме се сви поносимо и то је нешто, ја мислим, што нама даје основу и за даље разговоре.

Као што сам рекла и у првом нашем разговору поштовани народни посланиче, заиста би можда волела да говоримо о неким конкретнијим стварима које су важне за квалитет живота грађана, ала ја то не могу да одредим. Ако ви мислите да је чињеница да ви имате право на сопствену заставу, заставу националног савета ваше националне мањине за коју ви одређујете како ће изгледати, да је потребно да разговарамо о некој другој застави, неке друге државе. Па добро, онда то довољно говори и о томе колико ви мислите да постоје реални проблеми за албанске становнике у Прешеву и у Бујановцу. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Посланик Камбери има право да се изјасни о одговору, у трајању од највише два минута.

ШАИП КАМБЕРИ: Што се тиче помоћи Координационог тела мислим да то није неки поклони који се даје већ је то обавеза Републике Србије на основу програма тадашње савезне и републичке владе из 2001. године која траје и данас.

36/2ВС/ЦГ

Што се тиче чињенице да се данас дели у Бујановцу 30 милиона за малу привреду. У реду је то, то поздрављам. Ја сам као члан председништва Координационог тела то подржавао и на моју иницијативу је тај део у буџет ушао.

Међутим, истовремено имамо пре неколико дана, пре недељу дана смо из буџета наших општина скинули по 20 милиона, баш из тог Координационог тела, што за општине као што је Прешево, Бујановац и Медвеђа заиста значи много. Ако је, како ви кажете, кординација савета националних мањина у једном партнерству са Владом онда не знам зашто је задњи састанак пре годину дана одржан. Такво партнерство није гаранција неком успеху. Онда би требало што чешће да се састанете са представницима савета националних мањина како бисте саслушали њихове проблеме и имали разумевање.

Ја не знам господо председнице има ли важнијег питања за човека од свог идентитета. Можемо ми имати и паре, можемо имати и запослење, ако немамо идентитет, а без идентитета, рекао сам, уз језик, национални симбол представља део идентитета албанског народа.

Да се разумемо, застава коју Албанци користе није из 2012. године, то је застава коју Албанци користе од 1443. године и она је више народна застава, него што је државна застава. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Ја желим само да замолим господина Камберија, као што видите жеља нам је да свако има право да каже шта мисли, чак и ако се већина наравно не слаже са оним што неки посланик мисли, исто тако да се дискусија и полемика обавља слободно, а само бих замолио да сви будете свесни, па и господин Камбери да сте ви народни посланик у Народној скупштине Републике Србије, да нисте посланик стране државе и да у том смислу морате да се понашате у складу са Пословником и осталим актима које уређују рад у згради Народне скупштине Републике Србије.

У том смислу, ако постоје иницијативе за одређене промене закона, дијалог са Владом, чули сте и од премијерке, од министарке, о томе може слободно да се разговара.

Наравно да ми је драго што сте истакли заставу Србије, што не радите тако често, а са друге стране и поред свега што сте истакли заставу Албаније, морам да кажем да ми је лакше, јер нисте истакли заставу Косова, јер то ипак казује да сте и ви свесни да када у Грачаници се вије српска застава, да то није застава стране државе, него ове државе Србије.

Ово сам рекао без било какве злурадости и жеље да заиста на најбољи могући начин водимо дијалог и о најтежим и најсложенијим темама.

Идемо даље, др Муамер Бачевац из СДПС.

МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Ми у СДПС Расима Љајића велику пажњу придајемо енергетској ефикасности и здравом и чистом ваздуху.

37/1ГД/МТ16.55 – 17.05

С друге стране, ми смо земља која, нажалост, највећи део своје енергије добија сагоревањем угља и других фосилних горива.

Влада је у јануару усвојила Предлог преговарачке позиције за Поглавље 27 – Животна средина и климатске промене у којој је дефинисана промена курса енергетске политике са ослањањем, пре свега, на обновљиве изворе енергије.

Наравно, не можемо као неке западне европске земље, на пример као Немачка, да потпуно укинемо угаљ као основни ресурс за добијање електричне енергије, али свакако наш фокус мора да буде на одсумпоравању, односно на прочишћавању дима из наших термоелектрана и топлана.

Морам да похвалим то што је у марту ове године у Министарству енергетике потписан један уговор о изградњи нове топлане у Новом Пазару на биомасу. То је уговор вредан 5,8 милиона евра, чиме ће Нови Пазар добити једну модерну топлану.

Подсећам да данас у Новом Пазару топлана је у самом центру града и да користи мазут, који заиста много загађује ваздух грађана Новог Пазара.

Ова топлана ће имати еколошку производњу и цена грејања ће бити знатно нижа, а обезбеђиваће дупло већу количину енергије.

Оно што је јако битно за грађане мог краја јесте да се тренутно развија пројекат разводног гасовода од Александровца који ће повезивати Копаоник, Нови Пазар и Тутин. Гасификацијом се отвара могућност да се топлани дода још један топлотни котао са четири мегавата, што ће Новом Пазару омогућити потпуну енергетску сигурност.

У Тутину и Новом Пазару је започето са процесом експропријације земљишта на траси гасовода који пролази кроз ове општине. У Новом Пазару је предвиђено да око 810 парцела буде експроприсано, односно неки њени делови. У градској управи су већ за више од 300 урадили пројектну документацију.

Обзиром да овде није министарка рударства и енергетике, желим да, пре свега, апелујем на председницу Владе, која је ипак глава ове куће, да што пре започне са изградњом овог гасовода. Он је нужан и неопходан и омогућиће да се смањи загађење градова, као што је Нови Пазар.

Ви знате да је Нови Пазар у једној котлини, да је загађење изузетно велико обзиром да се апсолутно сви греју на фосилна горива, на дрво, на угаљ, на мазут. Локална самоуправа је учинила пуно, чини и на томе да и топлана добије нови извор енергије, али…

ПРЕДСЕДНИК: Господине Бачевац, молим вас да завршавате.

МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Али, наглашавам, изузетно је битно да се овај гасовод заврши и за Копаоник, који је туристички центар, коме је то преко потребно, а, Бога ми, и за Нови Пазар, који је центар комплетног региона тог дела наше земље.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има председница Владе.

Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала.

Обећавам да ћу да се постарам да идемо у овај пројекат и да га завршим што пре, али у ствари сам желела да вам кажем једну изузетно важну ствар о којој сам причала са министарком за заштиту животне средине, а то је да смо коначно у буџету за 2021. годину буџетирали за комплетно решавање депоније у Пријепољу, односно депоније Стањевине.

Сећам се да сте ми у претходном мандату неколико пута постављали то питање, и мени и тадашњем министру Тривану. Знамо колики је то проблем.

Када смо Ирена и ја разговарале, морам да вам кажем да сам била заиста позитивно изненађена и радосна зато што је министарка Вујовић одмах то узела као један

37/2ГД/МТ

од приоритета за решавање, тако да смо развили план, буџетирали. Затворићемо депонију Стањевине. Ми ћемо возити ђубре на санитарну депонију, вероватно у Прибој, Ирена ће ме исправити, ако се не варам. Направићемо једну трансфер станицу у Новој Вароши док не проширимо санитарну депонију Ужице.

Буџетирали смо и за проширење санитарне депоније у Ужицу, али ово је једна ствар за коју смо се договорили. Ако постоји једна ствар коју ћемо урадити, онда ћемо уради ову.

Знам колики је проблем. Хвала вама зато што сте нам као народни посланик скренули пажњу на овај проблем да смо га заиста и запамтили и решили да се позабавимо и да ово решимо и да то буде некако симболичан почетак решавања преко 3,5 хиљаде оваквих депонија широм Србије. Тако да, завршавамо ово и биће ми драго да ускоро посетимо заједно Пријепоље и да кренемо да радимо на овом проблему.

За гасификацију, записала сам, то ћу вам јавити додатно. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има народни посланик Муамер Бачевац.

Изволите.

МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Мени је јако драго што она политика коју ја заступам, а то је решавање основних проблема грађана у овој држави, без обзира које су националности, иако сам ја Бошњак, даје резултате и решавамо свакодневне проблеме људима.

Уопште није упитно да је идентитет важан, али градимо га сами. У црти мог идентитета можда је најважније што сам лекар, у црти нечијег друго идентитета је можда најважније то што је верски припадник одређене организације или одређеног веровања, али политика коју СДП јесте најтежи пут, политички пут, борба за грађане, борба за гасификацију, борба за уклањање депоније. Хвала вам.

Верујте ми да Нови Пазар и Ваљево и Бор бију исту битку и да су јако загађени у одређеним тренуцима у зимском периоду. Гасификација је једино решење, апсолутно једино решење. То причам за Нови Пазар, али се борим и за Копаоник. Борићу се и за Голију. То је све оно на чему инсистира ова политика.

Наравно да радује заиста Стањевине. Некако са именовањем нове министарке дошла је и некаква нова енергија, али и са именовањем новог руководства у самој општини Пријепоље. То су часни људи, нови људи пуни нове енергије коју чине, слободно ћу рећи, СДП и СНС, исто пресликана коалиција, као и на државном нивоу, дала је једну нову енергију са новом министарком и, ево, ја сам заиста презадовољан што ће се решити овај вишедеценијски проблем. Једна еколошка бомба ће бити практично санирана, а тај крај ће засијати у свом пуном капацитету и туристички и економски и у производњи здраве хране итд.

Хвала још једном.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има народни посланик Драган Д. Марковић.

Изволите.

ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Поштовани чланови Владе Републике Србије, даме и господо народни посланици, ја ћу говорити мало о корони, а јуче сам говорио о др Кону, кога изузетно добро ценим и рекао сам да нећу више да га слушам, јер сам то видео од Александра Вучића, председника Србије.

Др Кон је рекао маја месеца да јуна, јула и августа нестаће корона у Србији зато што ће бити велика температура. Александар Вучић није га слушао, па кренуо да прави клинику, адаптација других клиничких центара, набавка оног што се зове медицинска опрема итд.

37/3ГД/МТ

Чак га није слушао ни Ивица Дачић, који је отишао у Кину, када је Кина била једина држава са највећим бројем заражених на свету и за тај временски период обишла још неколико афричких држава, где су две афричке државе повукле признање о независности Косова и Метохије.

Ја молим Владу и председницу Владе да смањимо дозирање, медицинским речником речено, тровања људи од стране неких стручњака. Преко телевизије да ми држе конференције по два сата. Ајде да они доктори који лече народ, који се налазе у опреми која се зове сауна и медицинске сестре да причају о корони и шта је то што је превентива и зашто је неко отишао на респиратор - зато што је имао седам дана температуру, а није се јавио.

Статистика по овом питању у медицини не постоји и не постоји медицинска пракса, јер ми нисмо имали корону 2019. и ранијих година, тако да нико не може на основу медицинске праксе… Може он да буде не знам који стручњак.

Зашто је то радио Александар Вучић? Па, зато, даме и господо, што све болнице у Београду су постале ковид амбуланте и треба нам неки нови смештај, да се лече они други који имају упуте за те специјалне клинике. Да ли знате колико болесних људи не могу да уђу у те болнице?

38/1ДЈ/ЛЖ17.05 – 17.15

Таквих људи, гарантујем вам, у Србији има преко две-три хиљаде, да се не деси да нам више умру они други зато што нису могли да иду на операцију, од ових који се лече од корона вируса.

Такође, даме и господо, школе, родитељи треба да дају сагласност да ли ће деца да им иду у школе, а не да ми да сагласност неко ко се зове струка. Јуче та струка рекла - е, пола тима струке су предложили нешто, а друга половина политичка није прихватила. Пази, Бога ти. Није прихватила. Ко је сву ту опрему набављао, из којих пара, ко располаже са тим парама?

Друга страна, та политичка, не верујем ту однос 50:50 у броју чланова, мора да се бори за сваког човека, наравно и за децу, али мора да се ради људи. Корона мора буде саставни део живота и ко зна докле ће трајати та корона. Нико живи не зна како се преноси корона.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Марковићу, ја нисам доктор Кон да се плашите, али…

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Само још једно питање имам. Нико не прича о војном оруђу и наоружању Војске, само о корони, нико не прича да Звезда вечерас игра. Само о корони. Људи, психички ћемо да уништимо нацију.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Председнице имате неки одговор или је ово реторско питање које не захтева одговор?

АНА БРНАБИЋ: Мислим, тешко ми је да дам одговор. У принципу се слажем са вама. Мислим да је људима доста више короне, доста слушања о корони, али нажалост, с друге стране, мислим да је изузетно важно да стално понављамо да људи морају да буду одговорни, да морају да поштују мере, да морају бити дисциплиновани. На крају крајева, не само ни због нас самих, него због тих наших невероватних здравствених радника, лекара, медицинских сестара, њихових тимова, немедицинског особља, које читаве ове године напорно ради, да видимо да њима олакшамо.

Ти бројеви су заиста ужасни. Они нису нажалост, неочекивани, када погледате шта се дешава широм Европе, широм региона. Ја и даље стојим при томе да се ми одлично боримо.

Апелујем и сада на људе, да, некако знам да је свима доста свега, знам да људи немају више стрпљења, знам да ово све постаје ужасно тешко психички да се изнесе. Верујте, исто и мени која читаве године лежем и будим се са тим бројевима, то је последње на шта помислим када кренем да спавам, прво на шта помислим када се пробудим ујутру или током ноћи.

Морамо да издржимо. Надам се да је вакцина близу и надам се да ћемо онда полако да се враћамо у нормалан живот.

Ви сте у праву, ова утакмица вечерас је изузетно важна и ја желим такође све најбоље нашој Црвеној Звезди. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

(Драган Марковић: Имао сам ми питање за војног министра.)

Потпредседник Владе и министар, Небојша Стефановић.

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Ја сам чуо овај први део питања, можда ћу имати прилику да одговорим и на тај други, нисам знао да ћете имати неко питање за мене, али пошто сте поменули војно наоружање, пре свега хтео бих да искористим ову прилику да се захвалим оним лекарима и медицинском особљу, наравно у целој земљи, али посебно онима који раде у војном систему, као министар одбране, и како онима који раде у Ковид систему, тако и оним људима који раде у редовном систему здравства.

38/2ДЈ/ЛЖ

Некад ми се чини да можда заборавимо да огроман број медицинског особља ради у систему и лечи људе од свих оних других болести, због свих оних других потреба због којих људи иду у болнице и као што знате, рецимо ВМА данас је болница која ради 24 часа за сваког грађанина ове земље, за сваког. Дакле, не само за војно особље, већ и за сваког човека у нашој земљи. Апсолутно посвећено ради.

Имао сам прилике неколико пута да одем да их обиђем, да им дам охрабрење, да видимо шта је то што можемо да урадимо ми за њих. Мислим да је ово кључно питање које се повезује са вашим питањем.

Наравно да је то психички тешко, али ово је тренутак да ми питамо те људе шта ми можемо да урадимо да њима олакшамо, шта можемо да урадимо да кроз један добар приступ какав мислим да Република Србија има ми покажемо тим људима да их поштујемо, не да то изговоримо и да то буде флоскула и реченица, већ да заиста поштујемо то што падају од умора.

Имао сам прилике да видим и боре се ти људи. Ево, у систему војног здравства заиста дисциплинован, челичном дисциплином, не иду, не кукају. Не можете много да их видите ни да негде нешто причају ни да кажу. Они обично кажу онако војнички, одсечно оно што их питате и наставе да раде. Примају људе, боре се са тим, ризикују своје здравље.

Знате, ви некад имате неког ко асимптоматски може да пренесе Ковид који је дошао због других болести. Имамо пацијенте који нам, људи су били стрпљиви, чекали да ово прође и тешко је наравно прогнозирати када ће то бити, одлагали неке друге прегледе чекајући за то и онда када ти прегледи више не могу да се одлажу, долазе код лекара, имамо и притисак у целом систему здравства. Сигуран сам да је тако у целом систему, оно што ја могу да сагледам, могу да сагледам у војном делу који то ради.

И поред војних болница које су претворене у Ковид где људи стварно огромном дисциплином раде и помажу да кроз, јер то је поред оних делова који се вежу за лечење, војни систем може да се похвали, да кажем, оно што је некада компаративна предност војног система, то су организације дисциплине. Кроз организацију дисциплине, кроз једну чврсту хијерархију војничког живота, помажу да у тај систем када људи дођу брзо и ефикасно добију помоћ и да им се изађе у сусрет, да се организује њихов живот у једним новим околностима какве владају у Ковид болницама, јер заиста долазе тешки пацијенти, па и у оним привременим Ковид болницама где су нешто лакши пацијенти, а које смо направили од спортских хала, од дворана где није намењено да неко проводи толико време.

Заиста велика захвалност свим тим људима.

Што се тиче овог другог дела, желим да вам кажем да апсолутно и председник као и врховни командант војске и сви ми који радимо у систему одбране веома добро разумемо да је ово само једна фаза.

Ја подржавам, господине Марковићу, оно што је рекао. Дакле, наравно ту очекујем као и увек подршку Народне скупштине зато што наша војска као најјачи и најснажнији гарант безбедности наше земље и као неко ко гарантује стабилност, рекао бих у читавом региону, када је Србија снажна и стабилна, онда су и сви други стабилни у региону.

Ми морамо да наставимо опремање наше војске. Морамо да размишљамо о стандарду, ја сам о томе разговарао са председником, ја верујем да ће он сагледати све оно о чему смо причали и да ће заједно са Владом, са премијерком пронаћи решење да у наредном периоду војска буде и у том смислу боља, да има више подршке зато што војници морају имати боља примања.

38/3ДЈ/ЛЖ

Исто тако, да наставимо систем опремања који смо имали у претходном периоду још интензивније, још јаче зато што таква чврста војска и чврсто војно здравство какво се и показало сада када видите, иако и оно наравно има велике потребе за инвестицијама и за опремањем, показују да је овај добар, здрав део система наше земље и те како уме да буде на линији са народом, да буде уз свој народ и да подржи у оним тешким временима када мало коме имате да се обратите и када мало ко може да вам изађе у сусрет са неким врло сложеним захтевима.

Тако да, ја вас молим да подржите своју војску, своју армију када дође за то тренутак, наравно и када будемо разговарали о неким будућим временима. И те како ће војни систем умети то да врати.

ПРЕДСЕДНИК: Господин Драган Марковић.

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Да нема никог од лекара ту, не знам, можда је неко од вас и лекар, али ја тражим одговор од Владе, пошто сте ту да вам не пишем, да ли ће бити смањена доза појављивања лекара у медијима и да сада паралелно купују се лекови за температуру са оним другим лековима који се зову средства за смирење? То је једно.

Друго, ви треба да кажете, даме и господо, том стручном делу Кризног штаба, да смо ми држава на основу броја становника која има најмање заражених, најмање умрлих и ми имамо исти проблем као што има Италија, Америка, Аустрија итд, код њих је вирус на основу броја становника много већи него код нас, а паралелно Србија економски расте.

39/1АЛ/ЉЛ17.15 - 17.25

Замислите у овом временском периоду Србија се налази на Лондонској берзи. Ти, Синиша Мали, то треба да причаш стално. Тиме треба да се хвали и Синиша и Влада. Знате шта то значи, када се Србија вратила тамо где су курсне листе свих других јаких држава. Народ не зна шта значи и не зна овде 90% посланика шта значи наћи се на Лондонској берзи. То треба да се објасни гледаоцима који гледају, да кажу – људи, имамо будућност у економском смислу.

Зашто се бракови растају? Зато што сматрају да не постоји будућност у Србији, нема посла, мале плате, итд. А када ми кажемо да постоје критеријуми, неко ко оцењује тај наш рад и да је Србија у самом врху, онда ће ти људи мало да сачекају. Ништа се не дешава преко ноћи.

Даље, овај Ного, Срђан Ного, он прети целој породици Александра Вучића. Људи, ја нисам за то да ми на седељкама причамо о томе, да спроводимо законе. Јел ту министар полиције? Није. Он истог тренутка мора да буде ухапшен. Замислите за време Тита да је смело тако нешто да се ради! Али, за време Тита нисте требали да закључате врата, црвени пасош је имао отворена врата где год да се нађете, била је сигурност за сваког човека. Немојте више да гледате шта ће да нам кажу они са стране.

Како су полицајци у Француској претукли оне који су носили жуте прслуке? Како? Шта, они ће да ме критикују? Шта се дешава у Немачкој? Како се Ангела Меркел понаша када се деси неки инцидент?

Неко ће да каже. Шта ме брига што ће да каже…

(Председник: Господине Марковићу, три мунута.)

Хоћу да живимо у безбедној држави. Примените закон. Хоћу да ми одговори неко на то.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Пошто нема одговора…

(Драган Д. Марковић: Како нема? Зашто сте дошли министри?)

Шалим се.

Реч има Небојша Стефановић.

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Наравно да ће бити одговора.

Поштовани господине Марковићу, наравно да се слажемо да закон мора да буде поштован. Ја сам један од оних који се увек залагао за најоштрије мере према свима који крше закон и залажем се и данас.

Очекујем да реагују тужилаштва која смо овластили законима од 2013. године. Подсећам увек да од октобра 2013. године истраге у Србији воде тужилаштва, полицији су чак одузете тада било какве истражне могућности. Полиција није више орган истраге, полиција је суштински помоћни орган тужилаштва. Дакле, полиција поступа по налозима тужилаштва за прикупљање обавештења и те доказе које прикупи у свом раду може дати тужиоцима, а тужилац не мора уопште да тражи то од полиције, може самостално да прикупи доказе и самостално прикупљене доказе да преда суду, да подиже оптужне предлоге, оптужнице и да тражи даље кривично гоњење свих учинилаца дела.

Овде имамо једну бруталну ствар и није први пут, нажалост, од истог човека. И није само он. Ми имамо, нажалост, једну појаву на коју сам много пута упозоравао, а то је да се и породици Александра Вучића, чак и његовом малолетном детету Вукану, прети на један врло бруталан начин. И шта је ту сад опасност? Опасност су не само претње, него што ти људи који то раде покушавају да учине да то буде нормална ствар. То је најопаснија ствар, тај тихи покушај криминализације чак и маленог детета и свих других чланова породице Вучић.

39/2АЛ/ЉЛ

Онда пошаљете поруку – када то могу да ураде нашем председнику, када то могу да ураде члановима његове породице, коме то све даље могу да ураде?

Зато тражимо, и ту вас потпуно подржавам, немам шта да додам на речи које сте ви изговорили, немам ништа да додам на то, потпуно подржавам то што сте ви изговорили, строга, оштра, хитра реакција надлежног тужилаштва које је надлежно да ове случајеве процесуира. Ово није притисак на тужиоца. Тужилац то треба сам да проучи и да види да ли у томе има, ја сам уверен иако нисам тужилац, нећу ја да квалификујем, али овде се сигурно стичу обележја кривичног дела, јер кад неком претите физички, ту нема сумњи да ли се ради о делу или не, али тужилац то треба да сагледа, не ми који смо политичари. Ми можемо да дамо своје препоруке, али је посао тужиоца да то сагледа и да тражи поступање и да приведе познанију закона, како би правници рекли, оног ко овакво дело учини. Онда ћемо бити држава која потпуно поштује своје законе. Верујем да ово гледају ти тужиоци и време је да узму те ствари у своје руке.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има Драган Марковић. Изволите.

ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Ово није први пут да се дешава претња породици Александра Вучића.

Пошто је ту министарка правде, нисам је никад видео ни чуо, а мислим да је то њен опис посла, желим да чујем кад ћемо да пресечемо ту праксу и да кажемо – тужилаштво неће. Ко у тужилаштву неће? Ако постоје сведоци и материјални доказ за неко дело, како може да неће? Има нешто што се зове изузеће судија кад неко врши неки процес, јел тако министарка? Има нешто ако неко не обавља посао и чита само извештаје, па, није он ћата, није министар правде ћата и нисмо вас изабрали да будете ћата. Ако не штитите председника државе, шта ћете онда са обичним човеком, обичном породицом која живи на селу и чуо неко да тај има 20 бикова, продао је, он ће сутра да иде да га опљачка и да му узме тај новац.

Хајде да чују грађани министарку правде да једном пресечемо и да ли је ово последњи пут и шта сте ви урадили и шта ћете радити у наредном временском периоду?

ПРЕДСЕДНИК: Господине Марковићу, не може да вам одговори министарка правде.

(Драган Д. Марковић: Зашто?)

Зато што по Пословнику, Пословник важи за све, па и за вас, а то значи следеће – имате право три пута да кажете шта имате. Трећи пут када кажете то је право да се изјасните о одговору у трајању од највише два минута, а представници Владе на то немају право да реагују.

Идемо даље.

Арпад Фремонд има реч.

Изволите.

АРПАД ФРЕМОНД: Поштовани председниче, представништво, поштована председнице Владе, поштовани министри, даме и господо народни посланици, у име посланичке групе СВМ желим да поставим питање које сам већ више пута постављао и тиче се ПИО пољопривредних произвођача.

Питање је – када ћемо коначно решити проблем ПИО за наше пољопривреднике и питање бих поставио првенствено госпођи Ани Брнабић, али и господину Синиши Малом, министру финансија.

Пре пар дана када смо имали расправу о ребалансу буџета за 2019. годину онда је на моје излагање господин, министар, Синиша Мали је дао одговор кроз који је навео да се интензивно ради на решавању овог проблема. Знамо добро да је ово једно

39/3АЛ/ЉЛ

интересантно питање и ми посланици СВМ већ годинама се бавимо овим проблемом свих пољопривредника у Србији који газдују на мањим површинама и који немају од чега да плате ПИО.

Сматрамо да је изузетно добро оно што је већ урађено везано за ово питање претходних година, изузетно је добро што је било репрограма. Изузетно је добро што је у породици довољно само један члан да плати ПИО. Изузетно је добро што је формирана Радна група у оквиру више министарстава за решавање овог питања, а ипак право питање је само да ли ћемо у 2021. години коначно решити овај проблем наших пољопривредника?

Остао је још проблем везан за сам износ ПИО, као и дугови који су велики проблем нашим произвођачима. Прошле године, поштована госпођо Брнабић, ви сте обећали да ћемо у току године имати коначно решење и рекли сте да сте имали консултације са Светском банком и ММФ. Међутим, због пандемије, због ситуације са Ковидом 19 наравно све се одлаже, али верујем да ћемо ипак имати шансу да у 2021. години ставимо тачку на ово питање. Пољопривредници који газдују на мањим поседима имају врло скромне приходе и немају од чега да плате ни ПИО, ни здравствено осигурање које на годишњем нивоу износи око 100 хиљада динара. Дуг тих пољопривредника према држави је више од две милијарде евра, што није мали износ.

40/1МЈ/МП17.25 – 17.35

Сваком је јасно да доприносе пољопривредници треба да плате у сразмери са приходима и величином земљишта и да сви не могу да плате исте износе за ПИО. И они који газдују на пола хектара и они који газдују на 100 хектара, исти износ не могу да плате. Оно што нас интересује - када можемо да очекујемо да ће се решити овај проблем? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Министар Синиша Мали, изволите.

СИНИША МАЛИ: Хвала пуно.

Поштовани председниче Народне скупштине, уважене даме и господо народни посланици, драго ми је што сте поново покренули ову тему. Ја сам имао ту прилику и задовољство са вама да разменим мишљење око тога када смо говорили о ребалансу буџета. Мени је веома важно да видите колико смо посвећени решавању свих наслеђених проблема из прошлости. И рекао сам и тада да можда и највећи проблем који је остао да се реши су управо пензије пољопривредних произвођача, односно доприноси који се плаћају ПИО Фонду.

Да би грађани Србије знали оно што сте ви рекли, дакле да огроман је дуг. Дуг се мери у милијардама евра, дакле то је негде око две милијарде евра дуга. Пробани су и разни репрограми итд., али све су то били покушаји који нису давали системско решење. Једно на чему ми сада радимо у радној групи, као што сам рекао са министром Недимовићем, дакле радимо на системском решењу. Желимо да нађемо меру да сви пољопривредни произвођачи могу да плаћају порезе и доприносе управо сразмерно приходима које остварују.

Дакле, нажалост приходи и јесу везани за величину парцеле коју обрађују, тако да ту мора да се направи директна веза. Ја сам обећао да нећемо излазити у јавност пре него што такво једно решење поделимо и са вама и са стручном јавности, дакле онима који су стручни у томе, како не би направили грешку, јер овај приступ мало пажљивије анализе пре него што изађемо са конкретним решењем по мени је потребан. Не желим да направим грешку и не желим да изађем са решењем које ћемо морати годину или две дана након тога да мењамо.

Дакле, желим да направимо системско решење исто као што је то жеља министра Недимовића. Када смо разговарали са председницом Владе, дакле ако већ налазите решење, решите и старе дугове, решите и начин на који ће пољопривредни произвођачи да своје обавезе врше у будућности, али тако да буде фер и да буде одрживо.

Тако да са те стране што би се рекло, куцате на отворена врата. Ми ћемо врло брзо изаћи са неким предлогом. Не бих желео да прејудицирам када, да не би неке рокове пробили, али то је први квартал наредне године сигурно, дакле нема потребе да чекамо, то наредне године морамо да решимо. Све остале проблеме смо у принципу и када је ПИО фонд и када је РФЗО у питању решили.

Ја ћу вам само дати информацију да упркос Ковиду 19, дакле упркос највећој пандемији кризе на свету по подацима које тренутно имамо и ПИО Фонд и РФЗО ће бити у суфициту, односно неће имати губитке услед смањених доприноса и пореза због оног програма Владе Републике Србије коју смо направили за помоћ, односно одлагање пореза свим запосленима, поготово у приватном сектору.

То су све добре ствари. Дакле, ти системи су сада на стабилним ногама, дакле стабилно послују, али решење које остаје за пољопривреднике да, мора да се нађе и од те теме не бежимо, ту тему ћемо решити, дакле, брзо након ребаланса, ако се не варам, након буџета имамо још двадесетак и нешто закона који су веома важни. Након тога једини приоритет који ћу ја имати су пољопривредне пензије, односно уплате које су везане за порез и доприносе.

40/2МЈ/МП

Оно што бих искористио прилику сада када сам добио реч, такође имао сам једну лепу вест јуче за вас када смо причали о потписивању уговора и почетку изградње аутопута „Мира“ дакле, првих 33 километра од Ниша до Плочника. Обезбеђено је финансирање, крећемо половином наредне године у изградњу. Оно што је лепа и нова вест за све грађане Србије и за вас, данас смо потписали и споразум са Владом Француске републике, Споразум о изградњи и сарадњи на реализацији приоритетних инфраструктурних пројеката у нашој земљи.

Овде се то односи и у том споразуму се конкретно односи на два пројекта, изградње метроа у Београду и унапређење, односно подизање ефикасности електроенергетске мреже у нашој земљи. Вредност тог споразума је 581 милиона евра и то нам је основа да кренемо да реализујемо пројекат на који чекамо деценијама, а то је пројекат изградње прве линије метроа у Београду.

Као што знате, оно што је председник Вучић обећао и представио крајем прошле године, програм „Србија 20-25“, део тог програма подразумева и почетак изградње метроа. Иначе сам програм је, као што знате у износу од 14 милијарди евра. Новац који додатно улажемо на буџет, како би до 2025. године и плате просечне у Србији биле 900 евра и просечна пензија била 430 евра. Оно што је можда и важније од тога, како бисмо у потпуности завршили мрежу аутопутева кроз нашу земљу, како бисмо у потпуности завршили недостајућу канализациону и водоводну мрежу, фабрике за пречишћавање отпадних вода, како бисмо потпуно рехабилитовали наше пруге још низ школа, вртића и здравствених установа.

Са те стране, још једно обећање које смо дали, дакле, крећемо са реализацијом, до краја наредне године очекујемо и почетак изградње прве линије метроа у Београду и управо овај споразум је ближе ка остварењу тог циља. Наравно, оно што је посебно важно и што је вама такође познато, Србија је лидер када је раст економије у питању ове године у Европи. Дакле, први смо у Европи по подацима које имамо сада и за новембар месец. Дакле, ту немамо никакве сумње. Оно што је изазов за нас, то је 2021, 2022. година. По пројекцијама и Европске комисије и ММФ, Србија ће одржати ту лидерску позицију, али наравно, ми морамо да тражимо те изворе раста, нове пројекте, нове инвестиције, да отварамо фабрике, да отварамо нова градилишта како бисмо ту стопу раста одржали. Надам се наравно и да имамо већи раст него што је планиран.

Управо је и пројекат метроа и пројекат унапређења електродистрибутивне мреже пројекат који треба да покрене додатно нашу економију, да да још један јак инпулс развоју наше привреде. Можете сами да замислите кака крене да се гради један метро, да повлачи са собом читав низ привредних грана, читав низ предузећа која ће своју улогу имати у томе. Једноставно покреће нашу економију у целини и то је велика вест за грађане Србије.

Оно што нас очекује у наредних десетак дана овде са вама, то је расправа о буџету за наредну годину. Видећете, осим повећања плата, пензија, минималне зараде од првог јануара, веома је важно да ћемо у буџету имати рекордан износ капиталних инвестиција. Дакле, 5,5% од нашег БДП. Никада толико није било, 5,2% је била пројекција за ову годину, а 4,9% је било 2019. године. Дакле, идемо са инвестицијама и када будемо о њима причали, видећете у буџету и нове аутопутеве и нове регионалне путе и путеве које ћемо рехабилитовати, пруге које ћемо изградити и болнице, здравствене установе које ћемо направити.

Тако да са те стране, Србија иде напред и сви ови споразуми, ето и тај који смо јуче потписали и ове које смо данас потписали говоре у прилог томе. Дакле, боримо

40/3МЈ/МП

се и на фронту смо са једном пандемијом која се зове Ковид 19 и то је борба коју водимо за здравље грађана Србије. Са друге стране, боримо се и за нашу економију. На оба фронта водимо ту борбу и нећемо одустати док не победимо. Хвала пуно.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има Арпад Фремонд.

АРПАД ФРЕМОНД: Господине председниче, господине министре, хвала вам на датом одговору. Поред измене закона, односно доношења новог закона, за нас посланике СВМ изузетно је важно и да омогућимо барем репрограм у следећој години. Изузетно би било добро да тај репрограм траје најмање годину дана, пошто то није била пракса у претходном периоду.

Оно што је исто јако важно, да кроз тај репрограм омогућимо свим пољопривредницима који желе да плате главницу, да то плате одмах, ако су у стању да то ураде. Наравно, после тога да им се отпишу камате.

41/1МЗ/ИР17.35 – 17.45

Велики проблем је и Пореска управа која је свим пољопривредним произвођачима који су ушли у репрограм и који имају дугове ставила хипотеку на пољопривредно земљиште. То пољопривредно земљиште не може да се прода, не може ни да се препише, не може ни да се поклони унутар породице. Постоји још један проблем везано за то. За неке произвођаче који су ушли у репрограм и који су плаћали редовно те рате некима Пореска управа није признала уплату и није им отписала камате, није скинула хипотеку, треба да видимо, да проверимо какво је стање на терену и сматрам да треба да изађемо у сусрет с тим пољопривредним произвођачима, да решимо овај проблем. Питам вас – да ли може по овом питању било шта да се уради?

Ми сматрамо да треба да водимо рачуна о најмањим произвођачима, морамо направити разне категорије, као што сте то и ви навели. По нашем предлогу, наиме, они који газдују на мањој површини од пет хектара никако не могу да имају довољно прихода да плате све ове доприносе. Желим да подсетим сваког да решавање овог проблема стоји и у коалиционом споразуму између СНС и СВМ. Сматрамо да решавање овог проблема ће бити добро и за државу. Ако решимо овај проблем пуниће се буџет, јер тренутно јако мали број пољопривредника плаћа ове износе и ако решимо овај проблем онда држава може само да добија, јер ће пољопривредници почети редовно да измирују своје обавезе. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министар Синиша Мали.

Министре, само да вам скренем пажњу, видели сте, а и премијерка је видела када је држала говор приликом експозеа, да је овај систем из прошлог века, мислим информациони систем, тако да имате то у виду приликом прављења неког новог буџета.

СИНИША МАЛИ: Хвала пуно.

Нисам добро чуо, реците.

ПРЕДСЕДНИК: Могу ја да поновим, није проблем.

СИНИША МАЛИ: Добро.

Само да одговорим уваженом посланику. Дакле, сами сте набројали седам, осам, девет, десет ствари које треба решити, дакле, нагомилало се годинама уназад. Нема шта, то је изазов за све нас. Али, верујте ми, потпуно ћемо посвећено приступити том проблему, на крају крајева, већ радимо на томе. Само бих вас молио једну ствар, увек када причате о Пореској управи, сви да будемо некако пунији разумевања. Ти људи само раде свој посао. Није једноставно ни њима, није једноставно никоме, али и они ће бити део свеобухватног решења, јер вам кажем и то је мој став, не можете парцијално овако велики проблем да решавате, ово мора да буде системско решење, свеобухватно решење, решење које ће бити одрживо наредних деценија. Хвала пуно.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има господин Фремонд.

АРПАД ФРЕМОНД: Господине председниче, господине министре, желим још једном да вам се захвалим на датим одговорима.

Ми из Савеза војвођанских Мађара апсолутно подржавамо напоре Владе Републике Србије у решавању овог питања. Важно је да направимо ред, и то што пре, у овом систему, важно је да погледамо какву економску моћ имају та мала газдинства, нека да ослободимо плаћања и изузетно је важно за нас да у сразмери са приходима плаћају убудуће пољопривредни произвођачи доприносе за пензијско и инвалидско осигурање.

Наравно, ја ћу све ово пренети свим пољопривредницима на терену, не само у мојој општини у Бачкој Тополи, него у неким другим општинама где су пољопривредни произвођачи јако заинтересовани за решавање овог проблема.

41/2МЗ/ИР

Хвала вам још једном на датим одговорима и наравно ми посланици Савеза војвођанских Мађара стојимо вам на располагању око решавања овог проблема. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.

Изволите.

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, председниче.

Поштована председнице Владе, даме и господо министри, колеге и колегинице, најпре питање за министарку правде. Оптужница против бивших припадника ОВК, колико је мени познато, има 70 страна и није у потпуности и у целости објављена. Листа сведока је такође затамњена, сва имена су прецртана. Када ће бити обнародовано и једно и друго и када то буде учињено, шта је план Министарства, да ли постоји план Министарства и Владе Републике Србије да предузме нешто у вези заштите сведока и евентуалног појачања доказа? Циљ је, наравно, да се подржи суд, да се не понови случај Харадинај, сведоци су побијени, није то моја констатација, то је и судско веће потврдило. Да ли Влада разматра могућност да формира неку групу или тим који ће тиме да се бави, јер је јавност веома заинтересована? Ми смо као држава показали спремност за сарадњу, ваљда заузврат можемо очекивати правду и истину, а то је коначно да буде санкционисана та врхушка, јер очигледно се не иде у дубину.

Уз то, молим вас да, ево, дајем вам прилику, малочас нисте имали могућност, да одговорите на питање које је поставио господин Марковић – када ће тужилаштво конкретно реаговати?

Следеће питање врло конкретно за министра просвете – да ли Министарство просвете врши анализу усклађености редовних школских програма са садржајем онлајн система образовања и колико ова ванредна ситуација изазвана ковидом утиче на квалитет образовања? Још једно, по мени, изузетно важно питање – какав, по вашем мишљењу, може бити утицај онлајн наставе на социјализацију деце?

Треће питање за новог министра који је добио задужење да се бави питањем проблема недовољно развијених општина у Србији – да ли ће Влада донети нови програм подстицаја регионалног развоја и развоја недовољно развијених општина, који ће спроводити ваш кабинет? Друго питање, опет везано за прво – да ли ви као министар задужен за развој неразвијених подручја већ имате пројекте за заустављање девастације малих средина и за обезбеђење бољих услова живота у недовољно развијеним подручјима у Србији?

Наставићу у наредних три минута. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министарка Маја Поповић. Ја вам се извињавам што малопре није било пословничких могућности, тако да искористите прилику да имате у виду и оно што вас је питао и господин Драган Марковић.

Изволите.

МАЈА ПОПОВИЋ: Хвала, председниче.

Хоћу да кажем да ће Министарство правде учинити све да дође до осуђујућих пресуда људи који су радили ратне злочине. У конкретном случају, Влада је направила већ радну групу која ће се позабавити том темом. Искрено се надам да ће до таквих пресуда и доћи. У прошлом неком периоду нисмо имали такве случајеве, баш имајући у виду да су сведоци побијени, нестајали докази, али ми ћемо као Министарство и као Влада учинити све да дођемо до неке осуђујуће пресуде. Наравно, у оквиру је надлежности суда да пресуђује и суди.

41/3МЗ/ИР

Управо бих искористила ову прилику да одговорим и посланику Палми да су претње које су изречене не само од посланика Нога него на многим другим сајбер мрежама и медијима заиста бруталне и невероватне. Сматрам да тужилаштво мора да реагује у овом конкретном случају. Изузетно сам упозната са чињеницама да је апсолутно урађено све у том предмету и да је тај предмет процесуиран. Министарство правде не може да нареди тужилаштву шта да ради, оно може само да ради надзор, да се распита шта се догађа у том предмету.

Постоји тренутно 11 предмета који су живи предмети на суду, где се воде поступци за угрожавање сигурности и председника и његове породице и сигурна сам да ће то бити осуђујуће пресуде, имајући у виду да су већ неки првостепени поступци завршени. Министарство ће, наравно, дати сву подршку и судовима и тужилаштвима да се брутално санкционише сваки напад и угрожавање сигурности сваког лица, а посебно председника Александра Вучића. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има Бранко Ружић.

42/1ЈЈ/МЈ17.45 – 17.55

БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем председниче.

Поштовани посланиче, имајући у виду да је Влада Републике Србије на основу препоруке Кризног штаба, пре свега здравственог дела Кризног штаба данас донела уредбу која третира питање преласка на наставу на даљину или на онлајн наставу која се тиче старијих разреда у основним школама. Дакле, од петог до осмог разреда, такође средњих школа уз препоруку да то ураде високошколске установе не задирући наравно у аутономију универзитета. Мислим да је важно због јавности, и хвала вам на том питању, да просто знамо да читав образовни садржај, тај васпитно-образовни процес ни на који начин неће бити доведен у питање.

Подсетићу вас, да је и пре отпочињања школске године остављена могућност родитељима да се определе да ли желе да њихова деца похађају наставу на даљину, односно онлајн наставу или на један конвенцијоналан начин, непосредно у васпитно-образовним установама. У септембру и октобру месецу тај проценат је био негде између 2,5 до 3,5%, сада након ове донете одлуке наравно да су сви садржаји спремни да на томе раде и просветни саветници и референтни експерти Завода за унапређење образовања и васпитања. Тако да у том смислу образовни систем, као што је показао један висок степен виталности у отпору овом Ковид-19 вирусу, тако је врло виталан и у делу који се тиче процеса стицања знања. У том смислу очекујемо да до распуста, који је такође календарски усклађен на територији читаве Републике Србије, имајући у виду да смо имали два различита календара за АП Војводину и остатак Србије практично од 21. децембра, ако се не варам, до 15. јануара трајаће распуст, а до тог распуста ови старији разреди и средњошколци и уз препоруку наравно и високошколци ће наставу похађати онлајн и ни на који начин сам процес стицања знања неће бити угрожен.

Ми ћемо једним конкретним упутством, које ћемо сутра послати школским управама, дефинисати оне ситуације изнимно када и уколико дође до потребе да ђаци, уколико изразе жељу да поправе неку оцену, да то ураде и у непосредном контакту у школама, али то ће свакако сутра бити објављено.

Оно што свакако дугујемо као велику захвалност, то је захвалност просветним радницима, ваннаставном особљу, пре свега деци и ученицима, студентима који су показали тај висок степен одговорности и показали на који начин је потребно да се понашамо као одговорни грађани и грађанке ове државе како се ова пошаст не би развијала на начин на који се нажалост развија у последње време. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министар Тончев. Изволите.

НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштовани председниче, с обзиром, да је ово моје прво јављање и обраћање овом дому као члану Владе Србије, ја морам на почетку да захвалим председнику највеће партије, односно партији која има највише посланика у Скупштини, што је препознао и прихватио да заједно и СПС са ЈС може да допринесе да Србија буде једна савремена, модерна држава, држава чланица ЕУ и ја сам му на томе захвалан.

Захвалан сам онда и мојој партији и председнику моје партије и мојим друговима и другарицама који су мене изабрали да представљам СПС у овој Влади Србије, а знамо да СПС је партија слобода, социјалне правде и једнакости, и онда сам захвалан и нашој премијерки која ми је дала овај задатак да се бавим са недовољно развијеним општинама, намерно нећу да кажем неразвијеним, него недовољно развијеним општина.

Моје министарство ће заједно са Министарством за локалну самоуправу, заједно са Министарством за село, заједно са Министарством за финансије, са просветом,

42/2ЈЈ/МЈ

здравством, онда са Канцеларијом за јавна улагања, са сталном Конференцијом градова, а и као тим Владе да учини све да смањимо број неразвијених општина, посебно ових девастираних општина којих у Србији има 19.

С обзиром, да сам био председник једне такве општине од 2008. до 2014. године знам све проблеме које имамо у таквим општинама, а и у то време и у тој Влади без обзира што је моја партија била тад члан и те Владе, тешко је било нама председницима таквих општина да уопште дођемо до неког министра и да дођемо да кажемо неки проблем у Влади Србије тако да ће ово моје Министарство заједно за мојим колегама урадити што више пројеката, што више задатака, а главна ствар је да што више смањимо разлику између неразвијених и развијених општина у Србији.

Први кораци кабинете министра без портфеља, односно мог министарства за унапређење развоја недовољно развијених општина биће анализа тренутне ситуације и идентификација проблема и потреба недовољно развијених општина. Главни задата пружање подршке у сагледавању проблема и потреба недовољно развијених општина као њихово решавање како би општине биле оспособљене за квалитетно и ефикасно функционисање.

Различити су нам изазови са којима се данас сусрећу локалне самоуправе од недовољно обучених кадрова до недостатка средстава за значајне пројекте. О области деловања кабинете нећу сада овај дом да обавештавам већ тренутно сагледавамо ситуацију у свим општинама. Хоћу само да обавестим јавност Србије да имамо 48 општина у Србији као трећу групу то је степен развијености од 60 до 80% републичког просека. Имамо четврту групу 44 општине са степеном развијености испод 60% и на крају имамо девастирана подручја, а то је 19 општина где је просек развијености испод 50% републичког просека.

Овом приликом морам да захвалим и министру финансија који су стварно одобрили буџет да можемо да развијамо пројекте ове године, а онда смо договорили да као тим одаберемо за идућу годину које пројекте ћемо да реализујемо, али главна ствар је обучити кадрове да сами пишу пројекте, а ми ћемо им као Влада помоћи да их реализују.

Ако имате још неко питање. Хоћу још да кажем да има доста овде посланика који долазе из неразвијених општина, може свако да дође код мене у кабинет и у Владу Србије и можете да кажете вашим грађанима да Влада Србије стоји иза сваког грађанина без обзира да ли живе у развијеним или неразвијеним деловима наше земље. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, министре.

Реч има Ђорђе Милићевић. Изволите.

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Господин Тончев је у одговору на питање поменуо ЕУ, а то је нешто што ме брине у овом тренутку и тим поводом желим да поставим питање председници Владе и министру спољних послова. Наиме, шеф дипломатије ЕУ, господин Бореле је изјавио да од Србије очекује да своју спољну политику усклади са ставовима ЕУ како наша европска перспектива не би била нарушена.

Ако сам ову изјаву добро разумео, она се односи на спољно политичке партнере Србије, односно на неки начин ово сам разумео и као условљавања Србије да се определи за једну страну, за ЕУ ако жели да постане пуноправан члан. Ова изјава се може сматрати и задатим условом који морамо да испунимо. Србија је слободна и независна држава, самостална држава, води самосталну спољну политику у најбољем интересу својих грађана.

43/1ВС/ЦГ17.55-18.05

Србија свакако има циљ да постане пуноправан члан ЕУ, али Србија жели да задржи и традиционално пријатељске односе са традиционално пријатељски оријентисаним државама и САД и са Кином и са Русијом, јер период ковида је показао да када је тешко можете да рачунате на две стабилне и сигурне ствари, а то су најпре сопствени ресурси, а онда односи са традиционално пријатељски оријентисаним државама.

У вези са овим констатацијама питање бих поставио председници Владе, а ту је и министар спољних послова. Дакле, имајући у виду позицију Србије у Европи и свету с једне стране и наш државни национални интерес, с друге стране да ли сматрате да се некако преплићу интереси и циљеви који се желе постићи између ЕУ која поседује по питању Косова и Метохије у дијалогу и рецимо нове америчке администрације? Да ли очекујете, да ли се по вашем мишљењу може десити да нова америчка администрација промени дискурс своје спољне политике према Србији?

Ми знамо и то је председник Србије врло јасно рекао након избора новог председника САД да ми желимо да задржимо добре односе са САД, да ће Србија поштовати Вашингтонски споразум. Поставља се питање да ли је приштинска страна спремна на то.

ПРЕДСЕДНИК: Председница Владе. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала.

Пре свега, као што сам рекла и у експозеу овде пред вама. Ово је европска Влада, то је Влада која води Србију даље ка ЕУ. Европске интеграције су наш стратешки приоритет и у смислу наше спољне политике, али и свакако. Србија припада Европи или ЕУ, треба и место јој је у тој породици европских народа.

Ми извозимо између 65 и 70% наших производа на тржиште ЕУ. Друго најважније, наше тржиште је регионално тржиште. Због тога је важна она тзв. мини шенг иницијатива коју је покрену Александар Вучић, јер то је заиста важно и политички и економски.

Са друге стране око 70% укупних страних директних инвестиција у Републици Србији долази из земаља чланица ЕУ. Економски ми смо практично већ део те уније. Политички и на сваки други начин ми пролазимо кроз процес интеграције, преговарања са ЕУ. До сада смо отворили 18 поглавља, два привремено затворили. Да ли ће се отворити још неко поглавље до краја године, не знам. Ми се трудимо. Ја верујем да смо заслужили.

Имала сам јуче састанак са амбасадорима из земаља чланица ЕУ, као и са амбасадором ЕУ у Србији и њиховом делегацијом, да разговарамо о тим стварима као и о извештају о напретку.

Фокус ове Владе на европском путу, али и због грађана Републике Србије и наше привреде биће пре свега на владавини права. Ја очекујемо да ћемо 2021. годину искористи на најбољи могући начин за додатно приближавање. Али, као што сте и ви рекли, ја сам то рекла у експозеу, ми стојимо на том становишту и то јесте наша политика потпуно отворена, искрена и транспарентна, а то је да ћемо ми чувати и поштовати наша традиционална пријатељства и ту пре свега мислим на Народну Републику Кину, Руску Федерацију, на остале земље, као што су рецимо Уједињени Арапски Емирати или Индија, Турска и да ћемо се трудити и на многе, али ово су некако наши блиски партнери и да ћемо наставити да се трудимо да даље продубљујемо и јачамо односе са САД.

На том европском путу Србија свакако постепено треба да усаглашава нашу спољну политику и ставове те спољне политике са политиком ЕУ. То не значи да Србија неће или не може да задржи своје размишљање, традиционално партнерство и своју сопствену политику. Када то кажем заиста то није никако у супротности са нашим

43/2ВС/ЦГ

европским интеграцијама. Ви имате и земље чланице ЕУ које имају добре односе, добра пријатељства са нпр. Руском Федерацијом или Народном Републиком Кином. Однос између ЕУ и САД је у последње време био доста динамичан, ако могу тако да кажем, да будем политички коректна, због чега смо и ми трпели.

Рецимо трговински рат између САД и ЕУ у односу на челик је значио да ЕУ уводи квоте на челик за све тзв. треће земље, укључујући и нас због чега се ми већ преко 18 месеци заиста изузетно тешко боримо за нашу Железару и за одржавање производње у Железари. То нам полази за руком, али није ни мало лако. Мене као председницу Владе радује уколико би могли да се побољшају односи између САД и ЕУ, да се прекину ти трговински ратови, зато што ће то значити добре ствари и за нашу привреду.

Када видите да у механизму 17+1 у иницијативи „Појас и пут“ председника Народне Републике Кине, Си Ђипинга учествује и неколико чланица ЕУ, Србија је ту поносна чланица тог механизма, земља са највише потписаних уговора која је на најбољи начин искористила то партнерство са Народном Републиком Кином, пре свега за изградњу наше инфраструктуре, али и за програме у области заштите животне средине, онда видите да су једно политичке флоскуле, а друго је суштина и живот.

Дакле, можете бити чланица ЕУ и имати такве односе са неким земљама за које би рекли на прву лопту да ЕУ нема добре односе са њима. Такође је слична ситуација ако узмете пример турског тока где такође у њему учествују и тај програм гурају и земље чланице ЕУ.

То неће бити лако, али није ни немогуће. Оно што ја мислим да је најважније и то је наша политика и као што сам толико пута рекла, мислим да је то политика коју је у Републику Србију довео и увео Александар Вучић, а која је храбра и паметна, а то је да ви увек имате искрен, потпуно отворен и транспарентан однос са свим својим партнерима и да тако градите свој кредибилитет као предвидивог и поузданог партнера и да исто причате у Бриселу, Берлину и Паризу, као што причате у Вашингтону, Пекингу или Москви и ми то радимо.

Кажем, то није некада најлакша политика, али јесте апсолутно најбоља и грађанима Републике Србије и привреди Републике Србије је донела много тога доброг, тако да ми настављамо на том путу, настављамо предано да радимо на нашим европским интеграцијама.

Рекла сам, скоро потпуно нови фокус на област владавине права, и видећете у првих 100 дана рада Владе велике помаке у тој области. Цео мој тим већ заиста предано ради на томе, тако да ја очекујем на крају крајева и да наши партнери из ЕУ то поздраве и препознају отварањем нових поглавља.

Надам се да ће се то десити, а ако се не деси, ЕУ има своје интерне изазове. Нама је важно да на томе даље радимо, пре свега зато што је то у интересу наших грађана, наше привреде, наше земље, а онда и зато што ће то допринети нашим бржим интеграцијама.

Што се тиче нове америчке администрације, ми ћемо се трудити да радимо као што смо радили до сада, а то је да покушавамо да даље продубљујемо односе са САД, да градимо то јако партнерство.

44/1ГД/МТ18.05 – 18.15

Јуче сам имала састанак и са амбасадором САД, Ентонијом Годфријем. Имали смо добар састанак, разговарали даље о имплементацији Вашингтонског споразума.

Србија је озбиљна држава са озбиљним државницима. Ми стојимо иза споразума који смо потписали. Нисмо као неки који их потписују зато што им то политички одговара у том тренутку, без икакве намере да их у ствари имплементирају. Не, ми смо поуздани, кредибилан партнер и стојимо иза тога. Наставићемо да радимо на томе и покушаћемо и да са новом администрацијом у САД одржимо макар исти ниво комуникације.

Настављамо да улажемо у то партнерство и свакако очекујем са правом, ипак су САД један озбиљан партнер, да не мењају они баш толико радикално своју политику и да све оно што смо урадили у последње отприлике четири године да ће наставити да даје резултате и са новом администрацијом. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министар Селаковић.

Изволите.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Захваљујем.

Уважени господине председниче, уважене даме и господо народни посланици, председнице и уважене колеге чланови Владе, питање да ли се преплићу интереси ЕУ и нове америчке администрације мислим да је са једне стране и сувишно.

Интереси ЕУ и интереси старе и нове америчке администрације су одавно испреплетани, када је у питању подручје западног Балкана, Балкана уопште, а нарочито Републике Србије. Разликују се виђења, разликују се приступи у решавању неких проблема, а да ли ће нова америчка администрација променити свој приступ у односу на претходну, то ћемо видети. Велики бродови тешко мењају свој курс, мало да, али оно што је на понос свих грађана Србије, сваког нашег човека јесте да смо једном озбиљном, одговорном, мудром, државном и спољном политиком у претходном периоду успели великима у свету, који су кумовали неким тешким догађајима из наше прошлости од пре две деценије, да отворимо очи и покушамо да њихову пажњу скренемо на нас и на наше проблеме на неки мало другачији начин.

Сада то већ изгледа као да је давно било, али те 2013. године, када је постигнут први Бриселски споразум о нормализацији, када су тадашњу Владу, у којој сам био, многи осуђивали и нападали, тадашњи њен први потпредседник, а данашњи председник Републике Србије Александар Вучић рекао је – доћи ће време када ћемо се позивати и ми држати тог договора и тог споразума, а они за које се у том тренутку мислило да славе због тога, бежати од њега и гледати како да избегну његово испуњење.

Рекао бих да није то само спољна политика. Све што Република Србија чини и на спољном и на унутрашњем политичком плану, али апсолутно све, сведочи озбиљност, одговорност и посвећеност очувању мира и стабилности не само у Србији, у Србији на првом месту, али и у читавом региону.

Нећете наићи ни на једну једину изјаву нашег државног врха, од председника Републике, председнице Владе, председника Народне скупштине, министара у Влади, која може да буде фактор нестабилности. Оно у шта сам сигуран јесте да се такво понашање, таква озбиљност, таква одговорност, таква истинска посвећеност овим вредностима, који су од значаја за читав регион, пажљиво и марљиво ослушкује у свакој престоници у којој се некада са нестрпљењем чекало на сваку нашу оштру реч, непромишљен потез или грешку.

Данас, када тога нема, Србија је оцењена као озбиљна и одговорна држава, као држава са којом када се нешто договорите знате да ће то бити испуњено. Дуги низ

44/2ГД/МТ

година за нама Србија је том озбиљном и одговорном политиком, на првом месту оном коју води председник Вучић, успела да изгради свој нови углед и свој нови кредибилитет. Зато ми данас нисмо тачка која се заобилази у редовним околностима, не говорим о овим тешким околностима пандемије, него смо тачка која се обавезно посећује када се иде кроз овај део Европе.

Заштита наших националних интереса и рад, озбиљан и посвећен рад на реализацији наших националних циљева и циљева ове Владе, јесте нешто што је апсолутни приоритет. Председница је већ указала на то. Парафразираћу тај део њеног експозеа у коме она каже – европски пут Србије, али и очување традиционалних пријатељстава са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином, свим другим пријатељима и изградња и уздизање на неки нови, квалитетнији ниво наших односа са САД.

Нарочито желим да истакнем оно што је председница поменула, а што сматрам за један од важних циљева наше спољне политике, то јесте да посветимо више пажње и оним државама чланицама ЕУ које су нас подржале у питању које је за нас најважније и најболније. То су наши истински, прави пријатељи - и Кипар и Грчка и Румунија и Словачка и Шпанија. То никад не смемо да заборавимо. Наравно да ћемо економски да сарађујемо са свима онима који могу да нам помогну да уздигнемо нашу економију.

Само Србија која је озбиљан фактор мира и стабилности у региону, не Србија која сеје раздор и сукобе, већ Србија која озбиљно води рачуна о свакој својој речи и сваком свом потезу, таква Србија је боља кућа за сваког свог грађанина, али таква јака Србија, која се развија, као што рекох, и економски и технолошки и научно и културно, таква јака Србија значи и јаког Србина, ма где он живео, од Косова и Метохије до Црне Горе, Републике Српске, Федерације БиХ, Хрватске, Северне Македоније и било где друго у свету. Ми баш зато што смо толико разасути по целом Балкану, баш зато што смо прошли оно што смо прошли, научили смо лекцију из прошлости, водимо рачуна о свакој својој речи, а према великима, као што су САД, као што је ЕУ, али и као што су наши велики традиционални пријатељи, Руска Федерација и Народна Република Кина, озбиљно унапређени односи са једном Индијом и више других регионалних сила, да не говорим посебно о земљама Африке и арапског света, то су они који цене такву одговорност, цене такву политику, цене такав приступ.

Чињеница да је председник Вучић дошао у прилику да у Белој кући разговара са председником САД, да се наш глас као државе чује, је ништа друго него потврда таквој одговорној и доброј политици. Такви фактори, то сам апсолутно уверен, на дуге стазе утичу и на велике. Да ли они утичу пресудно, да ли они утичу на промену политике за 180 степени, сумњам, то је немогуће. Некада нису хтели ни да нас саслушају, некада нису хтели ни да обраћају пажњу на нас, некада нису хтели да долазе у Србију, у Београд, а већ данас видимо да је то другачије. Ако наставимо тако озбиљно да радимо, ја сам уверен да ћемо доћи у прилику да постигнемо много више.

Да ли је лако? Далеко је од лаког. Апсолутно сам уверен да нас чекају тешки тренуци, тешка времена. Зато је важно да будемо јединствени, као што јесмо овде. Зато је важно да будемо један глас по оним стварима и по оним питањима по којима не смемо никако да се разликујемо, да кажемо попу поп, а бобу боб, да изнад очувања наше отаџбине, нашег народа, права и интереса свих грађана Републике Србије нема и не сме да буде веће и важније светиње и дужности.

Хвала пуно.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем, уважени министре.

Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.

Изволите.

45/1ДЈ/ЛЖ18.15 – 18.25

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Председнице Владе, у потпуности се слажем са вама када кажете да Србија….

(Искључен микрофон)

Сад морам поново. Искористићу своја два минута. Вратите ми време.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Орлић): Имате предвиђено време. Испочетка.

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Скратићу.

Још једном најпре да захвалим председници Владе Републике Србије и да поновим да се у потпуности слажем са њом када каже да Србија треба да настави путем који је трасирао председник Републике Србије, а то је искрен однос са партнерима.

Друга ствар коју сам малочас рекао, да се такође у потпуности слажем када говорите о важности и значају једног визионарског пројекта председника Републике, а то је „Мини шенген“, и рекао сам да је то нешто што је лековито за читав регион, и ако постоји један део опозиције који то не схвата, али не треба губити време на то.

Министре спољних послова, у праву сте када кажете, Србија данас јесте симбол нових вредности у региону и јесте фактор стабилности. И мир и стабилност у региону и просперитет, добросуседски односи, то јесте приоритет тренутно, када говоримо о регионалној сарадњи. То је јасно, то је видљиво и препознатљиво.

Такође, у потпуности сте у праву и то је такође веома важно, да данас Србију сви сагледавају као поузданог, сигурног и стабилног партнера. Рекли сте, и у праву сте, некада нисмо могли са великима да разговарамо. Када дођете у САД, ви не можете да разговарате. Рецимо, 2011. или 2012. године нисте могли да разговарате о суштинским политичким питањима, када говоримо о националним и државним интересима. Можете, али са „стаферима“. Ми смо данас у 2020. години у ситуацији да председник Србије је разговарао са председником САД и потписао билатерални споразум, не трилатерални, билатерални споразум између две државе.

Захваљујем на одговорима, захваљујем на спремности Владе да данас буде у парламенту и потпуно сам убеђен да ће задржати овако одговоран и озбиљан однос према Народној скупштини Републике Србије, као највишем законодавном телу. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народни посланик Александар Марковић.

АЛЕКСАНДАР МАРКОВИЋ: Захваљујем, уважени потпредседниче Народне скупштине.

Поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, велики број медија у Србији је данас објавио информације о огромном богатству у некретнинама брата Драгана Ђиласа, Гојка Ђиласа, а које се мери у хиљадама квадрата разних некретнина. Дакле, становима, локалима и гаражама у самом центру града, али и у ширем центру Београда, а чија се вредност мери у милионима евра.

С тога, постављам неколико питања председнику Владе, госпођи Брнабић, министру унутрашњих послова, и ако није ту, министру правде, такође. Како је Ђиласов брат, како је било ко у Србији, али у овом случају Ђиласов брат, стекао толико богатство које се мери у 29 станова, локала и гаража у центру Београда?

На које начине је зарадио станове попут стана у Симиној улици у Београду од 91 квадрата, затим стана у Београдској улици, такође чак пет станова у једној згради у улици Велисава Вуловића од по 127 квадрата сваки стан? У питању је Савски Венац, једна од централних београдских општина. Затим, стан у Господар Јевремовој улици од 143 квадрата. Господар Јевремова, сам центар Београда, и још много некретнина, као што сам рекао, 29 укупно чија је укупна квадратура 1.726 квадрата.

45/2ДЈ/ЛЖ

Знате ли колико година је потребно да читава породица ради да би зарадила један овакав стан, а не скоро 30, колико година је потребно за то? Педесет просечних породица у Србији, укупно 50 породица нема ове некретнине или оволико некретнина колико има само један човек, брат Драгана Ђиласа, Гојко Ђилас.

С тим у вези питам, како је то могуће и да ли ће бити истражено пословање фирми, поготово офшор компанија у којима Ђиласов брат има управљачка права?

Сматрам, госпођо председниче Владе, да је потребно детаљно истражити све ове наводе, јер је то идеална прилика да видимо како су се поједини тајкуни деценијама богатили до енормних граница на рачун грађана Србије, долазили до ненормалног капитала и богатства и то у време када су грађани Србије рапидно сиромашили. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има председница Владе, Ана Брнабић.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам на овом питању. Ја се надам да ће поново надлежне институције реаговати, да ће испитати ове наводе које, ја морам признати, звуче невероватно, да неко нагомила толико богатство а да то није све и то није само то што смо ми сада могли да видимо. Наравно, надлежне институције треба да кажу да ли је то истина, већ имате сво оно остало богатство које има и само господин Ђилас.

Мислим да је заиста једино што можемо сви ми да тражимо и да очекујемо, а ви као Народна скупштина, пре свега, да надлежне институције раде свој посао, да се не плаше никога колико год финансијски и медијски моћан био, да истраже ово и да покрену одређене поступке, уколико за то постоји основа.

Да би сви бивши функционери, сви садашњи функционери и њихови блиски људи били заиста чисти и одговорни пред грађанима Републике Србије, Влада Републике Србије у претходном мандату предложила је Закон о пореклу имовине, Народна скупштина Републике Србије га је усвојила и ја очекујем да крене примена Закона о пореклу имовине.

Ако је истина да и господин Ђилас и његов брат имају сву ову имовину, ја бих заиста изузетно волела да видим које је порекло те имовине. Како је могуће стећи толику имовину, не у тако кратком року, ма и у дужем року? Посебно, пошто је један лично 10 година политички функционер, политички функционери немају реално нека велика примања, и све ово је повод за озбиљну истрагу.

Било какав изостанак озбиљне истраге, недостатак реакције надлежних институција значиће да су они јачи од државе само зато што поседују такво богатство и само зато што су толико медијски моћни, а медијски моћни су наравно зато што поседују толико богатство и да нису сви грађани Републике Србије исти пред законом и пред овом државом.

Ја не могу да се мешам у рад судства и тужилаштва, могу да се мешам у рад МУП и спровођења истрага, али заиста мислим да ово превазилази нешто што обичан грађанин Републике Србије уопште може да схвати, какво и колико је то богатство.

Мислим да је ред да се испита и да се објасни порекло. Хвала вам.

46/1АЛ/ЉЛ18.25 - 18.35

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Народни посланик Александар Марковић има реч.

АЛЕКСАНДАР МАРКОВИЋ: Захваљујем председавајући.

Захваљујем и вама, госпођо Брнабић, на одговору.

Желео бих само да кажем да се, када говорим о тој теми, врхунац лицемерја тог дела опозиције управо види у хајци и кампањи коју воде против Александра Вучића и чланова његове породице, конкретно брата, кога упорно нападају за разне квадрате, имовину, земљишта, итд. Наравно, увек се испостави да су у питању голе лажи, бесмислице и измишљотине, а они су управо ти који поседују ненормално богатство, доказано, пријављено. Управо у томе се види суштина њиховог лицемерја.

Искористио бих прилику да поставим и нека питања када је реч о Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Госпођо Обрадовић, недавно сте позвали грађане да провере своје податке у Централном регистру становништва на порталу е-управе, па ме занима какве су прве реакције грађана? Имате ли податке да ли грађани уопште користе Централни регистар становништва?

Друго питање за госпођу Обрадовић је следеће. У медијима се спомиње да одборници СО Бујановац желе да прогласе почасним грађанином министра спољних послова Албаније Гент Цакаја. Да ли је у Министарству државне управе и локалне самоуправе стигла званично та иницијатива?

Треће питање – пре неколико дана Национална академија је започела обуку за нове градоначелнике, односно председнике општина. Какав је одзив и какве ефекте очекујете од ове обуке? Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.

Прво реч има председница Владе Ана Брнабић.

АНА БРНАБИЋ: Нема ту много шта да се каже, свакако док надлежне институције не ураде свој посао. Али ћу вам рећи једну ствар, коју је мени лично рекао председник Вучић, а рекао је неколико пута и у јавности. Та једна реченица заиста све објашњава, а посебно сада, када видите и ове податке које смо могли да видимо у медијима данас. Та реченица гласи – Они кад причају о нама, они причају о себи. И то је то.

Дакле, те ствари које они инсинуирају за нас, верујте, то нико при здравој памети који је овде и бави се овим послом из љубави према својој земљи, да уради нешто за своју земљу и своје грађане, не би могао да помисли, да ви намештате милионске послове некоме из своје породице. Зашто? Зато што су људи неспособни па не могу сами за себе да зараде нормално да живе они и њихове породице? Да намешта неко да купује неку земљу, ресторане, кафиће? То је заиста ван памети, било коме ко се прихватио улоге одговорности за то како се живи у овој земљи, не зато што жели лично богатство, него зато што жели да помогне овој земљи, не може ни да замисли ствари за које су они нас оптуживали.

Они нас оптужују зато што су све те ствари они радили. Све те ствари су они радили на начин како нас оптужују, и много горе. То показују све ове ствари које сада можемо да видимо.

Како су само водили локалне самоуправе? Ево, сада видимо у Шапцу да су локалне самоуправе водили тако што су сви или пола београдских тзв. новинара или тзв. интелектуалаца радили за једно или друго шабачко комунално предузеће. Дакле, ти грађани Шапца су плаћали људе у београдским медијима да би нападали Александра Вучића.

46/2АЛ/ЉЛ

Имамо човека који је један од тих виђенијих колумниста у „Данас“, има своју емисију на Нова С или неком том њиховом каналу, који је ни мање ни више него портпарол шабачког водовода. Замислите ви каква је то спрдња са грађанима Шапца! Замислите ви шта су грађани Шапца плаћали! И такви људи имају образ да кажу нама било шта! А колико је то мало у односу на то шта је радио први међу њима, а то је свакако Драган Ђилас! И све што они причају о нама, то они у ствари причају о себи.

Када причају о крађи и богатству, они причају о својим крађама, шта су они све радили, какве су они све механизме имали и које богатство они имају. Када причају о Јовањици, нарко-дилерима, или кокама у Моровићу, причају они чији су најбољи пријатељи нарко-дилери. И све што кажу за нас, људи само причају о себи. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има министарка Марија Обрадовић.

МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала председавајући.

Чини ми се да сам у некој специфичној ситуацији и желим посебно да поздравим колеге посланике. До пре месец дана ја сам седела у тим истим клупама и желим да поред тог личног осећаја који је много мање важан да подсетим грађане Србије да последњег четвртка у месецу од 16 до 19 часова се реализује тај врло важан контролни механизам парламента над радом Владе Србије и нова Влада Србије готово да није саставила 30 дана, ми смо 29. формирани, нема ни 30 дана а ми се налазимо већ пред посланицима Скупштине Србије, где одговарамо на актуелна питања о актуелним дешавањима.

Волела бих да грађани Србије буду свесни да је ово велики број посланика који се налази у скупштинској сали за ово прво пропитивање Владе. Врло је важно што је и велики број посланика опозиције сада у сали. У овом тренутку нема представника албанских партија. Посланик Марковић је поставио питања која се тичу управо њих и дешавања у Бујановцу, али је ту колега Митровић из Бујановца који може да адекватно одговори и пропрати мој одговор.

Волела бих да и убудуће грађани Србије знају да питања која се постављају министрима Владе Србије су резултат комуникације посланика са грађанима Србије и добијала сам као посланица од 2012. године, последњих осам година, а сада знам да то раде и посланици СНС, да овде питам оно што питају грађани Србије.

Добила сам три, морам вам рећи, опширна питања. Трудићу се да будем концизна у одговорима, али бих волела да тај последњи четвртак у месецу буде најгледанији програм у Србији на Другом програму РТС јер овде треба да нас пропитају грађани Србије кроз глас посланика Скупштине Србије. То је врло важан контролни механизам како бисмо проверили да ли ми министри, потпуно и Влада Србије радимо свој посао како треба.

Идемо једно по једно питање. Трудићу се да будем што краћа, али је тема јако опширна. Централни регистар становништва. Хвала колега Марковићу што сте споменули ту тему. Ми смо 1. септембра 2020. године, пре нека три месеца, успоставили, кренула је да ради та јединствена, централна, врло поуздана државна база података. Шта значи Централни регистар становништва? Тринаест најважнијих евиденција у овом тренутку, рекла бих, основних евиденција у држави са подацима о становништву, о грађанима. Зашто је важан тај Централни регистар и зашто сам позвала грађане да провере своје податке у том регистру? Нећу да вас замарам да је иницијатива јако дуга, да је оно што је премијерка Брнабић, а тада министарка државне управе и локалне самоуправе на томе инсистирала, на тој идеји па и људи који су били после ње разрађивали ту идеју и реализовали је, па смо ми сада 1. септембра кренули са тим.

47/1МЈ/МП18.35 – 18.45

Када причамо о 13 различитим евиденцијама које су овде спојиле своје податке, то су регистар матичних књига, то је евиденција о држављанству, евиденција о матичним бројевима грађана, пребивалишта, боравишта, евиденција о личним картама, путним исправама, централни регистар обавезног социјалног осигурања, евиденције пореских обвезника, евиденција о различитим категоријама странаца, избеглим лицима, адресни регистар, дакле то су они основни подаци о грађанима Србије и овај Регистар треба да послужи институцијама у Србији да ми више не идемо по шалтерима као појединци, као грађани, него да институције потражују из тог Централног регистра све неопходне податке.

Шта је добро осим уштеде у времену? Ми ћемо уштедети и доста новца и биће све практичније, брже, модерније. То је суштина и главна порука е-управе, електронске управе. То је нешто на чему је премијерка Брнабић инсистирала све време, чини ми се како је ступила у Владу Србије, без обзира на којој се позицији налази и сада уз снажну подршку премијеркиног кабинета и ово Министарство за државну управу и локалну самоуправу и даље настоји да реализује те задатке.

У неколико обраћања јавности, а није их било много од када сам на овој позицији инсистирам на томе да морамо да будемо ефикаснији сервис грађана и волела бих да свакодневно да ме људи срећу на улици, а и где год има на различите друге канале комуникације заправо траже да буде још ефикаснији. Знам да је то рак рана сваке државне управе на свету, да будемо што ефикаснији, бржи, модернији, да што мање замарамо грађанина, а да он проба из фотеље са свог мобилног телефона, испред свог рачунара, заправо реши све своје административне проблеме.

Дакле, сви управни процеси који се спроводе, сва потраживања докумената сада ће бити скраћено, тако што ћете ви послати свој захтев електронски институцији да започнете било који процес за од издавања путних исправа, личних карата до достављања пореских решења, али о свему томе причаћу у више наврата, јер цео систем е-управе и различитих електронских сервиса и успостављања е-сандучета, заправо треба све нас да натера да ми будемо е-грађани, дакле да користимо електронску управу.

Знам да нам је потребно времена, знам да нажалост у нашем становништву постоји и велики проценат људи који нису завршили ни основну школу, а како ћемо очекивати од тих људи да буду информатички писмени и да могу да користе ту е-управу?

О свему томе смо размишљали, али је важно да у овом тренутку кренемо у складу са оним што су европске вредности у региону и у свету, да пробамо да успоставимо систем и зато сам позвала грађане да на порталу е-управе они који могу и којима је доступно, а наравно оставили смо рок од неколико месеци да провере своје податке.

Дакле, где то можете да учините на порталу е-управе, а за оне којима више одговара да то лично ураде могу да ураде на шалтерима пошта и на тзв. шалтерима, пореским шалтерима у вашим општинама, дакле у локалним пореским администрацијама. На та два места, на тим шалтерима и на шалтерима пошта су посебно обучени радници и посебно су обележени шалтери на којима пише да ће вам помоћи у прикључивању е-управи, односно да постанете е-грађанин, дођите, затражите, они су посебно обучени да вам помогну. Не можете то сами урадити потпуно од куће. Приступићете е-порталу, али ће вам тражити одређене параметре и то се јако специфично зове. Ја мислим да је јако тешко за први сусрет грађанства са овом услугом да вам причам о двофакторској аутентификацији или слично томе.

47/2МЈ/МП

То нама не треба у овом тренутку. Важно је да на шалтерима пошта и шалтерима пореским потражите параметре, да се прикључите, погледате шта под вашим именом држава има у евиденцији, кажете није у реду, одмах ћете на том порталу или ту у пошти да штиклирате и кажете ово није тачан податак о мени. Започиње се процес где ће у оквиру централног регистра становништва бити потражено и ви ћете бити обавештени да ли је исправљен податак о вама. Треба нам времена, треба стрпљења, али молим вас да нас подржите да будете партнер држави у овоме, да успоставимо централни регистар становништва који ће свима нама значајно олакшати живот.

Ако вас мрзи да то радите у овом тренутку за себе зато што је то промена понашања, малтене промена менталитета, размишљајте о својој деци којима ће већ бити понуђен много уреднији систем администрације и локалне самоуправе и државне управе убудуће.

Причаћу о томе и други пут, али сте ме питали о ефектима централног регистра. Дакле, поред мог позива да се укључите и да то проверите, ја ћу вам рећи да од 20. октобра од када смо званично пустили потпуно у рад централни регистар да могу људи да проверавају своје податке, до 26. новембра 2.072 грађанина су проверила своје податке. Од нешто више од 2.000 људи ми имамо 254 захтева да се исправе неисправни подаци. То је дакле, неки први ја мислим онако лично добар податак. Још увек грађани нису довољно ни чули о свему овоме али је наш задатак да причамо стално о томе. Не само наше министарство, него и канцеларија за ИТ и свакако у кабинету премијерке људи који су задужени за то. То је што се тиче центрланог регистра.

Када је општина Бујановац у питању, употребићу једну фину реч, и спефицична одлука да буде проглашен почасним грађанином Гент Цакај, који је вршио дужности министра за Европу и спољне послове Албаније. У бујановцу је 26 одборника, од укупно 41 колико их има у Бујановцу, предложио да он буде почасни грађанин Бујановца. Ја ћу вам сада само рећи и ви ћете рећи у реду, 26 од 41, имају већину сасвим легално. Они јесу послали предлог да он буде почасни грађанин и то је послато 20. новембра министарству на чијем сам челу и требало би да потпишемо одлуку која се слаже са тим.

То је био прошли петак, данас је четвртак, ја сам данас потписала одлуку у којој се одбија њихов предлог. Образложићу зашто. Жао ми је што нису ту представници, посебно Шаип Камбери који је био активиста за људска права, који је сада председник општине Бујановац, мислила сам да ће га занимати тај одговор због чега је одбијен тај њихов предлог.

Они су у свом предлогу заиста навели неке ствари за које не могу рећи да нису истина, али знате како, када нећете да кажете истину, а не желите да слажете ви онда заобиђете неке ствари и прећутите. Управо су ту прећутали. Да тај господин Гент Цакај са којим смо ми више пута у спољној политици имали сусрета, то и Никола Селаковић министар свакако може, и као саветник председника Вучића, сретао се са тим изјавама господина Гента Цакаја, тај исти човек за кога су предложили да буде почасни грађанин Бујановца је рекао током сукоба на КиМ да је Србија та која је одговорна за убиство више од неколико хиљада Албанаца, за масовну депортацију, више од милион људи, милионе долара штете и да то нису појединачни случајеви, већ да је директно то радила српска држава.

Треба ли да потпишем одлуку у којој желим да буде почасни грађанин једне од општина у Србији неко ко каже да смо ми одговорни за масовну депортацију милион људи? Не ради се овде о личном ставу, ради се о здравом разуму. Треба ли тај човек да буде почасни грађанин Бујановца? И то није први пут, ово је само наставак политичких провокација, представника Албанаца у Србији.

47/3МЈ/МП

Не желим да нико ово схвати као било какво подстицање нетрпељивости између Срба и Албанаца и ово моје обраћање. Оно што желим то је да вам кажем једну врло важну ствар и треба да је знате. Не знам колико вас заиста прати какав је однос у вишеетничким оптинама и градовима. У Бујановцу од 41 одборника, 26 су Албанци, формирали су власт, оно до броја 41, тих 15 људи, нигде се не спомињу. Ви ћете рећи, добро, опозиција, нема их, у реду, имају право Албанци да формирају власт у Бујановцу.

48/1МЗ/ИР18.45 – 18.55

Али, једну ствар заборављате, 42% становништва у Бујановцу је неалбанско становништво, Срби, Роми. Јел се не рачуна 42% људи у општини? Е, о томе треба да причамо. Нећу нетрпељивост, нећу заставу једну, другу, трећу, дајте да размишљамо о бројкама, хајде да причамо о политичкој заступљености.

Гент Цакај, узнемирена сам када одговорим о овој теми када нешто није фер, Гент Цакај јесте много учинио за Албанце, јесте их ујединио, јесте им помогао да први пут се не сукобљавају, и када је била борба за националне савете међу Албанцима, међу њиховим представницима, јесте им много помогао. Он за њих јесте почасни грађанин, али нека то буде тамо негде на другом месту. Човек који жели да буде почасни грађанин општине у Србији, који жели да настави цепање, оно што је успео да уради на Косову и Метохији, и да се бори да Срби не добију оно што им припада, не могу да дозволим да то сад чини и у Бујановцу. Не знам шта је следеће, не ја лично. Ја вас позивам да подржите ову идеју и да само рационално размишљамо о људима који су отворено против Србије. Треба ли таквог човека назвати почасним грађанином? Размишљајте о томе.

Још једно врло важна тема, можда је требало да је вежем за онај централни регистар када смо говорили, али свеједно, јер је више административна тема и тешко је после оваквих тешких политичких тема вратити се поново на ову администрацију, али само кратко и о томе ћу више говорити у наредних неколико дана.

Питали сте, посланиче Марковићу, за Националну академију за јавну управу. То је такође још један од догађаја које је подржао кабинет премијерке и премијерка лично и то је идеја такође на којој је премијерка радила. Национална академија за јавну управу је институција која је формирана како бисмо унапредили капацитете и државних службеника и функционера. Дакле, функционери и у државним органима, запослени у државним органима, функционери и запослени у локалним самоуправама имају институцију где могу потпуно да ојачају своје капацитете, да се упознају са обавезама позиције на коју су дошли.

Народским језиком речено, у Србији имате после ових локалних избора 60 нових градоначелника, нових људи, новопостављених, добар део њих, заправо 60 људи није никада било на тим позицијама, није се сретало са том врстом одговорности градоначелника или председника општине, односно градоначелнице или председнице општине, и ми смо кроз Националну академију направили обуку како да им помогнемо. Спремили смо програме који су њихова свакодневица. Морате да размишљате и о томе да људи који имају политичку моћ да добију гласове на локалу често буду људи који нису били окренути политици, често спортисти, често угледни лекари, правници, адвокати, који у малим срединама имају велико поверење и уживају углед грађана, добију право и добију шансу да воде своје градове и општине. Не можемо да будемо љути на те људе зато што не познају систем јавних набавки, финансијског уређења града или општине, сарадње са привредом, начин инклузије младих и Рома у све програме на локалу. Не можемо да се љутимо на те људе, али морамо да будемо спремни да им пружимо обуку. То је Национална академија.

Националну академију од пре десетак дана похађа 44 нових градоначелника и председника општине, од тих 60 нових, изузетно су показали да су им корисна знања. Овог пута позивам и остале градоначелнике и руководиоце са локала, дакле, из локалних самоуправа да нам се обрате, пре свега нашем министарству, а онда и Националној академији, да пробамо да унапредимо ваше капацитете, да би грађани били задовољнији. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Господин Орлић ми је рекао да господин Марковић неће користити трећу могућност. Хвала.

48/2МЗ/ИР

Реч има народни посланик Самир Тандир.

САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе, поштовани министри, моје питање је упућено министарки за заштиту животне средине, а пошто она није ту може председница Владе да ми одговори.

Данас сте већ споменули, моје питање се односи на уклањање несанитарне депоније Стањевине у општини Пријепоље. Знам делимично докле се стигло, међутим, то је један генерацијски проблем што се тиче Пријепоља и тог дела Србије. Тај проблем има мање-више свака општина у Србији. Он је изражен и у Пријепољу и у Прибоју и у Новој Вароши и у Сјеници и Новом Пазару итд, значи део Србије одакле ја долазим, мање-више све санџачке општине. Тај проблем датира од половине прошлог века, од 1965. године, и све владе до овог мандата су покушавале да реше тај проблем.

Ја сада не говорим као политичар, као посланик, већ говорим као грађанин општине Пријепоље. Желим да се захвалим овом мандату, желим да се захвалим вама као председници Владе, желим да се захвалим ресорној министарки Ирени Вујовић, јер то је проблем који се тиче свих грађанки и грађана општине Пријепоље и Србије. Значи, не постоји грађанин који је путовао магистралом ка мору, када прође кроз Пријепоље да није запамтио ту слику. Нема развоја општине Пријепоље док се несанитарна депонија Стањевине не уклони за сва времена.

Заиста вам хвала. Желим да истакнем велики допринос, да макнемо политиканство и заиста говорим као грађанин општине Пријепоље, људима којима то утиче на здравље, утиче на развој, не можемо да причамо о развоју туризма, иако имамо једну од најлепших река у Србији, иако можемо да радимо на развоју верског туризма, јер се највеће светиње српског народа налазе у Пријепољу. Велика културна баштина исламске културе и цивилизације налази се у Пријепољу, чак имамо и католичке богомоље и не можемо да се бавимо развојем ни привреде ни туризма док то не уклонимо.

Желим да истакнем велики допринос колеге народног посланика Крста Јањушевића, који је заиста био, иако није из Пријепоља, прави лобиста, да се тај проблем реши, јер он има, као што сам рекао, регионални карактер и наравно да се захвалим и председнику општине господину Владимиру Бабићу који је такође тек ступио на дужност, а дао је огроман допринос.

Моје питање, осим Стањевина, тиче се тога шта ћемо са Бањицом. Да ли је то трансфер станица, регионална депонија, регионални сабирни центар? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Самире, хвала.

Председнице Владе, изволите.

АНА БРНАБИЋ: Као што сам рекла, ми ћемо кренути од депоније Стањевине зато што, као што и ви кажете, то стварно јесте један пример небриге вишедеценијски и ми смо мислили да је то симболично добар начин да почнемо да уклањамо бројне тзв. привремене депоније, које су ту деценијама и деценијама и дивље депоније по Србији којих има преко 3.500.

Ускоро ћу заједно са Иреном Вујовић посетити Пријепоље, да разговарамо мало са људима, али и да на лицу места видимо какав је план и представимо тај план. Дакле, оно што ја знам, из мог састанка са Министарством за заштиту животне средине, када смо пролазили кроз њихове приоритете и планове, а то је да ћемо кренути у затварање депоније Стањевине, да ћемо одатле возити ђубре на санитарну депонију у Прибоју, да ћемо правити трансфер станицу у Новој Вароши, док не проширимо санитарну депонију у Ужицу, која такође већ чека годинама на проширење, а ми смо ево сада буџетирали у 2021. години средства и за проширење те санитарне депоније. Неће то свакако ићи ни брзо ни лако, али могу да вам гарантујем да ћемо ми тај посао завршити.

48/3МЗ/ИР

За све остале појединости око свих осталих планова можемо и да се видимо у Пријепољу и да разговарамо и да се консултујемо о томе што је најбоље и најпаметније учинити. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има Самир Тандир.

49/1ЈЈ/МЈ18.55 – 19.05

САМИР ТАНДИР: Желим да се захвалим председници Владе на одговору, на труду.

Моје следеће питање се тиче, оно је упућено министру унутрашњих послова господину Александру Вулину или председници Владе или неком ко може да одговори или у писаној форми.

Значи, близу општине Пријепоље имамо насељено место које је удаљено 18 километара и које се зове Бродарево. Значи, пре десетак година је направљена ватрогасна станица, ватрогасни дом који до дана данашњег није пуштен у рад. Мене занима, то је један заиста горући проблем обичног грађанина, док ватрогасни аутомобил, кола за гашење пожара дође од Пријепоља до Бродарева врло често дешавају се штете. У летњим месецима то је планински крај јако разуђен дешавају се пожари у шумама, на пољопривредним добрима, домаћинства итд.

Занима ме када ћемо кренути у реализацију овог пројекта? Уједно да укажемо да је јако важно да наслеђене проблеме које имамо из прошлости, а тиче се процентуалне заступљености Бошњака у државним институцијама искористимо да избалансирамо када је у питању и ватрогасно, када је у питању полиција, суд, тужилаштво, јавна предузећа итд.

Такође, питање за министра здравља шта се дешава са новом шемом здравствених установа и да ли је предвиђено да општа болница у Пријепољу буде субрегионални центар и за општине Пријепоље, Прибој, Нова Варош и такође занима ме одговор, имали смо значи седницу Кризног штаба Владе, где се изашло са новим мерама када је у питању основно и средње образовање према школама, а онда имамо наслов у медијима, једног од чланова Кризног штаба, доктора Кона који каже – закаснили смо. Мало то изгледа контрадикторно, па мислим да је важно да чујемо образложење. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Председница Владе.

АНА БРНАБИЋ: Што се тиче ватрогасног дома у Бродареву, ја ћу проверити са министром Вулином како стоје ствари, да ли може да почне да ради, шта је потребно да би почео да ради, какве су такође свеукупне потребе и када будем посетила Пријепоље можемо да одемо заједно и до Бродарева и да погледамо то, а дугујем вам тачно одговор о чему се ради.

Ово што се тиче здравства може свако да одговори министар Лончар.

Што се тиче тога да ли смо закаснили са неким мерама, па добро то је свакако ствар схватања, сада ја мислим да нисмо закаснили ни са једном мером. Мислим да је ситуација комплексна, па је комплексна, било би комплексно видимо и земље које су много раније имале и много рестриктивније мере, па имају катастрофалне бројеве и новооболелих и преминулих. Нажалост тај вирус је такав у ово доба године сви смо знали, од почетка причали да ће јесен и зима бити изузетно, изузетно тешке. То је сада дошло и као што увек кажем, као председница Владе и неко ко води Кризни штаб увек сам се трудила и трудим се да покушам да нађем најбољу могућу меру између епидемиолошких мера, живота и економије.

Другачије би то било да овај вирус није био присутан читаве године. Ми смо се у марту борили изузетно рестриктивним мерама, али онда видите да ни људи не могу то да издрже, а тек привреда не може да издржи. Трудили смо се да неке ствари држимо отворене и да раде за које не сматрамо да постоје нарочито епидемиолошки ризик зато што ти људи од нечега морају да живе и да хране своје породице.

49/2ЈЈ/МЈ

Рећи ћу вам потпуно искрено једно од препорука једног дела стручног дела Кризног штаба је било да ми у 17.00 часова затворимо и све оно што се зове салони лепоте, фризерски салони, козметички салони и све оно остало. Шта би урадили онда ти људи који држе те салоне, од чега би живели, како би прехранили своју децу? Да ли је то место које је нарочито ризично. Да ли има разлике да ли идете тамо у 15.00 часова поподне или у 19.00 часова увече. Није то исто као кафићи или ресторани.

Тако да сам се борила колико год сам могла и ако сам погрешила нећу се либити да то признам и да преузмем личну одговорност за то. Заиста сам се трудила да размишљамо и о животима људи и њихових породица, како да одрже своје послове, своје мале фирме, како да прехране своју децу, зато што је при том немогуће да ви из буџета Републике Србије од свих грађана Републике Србије паралелно када се борите са корона вирусом и дајете заиста енормне новце и на заштитну опрему и на тестове. Ми дневно сада око 22.000 тестова и за све остало, не можете да дате заиста толику подршку привреде ако их само једноставно затворите.

Мислим и не бих заиста била овде да не мислим тако нити бих тако радила да не мислим тако, да смо ми до сада успели да нађемо најбољи могући баланс. Да ли смо могли све да затворимо и да све буде много безбедније са те епидемиолошке стране? Па, да. Али да ли би то било најбоље за животе људи, за њихову психу, за читаве породице које треба да наставе да живе, да раде? Не.

Као што сам рекла на и на почетку, када прође све ово, вероватно 2021/2022. године, биће тада могуће подвући црту, свести рачуне и рећи да ли је неко добро радио или је лоше радио. Мислим да ми за сада бијемо најбољу могућу битку, имамо најбоље могуће резултате колико год је могуће у овако тешким околностима и здравствене али и економске.

Тако да настављамо даље и још једном велика молба, апел свим грађанима да заједно бијемо ову битку зато што ова битка не може да се добије само од стране мера које усваја Влада Републике Србије или Кризни штаб или на крају крајева, ни закона које усваја Народна скупштина Републике Србије, ово је заиста по први пут у последњих сто година ја мислим, битка коју добија само сваки појединац за читаво наше друштво. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Пошто је предвиђена седница од 16,00 до 19,00 сати, овим смо завршили, с тим што је министар Лончар се јавио, па ако се слажете да га саслушамо. Министре, молим вас само кратко.

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Хвала вам.

Најкраће могуће, Пријепоље иде, биће здравствени центар, значи, имаће болницу и дом здравља и то је нешто што ћемо урадити. Ми смо кренули у тај процес, међутим корона се десила, а у овом моменту то апсолутно није битно, здравствени систем мора да функционише као једна, као јединствен. Све снаге су на располагању, тако да је то тема коју ћемо радити, којом ћемо се бавити чим прође корона, али то је правац којим идемо.

Још једном молим за јединство. Молим за слогу и да се заједно изборимо са овом короном како у Пријепољу, тако и у целој Србији. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Поштовани народни посланици, пошто је сада већ прошло 19,00 часова, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања. Захваљујем се свима на учешћу. Захваљујем се председници Владе, Ани Брнабић и члановима Владе.

49/3ЈЈ/МЈ

Желим само да кажем да је од 24 чланова Владе, 18 било присутно на седници. Желим да се захвалим на томе и на једном одговорном односу према овом делу рада Народне скупштине Републике Србије који је повезан са активношћу и Владе Републике Србије. Захваљујем се на присуству и одговорима и бићемо и даље овде, готово сваке недеље. Хвала вам пуно.

Претходни месец Следећи месец

П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	1	2	3	4	5

петак, 19. април

11.00 - посета ученика средње Економске школе из Лесковца Дому Народне скупштине (Дом Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13)
11.00 - састанак председнице Одбора за спољне послове са амбасадором Јерменије (зграда Народне скупштине, Краља Милана 14, сала 53 на 2. спрату)
12.00 - посета ученика Гимназије из Чачка Дому Народне скупштине (Дом Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13)
12.00 - седница Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања (Дом Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13, сала 2)

Цео календар догађаја

Будите у току

Активности

Четвртак, 18. април 2024.

Активности

Посланичка питања у новембру

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

Будите у току

Активности

Састанак председнице Народне скупштине са председником Владе Комонвелта Доминике

Председница Народне скупштине Ана Брнабић одржала састанак са министром иностраних послова Републике Суринам

Рагуш и Минг разговарали о наставку и унапређењу сарадње законодавних институција Србије и Кине

Претрага сајта

Активности

Посланичка питања у новембру

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

Будите у току

Активности

Састанак председнице Народне скупштине са председником Владе Комонвелта Доминике

Председница Народне скупштине Ана Брнабић одржала састанак са министром иностраних послова Републике Суринам

Рагуш и Минг разговарали о наставку и унапређењу сарадње законодавних институција Србије и Кине