12. март 2013. Председник Парламентарне скупштине Савета Европе Жан Клод Мињон (Jean Claude Mignon)

12. март 2013. Председник Парламентарне скупштине Савета Европе Жан Клод Мињон (Jean Claude Mignon)

Уторак, 12. март 2013.

Прва посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Председник Народне скупштине мр Небојша Стефановић сазвао је Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години, за уторак 12. март 2013. године, са почетком у 10 часова.


За ову седницу утврђен је дневни ред:
1. Обраћање Народној скупштини Жан Клод Мињона, председника Парламентарне скупштине Савета Европе.



РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАРОДНА СКУПШТИНА

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
Прва посебна седница (нередиговане и неауторизоване)
Народне скупштине Републике Србије
12. март 2013. године

(Седница је почела у 10,15 часова. Седницом председава Небојша Стефановић, председник Народне скупштине.)

Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, отварам Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години.
Ову посебну седницу сазвао сам да би се Народној скупштини обратио председник Парламентарне скупштине Савета Европе, његова екселенција, господин Жан Клод Мињон.
Част ми је да у име народних посланика и у своје име поздравим и: госпођу Антје Ротемунд, Шефа мисије Савета Европе у Београду, господина Петра Сича, Шефа кабинета и господина Ксавијеа Пинона, специјалног саветника председника парламентарне Скупштине Савета Европе.
Молим његову екселенцију, господина Жан Клод Мињона, председника Парламентарне скупштине Савета Европе, да узме реч.
ЖАН КЛОД МИЊОН: Хвала вам велико. Господине председниче, даме и господо, и наравно, драге колеге, на почетку бих желео да вам кажем да сам изузетно дирнут, сваки посланик на коме год да је положају када се обраћа једном скупштинском сазиву, то није нешто што је тек тако, обратити се Скупштини, поготово једној непознатој Скупштини, Скупштини попут ваше у којој су сада окупљени сви представници народни, изабрани у Србији и то је за мене један значајан догађај и ја вам се захваљујем што сте ми ову прилику пружили да овде узмем реч и да вам се обратим.
Такође, волео бих да кажем да, не само што сам председник Парламентарне скупштине Савета Европе, ја јесам посланик Француске Народне скупштине. Једном Французу изузетно значи оваква прилика да се обрати српској Скупштини, говорим у једном емотивном стању и молим вас, имајте разумевања, зато што сам узбуђен држећи овај говор у српској Скупштини.
То је изузетно важно, како рекох, за мене, да вам се обратим у овој земљи, вашој земљи коју осећам као блиском због њене историје, због наше историје, а блиска ми је и због садашњости. Ваша садашњост јесте једна европска садашњост упркос тешкоћама са којима сте се носили током целе историје, а посебно задњих година. Балкански сукоби су нешто што ми сви памтимо, ви их памтите, али их и ми памтимо, и подсећају нас на најтамније стране европске историје.
То се много пута могло чути и због тога бих ја више волео да неколико речи кажем о будућности, а не о прошлости. Дакле, о будућности једној, заједнице европских држава која дели исте вредности и чији грађани живе у простору права, правде и слободе.


1/2 ВС/МЋ

Ваша земља, као и ваша регија, по сваку цену мора да постане део те заједнице. Заједница је утемељена 1949. године када је Савет Европе основан и циљ је био да се грешке Другог светског рата избегну, да се никада више не десе. Тај циљ никада није промењен. Наш основни приоритет је мир, зато што је рат потпуно поништавање свих вредности на којима се Савет Европе заснива.
Да би остварили тај циљ, Савет Европе користи оно што се зове "soft power", мека моћ, блага моћ, да би се у земљама чланицама градила и оснаживала људска права и владавина права у друштву. Државе које следе, поштују ове принципе, не би требало никада да зарате једна са другом, нити да прибегну употреби силе према сопственим грађанима. Мислим да се сви стално слажемо око ових принципа. Међутим, превести те принципе у стварност, дугачак је процес, процес који стално траје, то је стални напор за све нас.

2/1 ГИ/ЛЖ 10.20-10.25

Неке земље су даље одмакле овим путем од других, али нико, понављам, није савршен. Сви се морамо међусобно помагати и учити једни од других. У томе се за мене састоји филозофија Савета Европе. Стога вам најтоплије честитам на великом напретку који сте остварили, преузимајући и спроводећи обавезе које је земља на себе преузела када је приступила Савету Европе. Има већ, ево, 10 година.
Лично сам поносан и срећан што сам један од оних који је у Парламентарној скупштини Савета Европе, пре тог српског приступања, радио и борио се да се Србија укључи у Савет Европе и буде део ове европске породице.
Ви сте велике промене увели у начину рада ваших демократских институција. Изборни систем у Србији је промењен, правосудни. Увођена је децентрализација права мањина. Ратификоване су многе конвенције Европе.
Пре пар дана сам посетио Њујорк и јутрос сам разговарао са председником ваше скупштине овде. Разговарали смо о томе колико је важно за Савет Европе, нашу парламентарну скупштину, да се ратификује у Србији једна од наших конвенција, Конвенција из Истанбула, која се бави тим злом које имамо у свих 47 земаља чланица, а то је оно насиље које се врши над женама. Конвенција се бори против тога. Све земље у Савету Европе, и много више него само земље у Савету Европе, јер су жене жртве свуда у свету, а не само у 47 земаља чланица Савета Европе. Збиља желим да у најскорије време Србија буде у прилици да ратификује ову нашу Конвенцију из Истанбула. Десет земаља чланица Европе је већ ратификовало.
Ако Србија буде међу првима која ратификује Конвенцију из Истанбула, послаћете једну врло снажну поруку међународном јавном мњењу.
Даме и господо посланици, моје драге колеге, збиља имам велику част током ове моје посете да се сретнем са представницима како законодавних, тако и извршних власти у Србији. Сви они своју легитимност извлаче из избора маја месеца 2012. године, које је цео свет признао као слободне и правичне. Мислим да та легитимност омогућује вама да остварујете управо ове демократске напретке које сам поменуо.
Процес реформи није једноставан. Пуно тога треба урадити. Међутим, има ли игде земље на свету у којој не треба неке реформе и даље спроводити? Ја сам био изабран први пут давно у француској скупштини као један од најмлађих посланика и у целој мојој каријери нисам срео никада ни владу, ни министра у некој влади који није био задужен да неке важне реформе спроводи. Та потреба за реформама је и данас јака и потребна. Зато се враћам на оно што наша комисија за мониторинг ради. Земље које су у праћењу по систему мониторинга Савета Европе испуњавају своје обавезе.
Јутрос рекох вашем председнику да та реч мониторинг Савета Европе, праћење ситуације у земљи, треба мало промислити о томе.
Сећам се када сам прве године свог мандата, разговарајући са колегама, тај мониторинг је за многе младе земље чланице био нешто што је звучало увредљиво. Земље су нам се прикључиле у Савету Европе пре пар година и сада су у мониторингу. Није лепо рећи – сад ми вас држимо на оку и гледамо шта се тамо код вас дешава. Поента је да ми вама пружимо нашу помоћ, да поделимо са вама наше искуство, да будемо ту за вас да бисте ви могли да испуните оне обавезе које сте преузели када сте од своје слободне воље одлучили да се Савету Европе прикључите. Разговарао сам са генералним секретаром, са министарским саветом, са конгресом локалних власти, са европским судом у Стразбуру за људска права, који је наш драгуљ крунски. Са свима морамо да размотримо ово стање, да промислимо, да видимо ово ново стање ствари које доводи до настанка, изласка на сцену оне младе политичке класе, да наш речник и наше методе прилагодимо овоме што је данашња стварност.

3/1 МГ/ВК 10,25-10,30
Ви вероватно знате много боље од мене све области у којима у вашој земљи морате да радите на реформама све више и све јаче. То није табу, ви сте вољу и порив за реформама изразили и ми смо ту да вам помогнемо. Правосудни систем мора да постане независтан и ефикасан, да се ојача слобода медија, да се појача борба против корупције и против свих врста и облика дискриминације.
Када говоримо о оснаживању правосудног система, не могу а да не поменем Европски суд за људска права. Он је ваш и наш суд. Јединствен је зато што посланици у Парламентарној скупштини имају ту привилегију да бирају судије које раде у Суду за људска права у Стразбуру да би тај суд нормално радио. Да би то било како треба потребно је да правосудни систем у свакој земљи буде прилагођен европском систему људских права, да би што мање представки стизало у Стразбур.
Имамо велики проблем у Суду за људска права у Стразбуру. Једанаест од четрдесет седам земаља чланица су одговорне за више од 80% представки које стижу у суд. Из једанаест земаља само 80% представки долази. Сада нас је 47 у Савету Европе, а господине председниче знате и ви да радимо на буџету чија је стопа раста нула. Наш буџет се топи из године у годину, а морамо са 47 земаља чланица да радимо као када је Савет Европе имамо много мање земаља чланица.
Сам буџет Суда за љуска права Савета Европе је већи од свега осталог што је у буџету Савета Европе. Можете замислити тешкоће са којима се ми суочавамо. Будући да сам поменуо овај мониторинг, морам да кажем да наша два извештача Савета Европе су обавили изванредан посао. Зашто су они обавили изванредан посао? Зато што сте им ви омогући да у добрим условима раде. То се не дешава у свим земљама, морам да вам кажем. Њих двојица су имали прилику када су износили свој извештај пред Скупштину у Стразбуру да поздраве изванредну сарадњу коју су им посланици у вашој земљи и друге власти пружиле да би могли да одраде један квалитетан и објективан посао.
Напредак по обавезама које сте преузели приступајући Савету Европе, могу да кажем да је наша мала сестра поприлично одрасла у задњих десет година. Ми у Савету Европе подржавамо амбицију сваке европске земље која хоће да се учлани у Европску Унију. Зато наше две институције блиско сарађују, јер и Савет Европе и Европска Унија и ја лично пуно сарађујем са Европском комисијом. То је за мене један од приоритета мог мандата као председника Парламентарне скупштине. У пуној мери подржавам ваш циљ да добијете датум за почетак преговора о приступању Европској Унији, ако је могуће пре краја овог ирског председавања Унијом.
Унија очекује још неке напретке да се остваре да би тај датум био добијен, али Савет Европе је спреман да свом својом моћи помогне и да вас саветује да те напретке остварите. Понављам, лично сам, двоструко и као француски народни посланик и као председник Парламентарне скупштине Савета Европе, изузетно, а када кажем изузетно немам јачу реч од тог изузетно да кажем, колико желим да вас видим једног дана у нашој великој европској породици. Сада нас је 28, ускоро ће нас бити 29 а та 29 бројка зависи од вас, од ваших амбиција, од онога што ви желите да постигнете. Знајте да у Европској Унији имате пуно пријатеља који као ја мисле и који то и кажу као што ја данас овде кажем, имате место међу нама и ми желимо да Србија може и треба да игра ту улогу која вам припада у вашем региону на Балкану.
Да би то било тако ваше место је међу нама, а да би ви били међу нама морамо да вам помогнемо. Неки услови су везани за овај конфликт који је оставио последице и на вашу земљу и на ваш регион. То сам већ данас рекао. Мало сам нестрпљив да чујемо шта се десило јуче у Бриселу са нашом комесарком за спољне послове Катрин Ештон и вашим председником господином Николићем, премијером Дачићем и министром спољних послова.

4/1 БД/ИР 10.30-10.35

Сви су били јуче код ње у Бриселу. Надам се да се то јуче у Бриселу добро десило. Лично сам уверен да је то само један састанак који ће ојачати и унапредити ваш положај.
Како рекох, ти услови су везани за конфликт који је обележио вашу земљу, ваш регион. Али, после тога сте ви кренули добрим путем. Гледате на тај трагични период објективно, што сте и показали хапсећи разне оптужене за ратне злочине, шаљући их пред Међународни кривични суд у Хагу. Ваша земља је ратификовала Конвенцију савета Европе о застаревању злочина против човечности, ратних злочина, као и заштите сведока у тим процесима.
Позивам вас да имате поверења у међународно право, чак и ако су неке одлуке и пресуде суда у Хагу изазвале велике емоције у вашој средини, али мислим да судске одлуке треба сви да поштујемо, то је основа правне државе, а то је и улога Савета Европе, што се тиче одлука Суда за људска права, да обезбедимо да се те одлуке или пресуде поштују и спроводе.
Кад говоримо о Косову, свестан сам тога да је то једно трновито питање, које је тешко за све вас, које мора да се реши да би се обезбедила трајност у миру, стабилност региона и да би се једнога дана све земље овог региона укључиле и у ЕУ Савета Европе.
Долазим вам овде само два месеца после доношења наше одлуке, Резолуције о Косову у Савету Европе. Ту Резолуцију је наш изузетно угледан, компетентан колега, шведски посланик Бјорн Вон Сидов израдио, који је преузео ту важну одговорност у својој земљи, а по одлуци нашег Административног одбора, ми смо у Паризу финализовали текст те одлуке.
Упркос томе што 34 од 47 наших земаља чланица признаје косовску независност, Савет Европе се према Косову држи политике статусне неутралности. Као што смо ми нагласили у нашој Резолуцији, сви који живе на Косову треба да уживају предности владавине права, добре управе, као и сви остали који живе у Европи. Из тог разлога смо се у Резолуцији позвали на то да Савет Европе треба да даље делује снажније на унапређивању основних принципа и да омогући косовским надлежним властима да буду директно укључени у спровођење делатности и програма Савета Европе.
Такође, одлучили смо да Парламентарна скупштина прошири свој дијалог са представницима свих политичких снага изабраних у косовску скупштину. Зато ће Административни одбор Парламентарне скупштине одобрити право косовским изабраним представницима да учествују у нашим одборима, сем у одборима за мониторинг и Законодавном одбору, управном. То је немогуће за њих, за представнике са Косова да буду ту. Даће им се и право да прате пленарна заседања, без права да узму учешћа, да се обрате пленарним заседањима или да гласају.
Ваша делегација је ту присутна и можемо да разговарамо и даље о томе. Дозволите ми да честитам на раду вашим представницима, вашој новој представници делегације у Парламентарној скупштини, младој, која се изванредно држала током ових разговора, када је политички одбор скоро једногласно прихватио извештај мониторинга Бјорна Вон Сидова. Она је ту била изванредна. Исто тако је и у Стразбуру била изванредна током последњег заседања Парламентарне скупштине. Била је изванредна и у Паризу када је Административни одбор Парламентарне скупштине заседао. Захваљујем се вашој шефици делегације, која је била изузетно професионална током свих тешких разговора које смо водили.

5/1 АД/ЉЛ 10,35-10,40

Знајте да ценимо конструктиван приступ српске Владе. Поздрављамо и подржавамо конструктивни приступ ваше Владе дијалогу Београда и Приштине, а посебно сада већ редовне састанке на највишем нивоу у Бриселу, као и овај који се синоћ десио, упркос Резолуцији коју сте овде донели јануара прошле године да Србија не признаје независност Косова.
Свеједно сам срећан због недавне изјаве вашег државног секретара, госпође Сузане Грубјешић, односно заменика министра за европске интеграције, која се обратила Одбору Европског парламента, којим је председавао мој пријатељ, господин Брок. Госпођа Грубјешић је рекла да у разговору Београда и Приштине нема алтернативе. Разговор и дијалог су основна делатност свакога ко је посланик, сваког скупштинара, то је основна особина сваког посланика. Кроз дијалог радимо оно што у Стразбуру зовемо скупштинском дипломатијом, парламентарном дипломатијом и кроз то можемо унапређивати решавање проблема.
Изјава госпође Сузане Грубјешић је један крајње позитиван знак за будућност. Убеђен сам да дијалог вођен са добрим намерама може да доведе до решења и најтежих проблема. То је један разговор који се сада дешава у 2013. години.
Ова 2013. година је симболична по многим основама за нас Французе, а и за вас, јер сте и ви били укључени у то. Ова 2013. година је 50-то годишњица Јелисејских споразума. Пре 50 година је то значило помирење два народа који су ратовали онолико кроз векове – Немаца и Француза.
Дозволите ми да изразим жељу да оно што смо успели са нашим непријатељима да постигнемо пре 50-60 година, јер наши народи су се тукли, мрзели, масакрирали и постојала је невиђена мржња између Француске и Немачке. И ко је пре 50 година могао да претпостави да ће данас сад тај европски двојац Француско-немачки, уз разговоре и расправе, моћи да буде такав пример ове сарадње - сви они који су сумњали у такве могућности.
Календар је такав. Јубилеј је – 50 година. Случајно се задесило да Француз, ја лично, председавам Парламентарном скупштином Савета Европе. Савет Европе је основан као прва европска институција 1949. године, да не би никада више доживели ужасе Другог светског рата.
Нажалост, нисмо у потпуности успели. Нисмо успели да избегнемо један број сукоба и конфликата који су вас захватили. Али, имам наде да, рецимо, ове године када обележавамо годишњицу Јелисејског споразума, да ће и друге земље које су чланице Савета Европе и које су тренутно ангажоване у неким ратним сукобима једни с другима, решити то.
Драге колеге, ако могу да кажем, драги пријатељи, пријатељство је једна важна и велика вредност која нам омогућава да идемо напред. Желео бих да искористим ову част да се овде обратим вама и да вам поднесем извештај о својој првој години председавања Парламентарном скупштином. У Парламентарној скупштини сам од 1993. године као посланик. Нас сачињавају представници, народни посланици из народних скупштина земаља чланица. То је неопходно.
У обавези сте и ви, као Скупштина, да тражите извештај од ваших посланика у Парламентарној скупштини, ваш председник Скупштине и сам дом, пошто је наша Парламентарна скупштина тело које обједињује представнике из 47 земаља, плус још земље посматрачи, или посматрачи из две скупштине које су изгласале демократске статуте – Народна скупштина Марока и исто представници Националног савета Палестине, Палестински развојни савет. Јер, Палестина је добила тај статус партнера за демократију. Значи, наша два партнера за демократију – Мароко и Палестина.

6/1 АЛ/СМ 10.40-10.45

Надам се да ће и друге земље постати наши партнери за демократију. Мислим на Тунис када то кажем или Алжир. За неколико недеља идем у Алжир. У Тунису сам већ био. Има других земаља које желе да се инспиришу оним што ми радимо у Европи. Има земаља које су у статусу посматрача и не само у Парламентарној скупштини него и Савету Европе. Сједињене Америчке Државе су посматрачи. Јапан је посматрач. Канада је посматрач. Редовно нас посећују скупштинске делегације из канадског парламента. Мексико је посматрач.
Изабран сам прошле године за председника Парламентарне скупштине и рекао сам да имам три приоритета. Први је да са Европском унијом развијам односе пријатељске, пуне поверења, а не да будемо стерилна конкуренција. Пошто немамо исте надлежности, Европска комисија и Европски парламент, не бавимо се истим областима, други приоритет за мене је да доприносимо решењу замрзнутих сукоба и конфликата. Неке моје колеге су се смејале. Други нису ништа урадили годинама са замрзнутим конфликтима и посумњали су да ћу то да решим за две године. Рекли су да пробам, да се надам да ћу наћи решења, па се нисам са тим сложио. Мислио сам да су то важна питања којима треба да се бавимо.
Што се тиче Парламентарне скупштине Савета Европе, ту смо не само да изигравамо неко присуство већ да заиста покушамо да поред тих протоколарних обавеза урадимо и оно што је битно. Моја намера је да говорим о осетљивим темама, битним темама, да покушам да дам допринос наше Скупштине одређеном броју решења поштујући дух који је постојао 1949. године, те генијалне идеје да се оснује Савет Европе.
Мој други приоритет је био да Парламентарну скупштину направим релевантнијом, парципативнијом, реактивнијом, више уочљивом, да реагује на одређени број тема. Из минута у минут свакодневно морамо да еволуирамо, да се развијамо. Ваша је и Парламентарна скупштина Савета Европе и она мора бити реактивнија, релевантнија и ближа реалности.
Што се тиче Европске уније, много пута сам се срео са председником Европског парламента, господином Шулцом, који је изабран истовремено као и ја на своју функцију. Велико ми је задовољство да сарађујем са њим. Два пута сам га уживо видео, а више пута смо телефонски имали разговоре да би расправљали о одређеним питањима. Морам да кажем да су наши односи изванредни. Наравно да се срећемо и са представницима политичких клубова, са господином Броком, а директно и са парламентарцима који се интересују за рад. Председник Европског парламента ће такође имати прилику да се обрати надам се у следећем јуну и вашим представницима.
Такође сам се срео са Штефаном Филеом, који је европски комесар, који се директно интересује и надлежан је за ово што и вас интересује, с обзиром да се бави добросуседском политиком и политиком проширења. Он је позитивно одговорио на мој позив. На претходном делу заседања Парламентарне скупштине обратио се нашим парламентарцима. Ми смо му наравно постављали сва питања која смо хтели и он је одговарао на та питања, а нас двојица смо се договорили да се срећемо на свака два месеца како бисмо разговарали о темама које се тичу Парламентарне скупштине, тако и Европског парламента и Европске уније.
Многе релевантне државе које су и наше чланице, чланице су и Европске уније, али чланице су и Савета Европе, међу којима је и Србија.

7/1 ТЂ/МЈ 10.45-10.50

Тако да је за све нас заједнички циљ да имамо јединствен европски континент у којем ће владати све оне вредности до којих држимо, а то је владавина права, присуство правних држава. Наравно да сам више пута изразио да нисам задовољан тиме што је ЕУ кренула да се бави људским правима, а да се није обраћала само Савету Европе за регулисање тих питања, што бих више волео, али сам схватио да је то реалност, тако да сам предузео конкретне кораке да би сарађивао са тим органом ЕУ.
Године 2012. у Торину приликом Комисије за политичке послове срео сам специјалног известиоца из Грчке, министра иностраних послова Грчке, који се бави људским питањима, питањима људских права. Он је велики професионалац и сигуран сам да ћемо добро сарађивати. Он је изразио жељу да блиско сарађује са нашим комесаром за људска права.
Такође, желимо да се бавимо и разрешавањем питања замрзнутих конфликата. Ради се о Транснистрији, Републици Молдавији. Два пута сам ишао тамо. Имао сам прилику да се сретнем са свим политичким властима, које је требало да сретнем, са молдавским премијером, са председником парламента Молдавије, одређеним бројем министара и са великим задовољством смо приметили да је Молдавија, на крају крајева, успела да изабере свог председника републике.
Такође, имао сам прилику да се обратим молдавском парламенту. То је био крупан корак за мене, како да кажем, велика ствар. Срео сам се са господином Шевшуком који је изабран за председника тог сепаратистичког региона. Изразио сам том приликом одређени број жеља до који није лако стићи, с обзиром да тамо постоји једна криза која чини да је коалиција у Влади оборена, што ће довести молдавски народ до тога да изразе своју вољу на преурањеним изборима. Наставићемо да радимо у смислу бржег решавања проблематике која постоји у том региону Транснистрије.
О томе сам разговарао са Украјином која је од недавно председавајућа ОЕБС. Мишљења сам да наши пријатељи Руси поседују кључ решења тог проблема. У наредним недељама ћу имати прилику да говорим о тој проблематици Придњестровља. У априлу ћу ићи у Москву где ћу се срести са господином Наришкином и са надлежним властима и гледаћемо да се бавимо тим проблемом Придњестровља.
Што се тиче Нагорно – Карабакх, две земље које могу решавати тај проблем су наравно Јерменија и Азербејџан и ускоро ће бити на челу Комитета министара Савета Европе. Што се тиче Азербејџана, да их цитирам по азбучном реду, проживљавају један историјски тренутак, како за њих, тако и за себе, с обзиром да ће председавати Министарским комитетом Савета Европе, који је основан 1949. године како више никада не би дошло до рата. Ради се о том Нагорно – Карабакх.
Постављам себи питања, а мислим да сви треба себи да поставимо питање – шта ће се десити у вези са тим? То је историјски тренутак и за њих, па и за нас и добро би било да се инспиришу оним што се десило пре педесетак година код нас, како две земље које су у сукобу могу заједнички да председавају Комитетом министара. Мислим да треба да имају један заједнички програм председавања, а њихова заједничка тема је решавање проблема Нагорно – Карабакх. То је неки свакодневни проблем који проживљавају породице, како Јерменије, тако и Азербејџана.
Надам се да ће те две делегације током априла месеца моћи да се сретну, како бисмо разговарали о том председавању, с обзиром да ће шест месеци бити једна земља, па друга, са једним делом којим ће председавати Аустрија.

8/1 ВС/ВЗ 10.50 – 10.55

Мислим да је јако добро да ту дамо свој допринос да се реши проблематика Нагорно-Карабакх, крајем маја, управо пред мој одлазак у Јереван где ћу тамо учествовати на састанку нашег административног комитета, улажем велику наду да ћу пре тога ићи у посети Баку, уз присуство колеге из Јерменије, и евентуално колеге из Азербејџана. Надам се да ће то бити један симболични гест две делегације који ће моћи да буде само високо цењен и надам се да ће владе тих земаља одобрити одређене слободе својим земљама, јер управо је на парламентарцима и то на њиховим новим генерацијама да своје владе увере да је дошао тренутак да се заврши са одређеним проблемима и да се крене у нови живот.
Такође, желим да поново изразим колико мрзимо рат, колико је он пропраћен великим бројем жртава, колико има ту муке и подсећам још једном да је Савет Европе основан 1949. године са жељом да се никада више не понови претходна ситуација.
Такође, сада живимо у ситуацији када имамо економску кризу, када имамо јачање насиља и да треба да се вратимо заједничким вредностима, а не повратку национализму, не повратку тој идеји, свако за себе. Мислим да треба и мање Европе и више Европе. У Француској смо имали једну изборну кампању, која је била веома тешка.
Ја сам поново изабран за посланика, али сам просто преузео ризик на себе да упаднем у неке ситуације које нису добре.
Знате, када један тенисер игра меч, он мора понекад да изађе на мрежу, а тако сам и ја дошао у ту ситуацију да изађем на мрежу, да објасним шта је то Европа, да објасним одређени број ствари својим сународницима и да кажем да Француска мора да настави са активностима које ја сада водим, да Европа буде солидарнија, да буде поносна на своје вредности, да буде снажна и да буде отворена према својим суседима. То је та политика коју данас спроводимо, политика добросуседства. Био сам због тога у Тунису, у Мароко, ићи ћу ускоро и у Алжир и разговарао сам са нашим пријатељима Мароканцима, а настављам да разговарам са њима, што ћу урадити са нашим пријатељима Алжирцима, разговараћемо о стању у западној Сахари. У Малију смо имали једну ургентну ситуацију и о томе смо недавно имали разговоре и веома сам задовољан што је став Француске био подржан.
Даћу вам само један пример, почетком јануара сам имао прилику да одем у сабирне центре за нелегалне емигранте у Грчку, и морам да кажем да сам тамо видео и осетио несагледив ужас када сам видео те жене и ту децу који су живели у ужасним условима и просто сам физички осетио потребу за једном солидарнијом Европом.
Слике које сам видео у тим центрима, та лица која су побегла из одређеног броја земља, а знате које су то земље, ти услови су неприхватљиви. Рекао сам да проживљавамо једну хуманитарну катастрофу и то заиста мислим. То су малолетна деца која су одсечена од својих породица и уопште немају сазнања о томе шта се десило са породицама.
Жене су у потпуно непојмљивим условима држане и ми због тога морамо да реагујемо.
Потребна је једна хитна дебата са председником Сантинијем који председава Комитетом за миграције и ни једна држава не може сама да се избори са масивним приливом емиграната из различитих земаља који су у кризи или рату.

9/1 ГИ/ЦГ 10,55-11,00

Знам да се и ваша земља и ваш регион суочава са таквом проблематиком. Вама је много познатија проблематика него мени, али потребне су међународне институције како би заиста предузеле одређене мере како би сви могли да живе у достојанству. То су неке слике које никад нећу заборавити које сам тамо видео.
Одлучио сам се да позовемо све земље европског континента да покажу солидарност, да би могли да се суочимо са тим трагичним ситуацијама које су биле у прошлости или се дешавају и данас.
Желим да Парламентарна скупштина, као што сам рекао, буде јача, буде партиципативнија, да води заједничке акције у оквиру Савета Европе, да их водимо заједно како бисмо били јасни.
У Тунису су сам разговарао са одређеним људима. Разговарао сам са албанским представницима, са Венецијанском комисијом и чини ми се да је било успеха у сарадњи између Комитета министара и Парламентарне скупштине Савета Европе и Европског парламента.
Надам се да ћемо ускоро моћи да спроведемо у дело оно што смо заговарали и да ја као председник Парламентарне скупштине Савета Европе треба исто тако да утичем на све представнике националних скупштина, који су и код нас присутни, да раде заједно.
Основао сам нешто што се зове Конференција председника националних делегација, који ће приликом сваког дела заседања моћи да комуницирају и касније да својим респективним скупштинама, парламентима изнесу неку врсту извештаја о томе шта ми у Стразбуру радимо, јер управо оно што се дешава у националним парламентима је од суштинског значаја за рад наше парламентарне скупштине.
Сада желим да вам захвалим још једном на вашем позиву и још једном желим да кажем колико ми је велика част што сам могао да говорим овде у име Парламентарне скупштине пред вама, да са вама поменем одређене теме које нису увек толико лаке. Свестан сам тога да имате и теме са којима се суочавате сада. Нисмо овде да дајемо лекције било коме, већ да изнесемо одређени број истина и да покушамо да вам пружимо нашу помоћ, нашу подршку, наше искуство како бисте могли да наставите са путем који сте изабрали, а то је пут демократије, пут поштовања правне државе. У закључку бих рекао да је то онај основ на основу којег ћете се интегрисати у ЕУ, што желим из свег срца и можете рачунати на мене у томе. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем господину Жан Клод Мињону.
Закључујем Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години. Хвала свима.

(Седница је завршена у 11,00 часова.)







Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31