У расправи су, као уводничари, испред Привремених институција самоуправе на КиМ, наступили Хилми Јашари, омбудсман и Славиша Младеновић, комесар за језике у Кабинету председника Владе у Приштини.

Др Александра Томић је истакла да бројни извештаји међународних организација, укључујући и УН, као и потребе становништва и регионална стабилност, већина међународне заједнице, укључујући ЕУ и САД и досадашњи споразуми Београда и Приштине захтевају компромис, дијалог и поштовање међународног права и људских права на КиМ. Нагласила је да је Београд отворен и апсолутно посвећен овим циљевима, што је много пута доказао конкретним поступцима. Са друге стране, упозорила је да Приштина све време ескалира ситуацију: увођењем антицивилизацијских такси од 100 одсто којим се угрожава преживљавање становништва, формирањем „Оружаних снага“ (противно Резолуцији СБ УН 1244, регионалним аранжманима и Бриселском споразуму), којим нарушава стабилност региона, неформирањем ЗСО, доношењем тзв. Платформе којом ефективно блокира и обесмишљава дијалог Београда и Приштине, као и несанкционисањем или подстрекавањем напада на људе, цркве, имовину и гробља. Додатну димензију ескалације представља и стално фабриковање изговора од стране Приштине за неиспуњавање својих обавеза. Истакла је да уколико ПССЕ превиди овако агресивно, деструктивно, екстремно и некооперативно понашање Приштине, тешко је видети шта легитимише или шта остаје од вредности демократије, људских права и владавине права уграђених у основе Савета Европе.

Проф. др Жарко Обрадовић је нагласио да на Косову и даље постоји безакоње, насиље над Србима и неалбанцима, застрашивање људи, отимање имовине, криминал и корупција су врло раширени, као и друге негативне појаве. У Метохији је 90 одсто имовине Срба узурпирано. Срби немају права, ни могућности, да посете своје куће и имања. Због опште несигурности, претњи и различитих препрека у протеклих 20 године, од 250.000 Срба протераних 1999. године, вратило се мање од 2 одсто. Убиство Оливера Ивановића почињено је пре више од годину дана али још увек није решено, као ни случај насиља које су починили косовски полицајци над Марком Ђурићем, директором Канцеларије за преговор Београда и Приштине.

Додао је да ЕУЛЕКС и привремене институције на Косову не чине готово ништа да се проблеми реше и ситуација промени. Институције постоје само на папиру. Косовске власти су пре неколико месеци увеле таксу од 100 одсто на робу из Србије, а већ 6 година не желе да формирају Заједницу српских општина, обавезу коју су прихватили Бриселским споразумом. Истакао је да то представља и обавезу из Резолуције Савета Европе из 2016. године.

Проф. др Обрадовић је напоменуо да је у извештају Стејт департмента о стању људских права на Косову констатовано да институције на Косову не функционишу, да не постоји демократски капацитет. Извештај констатује да је само у првих 7 месеци 2018. године регистровано више од стотину инцидената, који укључују крађе, оштећења имовине косовских Срба и српске православне цркве, као и вербалне нападе. Извештај говори о злоупотребама и корупцији у Влади Косова и снагама безбедности и о томе да не постоји жеља за предузимањем мера којим би се створиле могућности за повратак расељених Срба или се казнили кривци за кршење закона.

Делегација Народне скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) учествује на пролећном заседању ПССЕ, које се од 8. до 12. априла одржава у Стразбуру. У делегацији коју предводи др Александра Томић учествују Биљана Пантић Пиља, Елвира Ковач, проф. др Жарко Обрадовић, Дубравка Филиповски, Александар Шешељ и Бранка Стаменковић.