Извештај за поменути период је представиo директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. Он је истакао да највеће емитоване количине оксид сумпора, оксид азота и суспендованих честица и у 2019. години потичу из термоенергетских постројења, хемијске, минералне и прехрамбене индустрије. У зони Србије и Војводине током 2019. године ваздух је, како се наводи у извештају, био чист или незнатно загађен, осим у градовима: Ваљево, Краљево, Зајечар и Суботица где је био прекомерно загађен. У свим агломерацијама Београд, Нови Сад, Панчево, Ниш, Бор, Смедерево, Косјерић и Ужице, током извештајне године, ваздух је такође био прекомерно загађен, а након трогодишње стагнације у Бору је поново забележен пораст концентрације сумпор-диоксида, опасних по здравље људи.

Највише количине зрна полена брезе биле су у Суботици, трава у Краљеву и амброзије у Обреновцу.

Говорећи о квалитету воде, Радовић је рекао, да је према индикатору SWQI у периоду 2009-2018. године, на територији Републике Србије који има растући тренд, побољшава се квалитет воде.

Разговарало се о биодиверзитету, шумама, лову и риболову и истакнуто да је током 2019. године заштићено нових 10.486 ha територије Републике Србије, што је око 1,4 одсто више него 2018. године.

Укупно је заштићено 2.633 врста биљака, животиња и гљива од чега је 1.783 врста строго заштићено.

Након краће расправе, председник Фокус групе за развој механизама контроле процеса имплементације Циљева одрживог развоја др Милорад Мијатовић, поднео је иницијативу за одржавање јавног слушања поводом Светског дана вода, 22. марта 2021. године, на тему: „Пречишћавање вода и улога локалне самоуправе у заштити животне средине“.

Чланови Одбора усвојили су Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2019. годину и прихватили предложену иницијативу за одржавање јавног слушања поводом Светског дана вода.

Седници је председавао председник Одбора др Љубинко Ракоњац, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Гојко Палалић, Жарко Богатиновић, Марко Богдановић, Томислав Јанковић, Велибор Станојевић, Весна Кришанов, Невенка Костадиновић, Драган М. Марковић, Акош Ујхељи, Мина Китановић и Јасмина Каранац, као и представници Зелене столице.