21. јануар 2019. Учеснице састанка

21. јануар 2019. Учеснице састанка

Понедељак, 21. јануар 2019.

Интеграција Западног Балкана у ЕУ доприноси регионалном миру и безбедности

Делегација Одбора за европске интеграције учествовала је на састанку председавајућих одбора за европске послове парламената држава чланица ЕУ – COSAC, који је организован у оквиру румунског председавања Савету Европске уније, у Букурешту, 20. и 21. јануара 2019. године. У делегацији Народне скупштине биле су потпредседница Народне скупштине и чланица Одбора за европске интеграције Гордана Чомић и заменица члана Одбора за европске интеграције Ивана Николић.


Састанак су отворили председник Сената Парламента Румуније Калин Попеску Тарићиану и потпредседник Доњег дома Парламента Румуније Флорин Лордахе, који су током својих уводних излагања истакли да ће румунско председавање настојати да консолидује проблеме који постоје унутар ЕУ, са посебним акцентом на повећање кохезије и осигуравање конвергенције кроз инструменте вишегодишњег финансијског оквира.

Председавајући КОСАК-а и председница Одбора за европске послове румунског Сената Габријела Крету и председник Одбора за европске послове румунског Доњег дома Ангел Тилвар истакли су важну улогу сарадње националних парламената у изналажењу заједничког решења за проблеме унутар и изван ЕУ. Известили су о резултатима састанка Тројке и представили нацрт програма Пленарног КОСАК састанка, који се одржава од 23. до 25. јуна 2019. године. Председавање је показало интерес да учествује на наредном КОСАП састанку, уколико добије позив за учешће, чиме ће се успоставити ближи облик сарадње између КОСАК и КОСАП конференције.

Приоритете румунског Председавања Савету ЕУ представила је заменик председника Владе задужена за имплементацију Румунског стратешког партнерства Ана Биркал. У својству председавајућег, Румунија ће углавном имати одговорност да унапреди преговоре Савета о законодавству ЕУ, да осигура континуитет програма ЕУ и добру сарадњу између држава чланица и европских институција – Комисије, Европског парламента и Савета ЕУ. Приоритети румунског председавања односе се на унапређење одрживог и праведног раста за све државе чланице кроз побољшану конвергенцију, иновације, дигитализацију и повезивање; одржавање сигурне Европе; јачање глобалне улоге ЕУ и промовисање солидарности као заједничке вредности Европе.

Шеф делегације Народне скупштине Ивана Николић је изразила уверење да ће Република Србија и ЕУ одржати континуитет добрих односа, међусобне сарадње и подршке на путу Србије ка чланству у Европској унији. Истакла је снажно опредељење наше земље за чланство у Европској унији, посвећеност реформским процесима и усаглашавању законодавства са правом ЕУ, као и допринос постојећим иницијативама, политикама и мисијама Европске уније. Иако је несумњиво да процес придруживања и чланство у ЕУ представља стратешко опредељење и главни спољнополитички приоритет свих земаља региона, посланица Николић је истакла да интеграција западног Балкана доприноси миру и безбедности, али и просперитету, а да је принцип солидарности кључан у развоју политике проширења. Подсетила је да је Србија у 2018. години отворила четири поглавља, чиме је укупан број отворених преговарачких поглавља 16, и изразила уверење да ћемо наставити још већом динамиком и у наредном периоду. Република Србија се активно залаже да допринесе сталној тежњи Уније и држава чланица да обезбеде већу стабилност у непосредном суседству, и у том смислу неопходно је понудити недвосмислену перспективу приступања земљама западног Балкана. Позвала је ЕУ да узме што хитније и активније учешће у дијалогу Београда и Приштине, који је блокиран због једностраног увођења такси од 100 одсто на робу из централне Србије, чиме се крши и ЦЕФТА и Споразум о стабилизацији и придруживању. Последње активности Приштине којима се врши трансформација косовских безбедносних снага у косовску војску, неће допринети регионалном миру и стабилности и нису у сагласју са вредностима које промовише Европска унија. Посланица Николић је изразила очекивање да се ЕУ конкретније и ефикасније укључи у решавање овог проблема, јер се оваквим потезима урушава мултиетнички принцип мира и стабилности у региону.

Велики број парламентараца осврнуо се на перспективу проширења земаља западног Балкана, истичући да се напредак сваке државе на том путу мора вредновати појединачно.

Током друге сесије било је речи о повећању кохезије и унапређењу конвергенције кроз финансијске инструменте ЕУ. Европска комесарка за регионалну политику Корина Крету је истакла да кохезиони и структурни фондови не смеју бити смањени и да као такви доприносе стабилнијој макроекономској политици ЕУ, отварању радних места и унапређењу живота свих грађана. Истакла је да су у програмском периоду 2014–2020. идентификована два основна циља: инвестиције за раст и радна места и прекогранична, транснационална и међурегионална сарадња.

На КОСАК-у су учествовале делегације парламената држава чланица ЕУ, делегације парламената Албаније, Србије, Црне Горе, Македоније и Турске, као држава кандидата за чланство у ЕУ, делегације парламената Норвешке, Исланда, Швајцарске и Грузије, у статусу специјалног госта, као и представници Европске комисије и Европског парламента.

На састанку је усвојен програм 61. пленарног КОСАК састанка који ће бити одржан од 23. до 25. јуна у Букурешту. Делегација Одбора за европске интеграције је на маргинама састанка имала више билатералних сусрета са парламентарцима из држава чланица ЕУ и региона.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја