Овај извештај даје преглед приступа младих у Европи њиховим правима и постојећих механизама за њихову примену. Земље чланице позване су да истраже могућности за израду оквирне конвенције о правима младих, засноване на десет наведених принципа који обухватају заједничке индикаторе као средства за праћење спровођења права младих, а то су она права која омогућавају младима да успешно направе прелаз из детњства у зрелог доба, и постану информисани, независни, самостални, одговорни и посвећени грађани.

Више се напора мора уложити у циљу обезбеђивања образовања које је универзално, бесплатно и приступачно. Штавише, поред економских интереса образовање треба ценити као средство самоостварења и афирмације код младих. Земље чланице би требало да усвоје мере које би омогућиле академску покретљивост младих и успоставе процесе нострификације који би омогућили да њихова академска достигнућа и професионалне квалификације постигнуте у националним образовним системима буду признати широм Европе.

Највиша стопа незапослености данас у целој Европи је међу младима укључујући и оне са виском степеном квалификација. Изузетно је важно обезбедити посао и самосталност младима што је пре могуће. Прелазна фаза из образовног система на тржиште рада није праволинијска. Укључивање у тржиште рада је све већи изазов и често обухвата неколико фаза креатања између студија, незапослености, неплаћеног радног искуства или запослености са ниском зарадом.

Млади имају права на пристојно, приступачно и квалитетно становање које би им омогућило да постигну стабилну средину за развој у зреле људе и односе са заједницом.

Здравствена едукација мора бити део свих нивоа образовања. Такође треба обезбедити сексуално и репродуктивно здравствено образовање.

Како би млади могли да разумеју своја права, прихвате пратеће одговорности и добију прилике да се изразе, од малих ногу морају се подстицати на пуно и делотворно учешће у друштвеном животу и доношењу одлука. Учешће младих је пресудан фактор који омогућава друштвену кохезију и фунцкионисање демократије.

Политика мора да омогући младима приступ културним активностима и разменама, као и право да очувају културни и лични идентитет. Ученицима који говоре неки од језика мањина треба понудити наставу на датом језику. Такође, треба понудити факултативну наставу језика и културе мањина ученицима представницима већинског становништва. Младима треба омогућити да развијају своје личне способности и идентитете према сопственим жељама.

Неопходно је подићи свест о постојању права младих путем повећавања, централизације и усклађивања информација доступниx креаторима политика и широкој јавности. Млади треба да објаве своја права. Неопходно је боље признавање и примена права младих у Европи.

У међувремену, Савет Европе већ годинама доказује да недостатак законодавства не омета примену политике и програма за младе на националном и међународном нивоу, у сарадњи са земљама чланицама и од недавно Европском унијом. То можда доказује да законодавство није пресудно. Ипак, не може се порећи да ја напредак понекад спор и да га је тешко проценити.

Приликом припреме овог извештаја, у неколико наврата сам се сусрела са организацијама младих путем мреже партнерских невладиних орагнизација Савета Европе, посебно са Европским форумом младих. Одржане су исцрпне дискусије са представницима младих и владе у Саветодавном одбору и Заједничком одбору о младима Савета Европе. Учествовала сам у Светској конференцији младих Уједињених нација која ми је пружила значајан увид у ситуацију младих у Европи и ван ње и политикама младих које се примењују. Такође сам учествовала у Генералној скупштини Европског форума младих као и на годишњем форуму Европског парламента младих.

Млади су кључни актери развоја наших друштава и у стању су да самостално преузму сопствена права и слободе. Информисанији су него икад до сада, али доступне информације не могу да аутоматски оснаже младе и обезбеде средства којима би могли да користе постојеће оквире. Неопходно је подићи свест о постојању и заначају права младих повећањем, централизацијом и усклађивањем информација доступних креаторима политика и одлучиоцима и широј јавности. Младе у земљама чланицама Савета Европе треба додатно подстицати и обезбедити им средства како би у потпуности преузели улогу актера у својим друштвима и између њих.

Упркос чињеници да су многи аспекти права младих уграђени у постојеће инструменте, не може се порећи да постоје празнине у промовисању ових права као и раскорак између теорије и праксе. Стога постоји изражена потреба за ефикаснијом применом постојећег међународног законодавства и политика.

Размотривши стање права младих у Европи и механизама за њихову примену, из наведених разлога сматрам да идеју о окривној конвенцији Савета Европе за заштиту права младих треба подробније проучити. Десет принципа припојених препоруци требало би да буду водич за садржај оквирне конвенције. Истовремено, постојеће међународне инструменте, програме и политике треба сабрати у кохерентан и свеобухватан „приручник“ за младе као и вође и организације младих.