20. новембар 2017. Четрнаеста посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

20. новембар 2017. Четрнаеста посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

Понедељак, 20. новембар 2017.

Четрнаеста посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

Председница Народне скупштине Маја Гојковић сазвала је Четрнаесту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву за понедељак, 20. новембар 2017. године, са почетком у 15.00 часова.


Председница је за ову седницу утврдила дневни ред са једном тачком и то:

Обраћање Народној скупштини Њ. Е. Валентине Матвијенко, председника Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације.

По завршетку обраћања председника Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације Валентине Матвијенко, председница Народне скупштине Маја Гојковић закључила је Четрнаесту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

(Седница је почела у 15.00 часова. Председава Маја Гојковић, председник Народне скупштине Републике Србије.)

*
* *

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, поштовани чланови Владе Републике Србије, ваше Екселенције, поштовани гости, поштоване даме и господо, отварам Четрнаесту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву.
Као што вам је познато, ову посебну седницу сазвала сам да би се Народној скупштини обратила Њена Екселенција, госпођа Валентина Матвијенко, председник Савета федерације Федералне скупштине Руске Федерације.
Част ми је да, у име Народне скупштине и у своје име, поздравим Њену Екселенцију госпођу Валентину Матвијенко.
Поред ње, поздрављам и остале уважене чланове делегације Савета федерације Федералне скупштине Руске Федерације, представнике Владе Републике Србије, као и представнике дипломатског кора у Републици Србији и уважене госте који присуствују данашњој седници.
Сада молим Њену Екселенцију, госпођу Валентину Матвијенко, да нам се обрати. Изволите.
ВАЛЕНТИНА МАТВИЈЕНКО: Поштована госпођо председнице, поштовани посланици, драги пријатељи, захваљујем вам на пруженој части и позиву да говорим на пленарном заседању Народне скупштине, високог законодавног органа Републике Србије.
Са великом топлотом се сећам своје претходне посете Београду, 2015. године, која се одвијала, као увек, у отвореној и пријатељској атмосфери.
Ми смо потписали Споразум о сарадњи између Народне скупштине и Савета федерације Федералне скупштине и данас, од првих тренутака мог боравка на српској земљи, ми смо поново осетили доброту и срдачност вашег народа према нама.
Желим да искажем вама, поштовани парламентарци, целом српском народу, нашу најдубљу и искрену захвалност. Односи Русије и Републике Србије су пример истинитог пријатељства и братства, узајамног поштовања, поверења, свестране равноправне сарадње. Такви су они били током векова, такви остају и данас. У томе, без икакве сумње, велика је заслуга и председника наше две државе, парламената и влада, као водећих политичких снага обе земље.
Савршени посебни односи Русије и Србије се заснивају на историјској блискости руског и српског народа, православној вери, припадности великој словенској опшности.
Једна српска пословица каже – На небу бог, а на земљи Русија. Такве речи, мисли и осећања живе вековима, преносе се са генерације на генерацију, зато што они иду из дубине душе.
1/2 БД/ЉЛ

Уверавам вас да руски народ наше многонационалне отаџбине гаји иста искрена, дубока осећања према народу Србије. Наши односи су проверени са временом, заједничким трагедијама и победама. Заиста, током више векова, наши народи су морали заједно да бране своју слободу и независност, национални идентитет, право на самостални избор пута развоја и увек, све време, ми, Руси и Срби, подржавали смо једни друге.
Руски добровољци су учествовали у борби Срба против османске империје за слободу и независност. Наши војници су били раме уз раме у биткама Првог светског рата. Улазак руске империје у Први светски рат био је повезан и са нашом доследном подршком српском народу. Садашња година за нашу земљу је значајна као година столећа руских револуција. Ми добро знамо да и у Русији и у Србији и у свету различито се сматрају ти догађају.
У нашој земљи грађани ће увек са захвалношћу памтити да у то најтеже време српски народ је примио око 70 хиљада наших сународника, који су морали да оставе своју отаџбину, између њих, председник Првог руског парламента Државне думе Михајил Родзјанков, свештени синод Руске иностране православне цркве, на челу са митрополитом кијевским Антонијом, сместио се на позив патријарха српског Димитрија у Сремским Карловцима.
Само у Србији је та добровољачка војска југа Русије добила дозволу да настави своју војничку службу, да сачува своје заставе, част и достојанство руске војске. У реконструираном, на иницијативу наших колега који су присутни данас овде, сенатора Касачова, Валерија Рјазанског, Анатолиј Лисицина, о меморијалу „Руски некропољ у Београду“ су сахрањени стотине генерала, адмирала и официра руске војске.
Желим још једном да вам на свему томе кажем огромно хвала, наша српска браћо.
Симболично је да је лепа зграда Народне скупштине резултат нашег пријатељства. Један од њених стваралаца Николај Краснов, истакнути руско-српски архитекта, чије стваралаштво припада двома народима.
Пре 73 године ми смо заједно победили фашистичке освајаче и ослободили смо Београд. Ми смо доследно подржавали и подржавамо народ Србије у косовском питању, који је испровоциран умногоме спољном агресијом и бесомучним мешањем у унутрашње послове тадашње Југославије од стране земаља чланица НАТО-а.
Са ове трибине желим да вас уверим да Србија може и даље рачунати на подршку Русије и нашег народа.
Данас су између Руске Федерације и Републике Србије успостављени односи стратешког партнерства, који обухватају све сфере сарадње. Интензивно се развија политички дијалог. Редовно се одржавају састанци на високом и највишем нивоу. Тесно сарађују владе две земље, парламенти две земље. Позитивну динамику показује трговинско-економска сарадња од узајамне користи.
По резултатима прошле године, наша робна размена је порасла на један и три посто. По резултатима првих шест месеци ове године, пораст је износио 16%. Мислим да ће он бити још већи по резултатима ове године. Јача се инвестициона сарадња, пре свега у области енергетике и транспорта. Наиме, реализују се велики пројекти по модернизацији српских железница. Заједничким напорима се наставља развој акционарског друштва Нафтне индустрије Србије, која је једна од највећих работа, даваоца и уплаћиваће порез у земље.



1/3 БД/ЉЛ

Желим да подсетим да између наше две државе од 2000. године важи Споразум о слободној трговини. Мислим да, ви ћете се сложити са мном, тај споразум оправдава очекивања која су везана за њега и ствара повољне услове за даљу економску сарадњу.
Живот захтева, наравно, обнову формата и механизама наше сарадње. Сада између Србије и Евроазијске економске комисије се воде разговори о унификацији трговинског режима у контексту иницијативе о формирању великог евроазијског простора, коју је покренуо председник Руске Федерације.

2/1 ТЂ/JJ 15.10 – 15.20

Успешан завршетак преговора ће дозволити, а ти преговори иду јако интензивно, то ће Србији дозволити да Србија изађе на нови ниво сарадње са Евро-азијским економским савезом. То ће обезбедити ширење тржишта за српску робу. Велики потенцијал постоји у сфери међурегионалне сарадње. Међу субјектима Руске Федерације и општинама Србије успостављене су јако интензивне и тесне билатералне везе, као и економске и монетарне. Скоро сви региони Русије у различитој мери сарађују са српским општинама. У Савету Федерације ми имамо добро искуство у одржавању међурегионалних форума са нашим и страним партнерима, а под окриљем парламента. Предлажем вама, колеге, да подржите идеју организације руско-српских међурегионалних форума што ће довести до сарадње од узајамне користи региона Русије и Србије. Ми бисмо могли сваке године под окриљем парламента да одржавамо овакве форуме са руководиоцима наших региона.
Поштоване колеге, језичка, духовна и културна блискост народа Русије и Србије је наше заједничко и историјско достојанство. Нема никакве сумње, јединство треба да чувамо и да јачамо, да преносимо новим генерацијама. Данас заштита општег памћења постаје све актуелнија.
У Европи су се учестали случајеви уништавања меморијала жртвама и херојима Другог светског рата. У Украјини и Пољској уништавање споменика ослободилаца постало је елемент државне политике. Наши народи су платили велику цену за чишћење Европе и света од нацизма. У нашим земљама поштују памћење на војнике ослободиоце. Мислим да би се могло размотрити признавање победе над нацизмом по резултатима Другог светског рата, као светско наслеђе човечанства и, такође, меморијални споменик тим борцима против нацизма у свим земљама да постане светски меморијал Другог светског рата. Инструмент реализације овакве идеје могао је да буде стварање међународног регистра споменика борца против нацизма. То је јако важно за памћење, али је важно да се никад ништа унапред у свету није могло десити. Видимо претње, нове изазове, херојизацију нацизма, када се појављују нови људи у тим шетњама. Зато хајде заједно да размотримо заједничко обраћање у једну нацију и у УНЕСКО са оваквом иницијативом. То ће дозволити да се скрене пажња светске заједнице на делатност земаља које желе да прецртају или препишу најважније странице историје 20. столећа, а које су исписане крвљу наших предака.
Поштујући заједничку прошлост, морамо да предузмемо кораке за очување нашег јединства у будућности. Сматрам да ми парламентарци морамо више пажње да посветимо развоју наших хуманитарних веза. Наиме, ширење студентским размена, стварање услова за учење руског језика, развоја веза у области науке и културе, тим више што историја познаје бројне примере овакве сарадње. Можемо овде да се сетимо руског просветитеља Максима Суворова, који је још првом половином 18. столећа отворио у Србији прву цивилну школу. Руски парламентарци су спремни да се укључе у рад око јачања хуманитарних веза. Хајде да размењујемо идеје и заједно да испланирамо перспективне механизме, формате за развој билатералне сарадње у том смеру.
У атмосфери значајног пораста напетости у међународним односима баш ми парламентарци морамо да одиграмо важну улогу у унапређењу глобалног стваралачког и пре свега неконфротационог дневног реда за међународну заједницу. О томе убедљиво говоре резултати 137. скупштине Интерпарламентарног савеза која је била одржана у октобру у Санкт Петерсбургу. Скупштина је постала највећа у смислу представника за целу историју парламентарног савеза које је старије од 100 година. У северној престоници Русије су се окупиле парламентарне делегације 160 држава. Српски парламент који се прикључио Интерпарламентарном савезу пре 126 година, још 1891. године, је један од најстаријих и најпоштованијих чланова Интерпарламентарне уније.
2/2 ТЂ/JJ

Користећи прилику хтела бих још једном да захвалим госпођи Гојковић, свим члановима делегације Народне скупштине на традиционалном и енергичном раду у оквиру Интерпарламентарне скупштине.
Још једном сам се убедила да госпођа Гојковић није само истакнути државни политички функционер Србије, не само позната личност Русије, али и човек који има велики ауторитет у међународном парламентарном друштву.
Одржана скупштина Интерпарламентарног савеза је показала да наша велика парламентарна породица углавном дели заједнички приступ изградњи међународне сарадње. Ради се о поштовању принципа не мешања у унутрашње послове суверених држава. У борби против агресивног извоза страних вредности, о немогућности наметања било ког модела демократије, као наводно универзалног, зато што свака држава мора самостално стварати своје државно устројство на основу заједничких принципа демократије, али с обзиром на своје историјске особине и савремене реалности, о недопустивости примене санкција, пре свега санкција према парламентарцима.
Током своје вековне историје Србија је више пута је била објекат грубог спољног притиска. Да поновим још једном, ми никада нећемо заборавити у Русији те трагичне догађаје за вашу земљу, агресија запада 90-тих година, и чији резултат је био принудно комадање савремене европске државе и насилне промене унутар европских граница. Недопустиво је да би вас данас поновно ставили пред вештачки избор, или запад или Русија. Русија се увек залагала за право сваке суверене државе на сарадњу са било којим партнерима. Данас је Србија једна од малобројних земаља у Европи која брани баш овакав став.
У свету нема пуно земаља, нажалост, које имају ту привилегију реалног суверенитета. Србија као и Русија јесте баш оваква земља.
Желела бих посебно да нагласим да ми високо ценимо став Србије која, без обзира на притисак од стране трећих земаља, чврсто наступа против незаконитих антируских санкција по измишљеним разлозима, а које су усмерене на суздржавање економског раста и развоја Русије, на суздржавање растућег утицаја Русије у међународним пословима. Тај ваш став јесте истинито пријатељство испољено у реалном кораку који захтева пуно храбрости.

3/1 ГД/ИЋ 15.20-15.25


Нису баш све државе пронашле такву храброст, а ви то имате.
Говори се да истинито пријатељство није услуга и на њему обично не захваљују, али, без обзира на то, знајте да ми у Русији високо ценимо политичку и моралну принципијелност ваше земље.
Поштоване колеге, ми у Русији јако волимо фудбал. Знам да и у Србији то је спорт вероватно број један.
Желим искрено да вам честитам излазак националне фудбалске репрезентације Републике Србије у финални део Осамнаестог светског првенства, које ће, као што ви знате, бити одржано у Русији следеће године.
Мислим да би добра награда за победнике конкурса из руског језика, које се одржава у Србији, могле бити карте на неке важне утакмице предстојећег првенства. Ако ћете то подржати, обавезно ћемо то организовати.
Знам да између чланова парламента Србије има истинитих присталица фудбала и зато бих хтела да позовем екипу српских парламентараца да учествују у традиционалној фудбалској утакмици Куп градова хероја, која се сваке године одржава под окриљем Савета Федерације уочи Дана победе, 9. маја. Позивам вас да обавезно узмете учешће.
Колеге, хтела бих да кажем да уз све то улога жена у задње време јако расте и то се јако види на примеру Србије, где је председник државе мушкарац, а на другим важним функцијама, тамо где треба радити пуно, су жене.
И у овој сали видим да је пуно жена парламентараца и користим прилику да вас позовем, поштоване даме, делегацију наше братске Србије да узмете учешће следеће године у септембру у Другом Евроазијском женском форуму. Тај форум спроводи Федерација. Ми ћемо једва чекати долазак ваше делегације и молим госпођу Гојковић да сагледа могућност да буде на челу те делегације.
Колеге, апсолутно сам убеђена, полазећи из свог искуства, да ширење међупарламентарне сарадње наших земаља игра важну улогу у развоју целог комплекса међудржавних односа.
Желим да захвалим вама свима, поштоване посланице, председнице Скупштине Мајо Гојковић, за ваш велики допринос развоју нашег пријатељства, наших веза и наше сарадње. Да знате, ми вас увек чекамо у Русији и нама ће бити драго да вас тамо видимо.
Ми у Русији знамо све што нас уједињује. Ми брижљиво чувамо то драгоцено наслеђе у свом историјском памћењу, које нас везује вековима. Они су прошли најсуровије искушење и зато ми можемо храбро да кажемо у свету нема снаге која је у стању да сруши наше пријатељство, наше братство и наше поверење, без обзира колико напора тамо неко у то улаже.
Драги пријатељи, о томе је јако лепо рекао чувени руски песник који је пуно урадио за подршку борби словенских народа за слободу Фјодор Тјутчев. Његова песма која се зове „Славјанам“, била је написана 1867. године.
Дозволите да цитирам неке реченице: „Јако враженој судбини смо били ми растављени, али ипак смо ми народ једини, од исте мајке синови“.
Убеђена сам да наше пријатељство и братство ће бити поуздани ослонац за наше ново свршавање и победе.
Дозволите да пошаљем вама, вашој прелепој земљи и прелепом народу успеха, просперитета и радости.


3/2 ГД/ИЋ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем Њеној Екселенцији, госпођи Валентини Матвијенков, председници Савета федерације Федералне скупштине Руске Федерације на њеном обраћању.
Закључујем Четрнаесту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву.

(Седница је завршена у 15.25 часова.)


Видео (1)

Понедељак, 20. новембар 2017. | Четрнаеста посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву 20.11.2017.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31