Чланови Одбора за науку и технолошки развој су, на седници од 4. септембра, разматрали Инфирмације о остваривању програмских планова Министарства за науку и технолошки развој у 2009. години и Инфомације о стању у Винчи.

Седници су у име Министарства присуствовали државни секретар Снежана Пајовић и Мирослав Весковић, помоћник министра.

Информацију о остваривању програмских планова Одбору је представила државни секретар Министарства Снежана Пајовић, која је посебну пажњу посветила утрошеним средствима из буџета за првих шест месеци рада у 2009. години. Од буџетски одобрених 7,4 милијарди динара, Министарство је у првој половини године утрошило преко 4 милијарде за реализацију свих планираних активности и наставак 450 научних пројеката. Она је додала и да Министарство до краја септембра планира завршетак јавне раправе о Нацрту националне стратегије научног и технолошког развоја и обавестила чланове Одбора да ће представници Министарства у том периоду народним посланицима представити Нацрт стратегије.

У краћој расправи о информацији, народни посланици сложили су се да су средства која држава издваја за науку недовољна за њен развој, још једном критикујући ребаланс буџета, којим је смањен буџет за науку за 1 милијарду динара.

Информацију о стању у Винчи члановима Одбора представио је помоћник министра Мирослав Весковић. Он је истакао да ова институција тренутно запошљава 800 радника и остварује годишњи приход од 1,6 милијарди динара, од чега је 600 милиона из сопствених прихода. Он је додао да је Институт у Винчи једина институција у земљи задужена за питање радиоактивног отпада. У циљу дугорочног решавања тог проблема Влада је приступила формирању јавног предузећа за управљање нуклеарним отпадом, које ће допринети да Винча функционише као научна институција. Поред јавног предузећа биће формирана и Агенција за заштиту од зрачења и нуклеарну сигурност, која ће се као независно тело бавити овим питањима. Тренутно најважнијји пројекат у Институту Винча је ВИН, који подразумева измештање нуклеарног отпада у Русију, декомисију нуклеарног реактора и изградњу хангара за одлагање нуклеарног отпада. Приоритет пројекта је измештање нуклеарног отпада у вредности од 54 милиона евра. Значајну, како финансијску, тако и стручну помоћ, Србија на овом пројекту добија од Русије, Европске уније, али и неких земаља појединачно, као што су Чешка и Словенија.

У расправи о овој информацији чланове Одбора је интересовало да ли ће се ново јавно предузеће бавити проблемом нуклеарног отпада, насталог као последица бомбардовања. Помоћник министра науке истакао је да ће то предузеће бити задужено за сваку врсту нуклеарног отпада, па и отпада насталог услед бомбардовања. Он је обавестио чланове Одбора да је на територији Србије, сав горњи слој земљишта контаминираног бомбардовањем, уклоњен и пренет у Винчу где је ускладиштен по свим прописима. Такође, он је изнео и став да би у будућности Институт Винча требало поделити у три целине, од којих би се једна бавила научним радом, друга, практичном применом пројеката и која би била тржишно оријентисана и трећа, јавно предузеће које ће се бавити нуклеарним технологијама.

Седници је председавао председник Одбора Србољуб Живановић.