На постављена питања одговарали су министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, министарка правде Снежана Маловић и министар рада и социјалне политике Расим Љајић, као и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и шеф Преговарачког тима Србије у разговорима са Приштином Борислав Стефановић.

Овлашћени представник, народни посланик Борис Алексић поставио је питање зашто Влада преговара са представницима самозване владе Хашима Тачија, кога је и Дик Марти у свом извештају означио као главног мафијаша и учесника у киднаповању и убијању Срба и трговини њиховим органима. Питао је да ли преговорима са онима које је и немачка тајна служба означила мафијашима фактички признајемо независно Косово и Метохију.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да Влада нема намеру да призна самопроглашену независност те покрајине,као и да преговоре које Београд води са Приштаном не види као потврду те независности. Једини циљ разговора са Приштином јесте побољшање живота свих грађана на Косову и Метохији, а пре свега, Срба и ти преговори су у интересу државе Србије.

Министар Богдановић је подсетио да је политика Владе према Косову и Метохији заснованана Уставу Србије и скупштинским резолуцијама из 2007. и 2008. године и оцениода је разговор за Приштином једини начин за решавање проблема Срба на Косову и Метохији. Истакао је да нико од Србије не тражи да призна независност те покрајине као услов за улазак у Европску унију и да Влада никад неће признати самопроглашену независност Косова.

Богдановић је рекаода је за Србију кључно питање статуса Косова и Метохије, о чему ће бити настављени преговори након завршетка њиховог техничког дела.

Народни посланик Борис Алексић поновио је да статус Косова и Метохије уређен Уставом Србије и да, приступањемпротивуставним преговорима са представницима самозване Тачијеве владе,према међународном јавном праву, Србија фактички признаје независност Косова.

Министар Богдановић је рекао да Србија има мале ингеренције на Косову и Метохији и да преговорима и компромисом настоји да побољша живот српском и другом неалбанском становништву, али, исто тако,и албанском становништву.

Указујући на тежак економски положај албанског становништва на југу Србије, народни посланик Риза Халими поставио је питање колико дуго ће они бити талац у преговорима Београда и Приштине и када ће се наћи решења за пензионере који су радни век провели на Косову и како ће се решити питање признања високошколских диплома.

Народни посланик Велимир Илић поставио је питање каква је улога Министаства за Косово и Метохију ако његови представници не учествују у преговорима Београда и Приштине и шта је учинило на побољшању економског положаја српског становништва у Покрајини.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић одговорио је да Министарство помаже представницима нашег Преговарачког тима, с обзиром на то да добро познаје прилике у Покрајини. Навео је да је у последње две године предузето више мера усмерених ка оснивањумалих и средњих предузећа и отварању радних места на Косову и Метохији, а посебно у пољопривреди. Посебна пажња посвећена је повратницима у Метохији и Косовском Поморављу.

Народни посланик Велимир Илић затражио је од министра Богдановића извештај о резултатима рада на Косову и Метохији.

Народни посланик Слободан Самарџић оценио је да је при крају процес признавања независности Косова и Метохије од стране Србије и да ће споразум Београда и Приштине представљати коначни чин признања. С тим у вези, поставио је питање у којој форми ће бити сачињен тај документ.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић поновио је да Србија неће признатисамопрокламовану независност Косова и Метохије и да преговори не прејудицирају будући статус Покрајине.

У поновном јављању, народни посланик Слободан Самарџић је рекао дачињеница да Србија разговара са Приштином као равноправном страном говори о томе да је признање при крају. Осим тога, ЕУ тражи од Србије да успостави добросуседске односе са Косовом и Метохијом, а те односе могуразвијати само државе. Самарџић је поставио питање да ли постоје назнаке када би могло бити отворено питање статуса, односно најављена друга фаза преговора.

Министар Богдановић је нагласио да док Србија не призна Косово и Метохију и оно не добије столицу у Уједињеним нацијама, оно није независно. Иако су неке велике силе признале самопроглашену независност Косова и Метохије и противе се отварању преговора о његовом статусу, две трећине земаља у свету не признаје Косово као независну државу, рекао је министар Богдановић.

Подсећајући да је Влада позвала на бојкот парламентарних избора на Косову и Метохији, народни посланик Зоран Остојић је рекао да су Срби са Косова ипак учествовали на тим изборима са својом листом. Поставио је питање колико је средстава утрошено на ту кампању. Министар Богдановић је одбацио ову тврдњу.

Народни посланик Зоран Остојић је у поновном јављању поставио питање како се троше средства из републичког буџета намењена зафинансирање институција локалне самоуправе, јавних предузећа, социјална давања и пензије на Косову и Метохији. Министар Богдановић је одговорио да је, у циљу штедње,недавно распуштено осам локалних самоуправа на Косову и Метохији и да још има простора за даље смањење нерационалног трошења новца.

Народни посланик Владимир Милентијевић поставио је питање да ли су тачне изјаве шефа Преговарачког тима Приштине да ће Србија прихватити више споразума из области саобраћаја, телекомуникација и других области у којима се нуде решења која експлиците садрже ознаке независности Косова.

Шеф Преговарачког тима Борислав Стефановић истакао је да Србија и њен преговарачки тим неће учинити ништа што би дало потврду независности Косова, као и да ће договорена решења омогућити решавањепроблема Срба у тој покрајини. Додао је и да се очекује да ће ускоро бити постигнути договори о три од четири теме о којима се преговара и упозорио да из Приштине долазе разна тумачења договора и нетачне информације.

Стефановић је рекао да грађани са Косова и Метохије сигурно неће моћи да користе такозване пасоше Косова и регистарске таблице на којима пише република Косово и које имају грб Косова. Такође је нагласио да Србија настоји да утиче на све могуће начине да се у преговоре, поред ЕУ, укључе и Уједињене нације.

Народни посланик Александра Јанковић поставила је питање о односу Србије према НАТО и другим војним савезима. Народни посланик Милош Алигрудићпитао је какав је став Владе о сарадњи са Организацијом за колективну безбедност и сарадњу, која јеоснована у Москви и да ли ће затражити статус посматрача у тој организацији. Такође је поставио питање како је дошло до организације конференције НАТО у Београду, с обзиром на то да је Србија само чланица Партнерства замир.

Алигрудић је поставио питање да ли је Влади познато да НАТО обучава припаднике косовских безбедносних снага, то јест војску Косова.

Одговарајући на последње питање,Борислав Стефановић је рекао да је то позната чињеница, као и да она представља опасностпо Србију.

Народни посланик Зоран Красићпоставио је питање да ли и на који начин држава Србија помаже оптуженицима у Хашком трибуналу.

Министар рада и социјалне политике и шеф Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић рекао је да држава чини напоре да пружи сваку врсту помоћи нашим држављанима, у складу са Законом о сарадњи са судом, а пре свега, да им обезбеди потребну документацију. Народни посланик Зоран Красић је рекао да је хашким оптуженицима неопходна правна помоћ.

Народни посланик Мирослав Маркићевић поставио је питање из ког разлогапреговоре са Приштином воде представници Министарства иностраних послова, због чега нису представили Народној скупштини платформу за преговоре и не обавештавају Скупштину о току преговора.

Борислав Стефановић је, с тим у вези, најавиода ће Народној скупштини представити резултате разговора са Приштином и поновио да ти разговори и договорена решења не значе признавање самопроглашене независности те покрајјине.

Предлажућиактуелне теме у Дану за одговарање на посланичка питања, Посланичка група Српске радикалне странке затражила је да на њиходговоре председник Републике Србије, премијер, министри одбране и иностраних послова, истакао је народни посланик Божидар Делић, зато што једино они могу да дају конкретне одговоре. Делић је поставио питање зашто су споразуме са НАТО потписивали министри, па чак и државни секретари, напомињући да више није јасно да ли смо формално држава чланица НАТО или не.Такође је питао када ће се Министарство иностраних послова изјаснити о ставу Србије према ОДКБ.

Народни посланик Љубомир Краговић поставио је питања када ће Народна скупштина расправљати остању на Косову и Метохији и зашто представници Владе убеђују Србе на Косову и Метохији да остану «под влашћу Тачија». Тврдећи да данас низакога нема слободе кретања у тој покрајини,Краговић је изразио сумњу да ће,након завршених преговора, то право бити свима гарантовано.

Народни посланик Вјерица Радета поставила је питање да ли је за улазак у ЕУ први услов хапшење хашког оптуженика Хаџића или дробросуседски односи са лажном државном Косово, или су то пак оба услова.

Борислав Стефановић је поновио да преговори немају за циљ успостављање добросуседских односа између Србије и Косова, већ да реше нека практична, животна питањакако би се помогло Србима који тамо живе, али и албанском становништву.