Споразум је потписан 2001. године у Бечу од стране представника СР Југославије, БиХ, Хрватске, Македоније и Словеније, а ступио је на снагу јуна 2004. године, након ратификације у парламентима наведених држава. Бечки споразум о сукцесији садржи седам анекса од којих је међу најважнијим Анекс Г „Приватна својина и стечена права“. У наведеном Анексу се јасно и прецизно каже да ће свим грађанима и правним субјектима бити призната, заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени током рата под притисцима и претњама биће проглашени ништавним. Према међународном праву и уставима држава наследница бивше Југославије, међународни споразуми ратификовани у парламентима имају јачу правну снагу од домаћих закона.

Линта је у свом излагању, између осталог, истакао да је Анекс Г мртво слово на папиру што се тиче повратка имовинских и стечених права Срба из Хрватске и повратка имовине српских фирми у Хрватској. Према његовим речима, Хрватска више од 15 година, од ступања на снагу Бечког споразума о сукцесији, одбија решавање имовинских и стечених права српских повратника, протераних Срба и других оштећених грађана и због тога систематски опструише спровођење Анекса Г. Линта је указао на бројне чињенице које потврђују да Хрватска крши суштинске европске вредности као што су једнакост, поштовање права мањина, забрана дискриминације на националној основи и владавина права. Додао је, да у Хрватској није могуће да Срби и српске фирме судским путем поврате и заштите своја имовинска права, те да је очигледно да у Хрватској не функционише правна држава и да би због тога Европска унија требало да је суспендује из свог чланства. Линта сматра, да би Влада требало да формира стручни тим који би извршио темељну анализу нерешених проблема који се односе на Анекс Г и предложио дипломатске, политичке и правне мере с циљем њиховог решавања.

Међународну конференцију о поштовању преузетих међународних обавеза из Анекса Г Бечког споразума о питањима сукцесије организовали су Удружење правника Србије, Институт за упоредно право и Удружење оштећених правних лица „Одузета имовина“. Међу учесницима били су, између осталих, председник Удружења правника Србије проф. др Миодраг Орлић, председник удружења „Одузета имовина“ Зоран Ристић, бивши амбасадор САД у Србији и Хрватској Вилиам Монтгомери, председница Привредног апелационог суда Јасминка Обућина, дугогодишњи судија Врховног суда Србије Љубодраг Пљакић, бивши судија Врховног касационог суда Предраг Трифуновић, проф. др Радован Вукадиновић, некадашњи високи службеник у Влади и Сабору Хрватске Сулејман Табаковић и други.